Nemačka analiza: Pet opcija za DTM, gašenje je najverovatnija?

(Photo by Hoch Zwei)

Magazin Auto Motor und Sport opširno je razmotrio mogućnosti koje DTM-u preostaju posle najavljenog povlačenja Audija iz serije, a mi smo tu analizu preveli i priredili.

Audi je najavio izlazak i šokirao je DTM. Kako će se od 2021. nastaviti dalje? Šefu serije Gerhardu Bergeru ne preostaje mnogo mogućnosti. Pregledamo pet mogućih opcija za ovu trkačku seriju.

To bi mogao da bude odlučujući i finalni udarac. DTM-u posle tri decenije preti gašenje. Audi se na kraju godine oprašta od DTM-a kao jedan od dva preostala premijum proizvođača. U šampionatu ostaje samo BMW, koji je zajedno s Audijem ovoj seriji ostao veran posle povlačenja Mercedesa krajem 2018. Ali, i to je bilo pod uslovm da se pojavi novi, treći proizvođač.

Berger i njegov tim saradnika pronašli su ga u Aston Martinu. To doduše nije bio pravi proizvođač, već brend. Tu nije bilo pravog fabričkog angažmana, ali je svejedno tim R-Motorsport zajedno s ekipom HWA dopunio startku rešetku sa četiri “aston martin vantidža DTM”. Protiv Audija i BMW-a nisu imali šanse. Još prošle godine raskinuto je R-Motorsport – HWA partnerstvo, a u 2020. su Švajcarci DTM-u okrenuli leđa.

Gubitak Audija dvostruko je gorak za DTM, jer je na čelo kompanije iz Ingolštata početkom aprila došao čovek kome trkački sport nije samo hobi. Markus Dizman radio je za Mercedes u Formuli 1 i 2005. je bio šef razvoja u odeljenju za motore u engleskom Briksvortu. Od 2007. Dizman je bio jedan od šefova BMW F1 projekta sa Zauberom.

Verovatno je Folsvagen koncern u doba korone i prinudne konverzije na električnu mobilnost odabrao da DTM-u pokaže “palac nadole”. Krovna organizacija serije, ITR, sada mora da izađe na kraj s tim gubitkom.

DTM sezona 2020. još nije ni startovala a serija je izložena zemljotresu. Audijev odlazak mogao bi da da sruši ionako nestabilno zdanje i to bi bio gorak udarac za nemački auto-sport. Koje opcije preostaju? BMW sam nastavlja dalje? Jednostavno isključeno. BMW protiv klijentskih automobila? Vrlo malo verovatno. Doći će Japanci? Isto tako teško. Spajanje sa ADAC GT Masters serijom? Možda. GTE automobili u DTM-u? Opcija. Potpuni raspad? U vreme korone to deluje najverovatnije.

Foto: Malcolm Griffiths

Opcija 1: BMW kao jedina atrakcija

Startna rešetka skratila se već uoči sezone 2020. U njoj su devet “audija RS 5” i sedam “BMW-a M4”. Ako ništa drugo, u ličnosti Roberta Kubice serija je dobila poznatog vozača i njegov dolazak otvara tržište zainteresovanim sponzorima iz Poljske. Bez Audija, DTM-u će u 2021. u jednom potezu faliti devet automobila. BMW svoj kontingent neće povećavati i zato treba računati da će tada Bavarci takođe napustiti DTM.

Velikom proizvođaču je i jedan protivnik premalo. Uskoro u seriji neće biti nikoga osim BMW-a i on ima sve razloge da preuredi sopstveni sportski program. Krivica, međutim, leži na Audiju. BMW sopstveni odlazak može da opravda Audi primerom i korona krizom. Gašenje DTM programa proizvođaču uštedi između 30 i 40 miliona evra godišnje. To zvuči puno, ali je pre beznačajno proizvođaču s obrtom od oko 100 milijardi, kakav je BMW.

Šta bi se desilo ako bi klijenti po podnošljivoj ceni preuzeli Audi trkačke automobile i vozili protiv BMW timova? I ova mogućnost bi bavarskom brendu mogla da bude nedovoljno podsticajna. Uspesi u “ispošćenoj” seriji protiv suparnika polovične snage loše se iskorišćuju u marketinškom smislu.

Opcija 2: Privatni timovi

Scenario: BMW i Audi (i Aston Martin) bi pod povoljnim uslovima prepustili svoje automobile privatnim timovima. Motore bi mogla da održava i reparira nezavisna firma za oko 150.000 evra. Rezervne delove isporučivali bi dobavljači, a proizvođači poput Audija i BMW-a bi u sopstvena četiri zida izrađivali praktično samo motore.

Ovo rešenje deluje šarmantno, ali poznavaoci iz branše primećuju da privatni timovi za to nemaju odgovarajuću strukturu. Da bi jedan DTM auto bio u pogonu, potrebno je oko dva miliona evra godišnje, što za tim od dva vozača podrazumeva četiri miliona za sezonu. Ovaj novac prvo treba prikupiti.

