Kubica o svom hendikepu: Više i ne znam kako sam funkcionisao pre nesreće iz 2011.

Početkom februara 2011. Robert Kubica je doživeo teške povrede desne podlaktice, lakta, ramena i noge u udesu na jednom beznačajnom italijanskom reliju klupskog ranga.

Posledice te nereće promenile su mu profesionalnu sudbinu i zauvek izmenile svakodnevicu. Umesto da se bori za naslov svetskog šampiona Formule 1, za šta je imao sav potencijal, on se posle dugog oporavka godinama bavio relijem i tražio je seriju na krugu u koju bi se najbolje uklopio. U F1 se vratio tek 2019. i odigrao epizodnu ulogu u posrnuloj ekipi Vilijamsa.

Poljak već godinama živi i takmiči se s fizičkim ograničenjima koja je uzrokovala reli nesreća. Na taj hendikep morao je da se navikne, i to je učinio do te mere da je za Motorsport-Total priznao da i ne pamti kako je funkcionisao pre februara 2011: “Iskreno moram da kažem da više apsolutno ne znam kako (mi) je bilo pre udesa.”

Ove sezone, pilot iz Krakova okušaće sreću kao DTM trkač, za volanom privatnog “BMW M4 DTM” koji će servisirati francuski tim ART GP. Kao početnik u šampionatu, on će morati da se privikava na tehniku, procedure i samo trkanje u prestižnoj seriji.

Na tom putu neizbežno će ga pratiti i fizička ograničenja, ali 35-godišnji Kubica nikad ih nije koristio kao izgovor, niti će to činiti: “To je delikatna tema. Ili, da zapravo kažem da nije više delikatna, ali nije jednostavna. Iako sam u proteklim godinama sportski i mentalno dobro radio, morao sam da prihvatim svoje telo onakvim kakvo jeste. To je razlog zbog kog nikada ne razmišljam o svojim ograničenjima.”

ART Grand Prix, Robert Kubica, BMW M4 DTM

Da ne bude nedoumica – privikavanje na izmenjene životne okolnosti u Kubicinom slučaju nije prošlo bez poteškoća. On danas kaže da se na novu situaciju ipak navikao brzo, te da fizički hendikep za njega više i nije stvarna tema

“Ponekad sam imao i poteškoća da prihvatim svoja ograničenja. Ali, ta vremena su prošla. U međuvremenu, već sam devet godina u ovoj situaciji. Poslednjih sedam godina moje stanje je stabilno i moja ograničenja su jasna. To sam morao nekako da prihvatim. S tim sam se pomirio i s tim moram da živim. Pokušavam da kao trkač, ali i u svom svakodnevnom životu, izvodim iste stvari na drugačiji način.”

Jedini način da Kubica nastavi da se nosi sa svakodnevicom i da se uspešno bavi auto-sportom bio je prilagođavanje situacijama na koje je nailazio.

“Ponekad je čak moguće da postignem iste rezultate tako što ću u svakodnevnom životu stvari jednostavno izvoditi drugačije. Na kraju to mora da se prihvati i ja to radim. Znam da to zvuči neobično, ali moja ograničenja su za mene postala standard. Tako mora da se razmišlja i tako se prilagođava situaciji.”

Bilo je mnogo veština koje je Kubica tokom godina morao ponovo da savlada. On priznaje da ga je taj proces povremeno frustrirao.

“Ponekad čovek hoće više, ponekad želi da mu bude lakše. Ponekad je deprimirajuće kada biste da izvedete jednostavne stvari, kao pre deset godina, a to jednostavno nije moguće. Bio sam desnoruk i morao sam da naučim da sve radim levom rukom. Čak i jednostavne stvari kao što je pisanje.”

Pisanje je bilo samo jedna od mnogih prepreka koje je Poljak morao da pređe na putu ka svojoj novoj normalnosti. On dodaje: “Tu se radi o sasvim jednostavnim stvarima poput oblačenja. Kada sam pre devet godina doživeo udes, bilo mi je 26. Tada sam morao da učim stvari koje sam naučio kada sam imao tri, pet ili šest godina. Takav je moj život.”

“Veliki korak sam napravio time što sam prihvatio da više neće sve biti kao pre, iako sam bio besan. Samog sam sebe ubedio u to da postoje drugi putevi da postignem isto. Moja ograničenja postala su veliki deo mene, i u dobrom i u lošem smislu. Ali, takva je stvarnost.”

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*