Pridobijanje sponzora u automobilskom sportu je generalno postalo teže u poslednjih nekoliko godina, novac se ne ulaže s takvom lakoćom kao ranije. Na to se nadovezuju dva dodatna problema. DTM više nema nekadašnju privlačnost i sponzori, kao i proizvođači, radije idu u Formulu E. A ako baš ne znaju šta će sa novcem, onda uskaču u Formulu 1.

Drugi problem: korona kriza. Svuda se u ekonomiji pazi na troškove i planira se kratkoročno. Operacije se smanjuju, obim poslova opada, vlada strah od gubitka zaposlenja. Kako se u takvoj klimi može opravdati bogatije sponzorstvo?

DTM je u poslednje dve godine iz ozbiljne potrebe i s velikom mukom uspeo da privuče tek dva privatna tima, ART i WRT. Iz toga se vidi koliko je takav poduhvat težak.

Opcija 3: Dolaze Japanci

Tojota, Nisan i Honda ulažu astronomske sume u Super GT seriju. Ona funkcioniše, se u njoj se čak vodi i rat između proizvođača pneumatika u kom učestvuju Mišlen, Bridžston, Jokhama i Danlop. Mora biti da tu preostaje nešto i za DTM, zar ne?

Iako je s Japancima dogovoren zajednički tehnički pravilnik Klase 1, DTM i Super GT zajedno su vozili samo jedan revijalni zajednički trkački vikend, uz jedno gostovanje japanske tehnike na Hokenhajmringu, što je takođe bila pokazna vežba. Japancima je sasvim dobro i kod kuće. Zašto bi se širili na Nemačku i pri tom rizikovali mnogo novca? To je ionako tržište na kojem je njihov udeo srazmerno mali.

Honda investira stotine miliona u svoj program u Formuli 1 kako bi s Red bul rejsingom i Maksom Ferstapenom postala šampion sveta. Tojota vodi uspešan program u Svetskom endurans prvenstvu, dominira na Le Manu, a 2019. je osvojila i Svetski reli šampionat.

I japanski proizvođači moraju mnogo da ulažu u budućnost. Teme su električna mobilnost, gorivne ćelije, sintetička goriva, umrežavanje. U takvoj situaciji verovatno se ne pruža pomoć jednoj umirućoj trkačkoj seriji.

Photo: Communications Audi Sport customer racing / Bildagentur Kräling

Opcija 4: GT automobili u DTM

Gerhard Berger se ježi od pomisli da u DTM uđu GT3 ili GTE automobili. Da li najavljeno povlačenje Audija išta menja u tom stavu?

GT3 automobili su jeftiniji od DTM vozila. Ima ih dovoljno, proizvode ih Mercedes, BMW, Audi, Ferari, Lamborgini, Leksus… Prava za ovu kategoriju na nemačkom tržištu ima ADAC, koji rukovodi GT Masters serijom. To je na svetu najjači nacionalni GT3 šampionat i ima široku podršku proizvođača. Ponovo mišljenje iz same branše: tu se ništa neće promeniti samo zato što je Audi DTM-u okrenuo leđa. Štaviše, bez DTM-a bi GT Masters verovatno procvetao.

GTE automobili kakvi se voze u Le Man i IMSA serijama mogli bi da budu alternativa. Njima se u trkama izdržljivosti bliži kraj, a on će uslediti najkasnije u trenutku kada se Porše bude odlučio za svoj program u najnovijoj vrhunskoj endurans klasi. Iza toga, očekuje se gašenje GTE programa, što će verovatno proizvesti domino efekat. Ferari bi mogao da bude sledeći proizvođač koji će ovu kategoriju napustiti.

Rešenje s GT tehnikom za DTM nekako izgleda kao moguće, a opet i kao ipak veoma daleko. Zbog čega bi GT Masters prepustio svoju platformu, odnosno radio zajedno sa DTM? I zašto bi u igru bili ubačeni GTE automobili kojima na drugom mestu sleduje nestanak? To jednostavno ne bi bilo rešenje koje ima budućnost.

Opcija 5: Privremeno (?) gašenje

Sredinom devedesetih eksplodirali su troškovi tadašnjeg DTM-a (pod imenom ITC), zbog čega je šampionat po isteku 1996. prvi put prestao da postoji. U 2000. je usledio novi početak, ponovo pod nazivom DTM, ali je “M” označavalo “Masters”, a ne “Meisterschaft” (prvenstvo). U poslednjih 20 godina troškovi su korak po korak ponovo rasli. DTM automobili su de facto prototipovi i nemaju ništa sa svojim serijskim parnjacima, osim oznake marke i tipa vozila, kao i svetlosnih grupa.

DTM je doveo sebe u istu zavisnost od proizvođača kao devedesetih. Proizvođači dolaze i odlaze, to je u auto-sportu i poznato i uobičajeno. Međutim, DTM za slučajeve odlaska nema “sigurnosnu mrežu”. Berger je 2017. postao šef serije i nije uspeo da slomi, niti da oslabi moć automobilskih koncerna. U toj zavisnosti, Berger nije uspeo ni da pripremi kategoriju za budućnost. Moć je ostala u rukama proizvođača, a njihovo postupanje smo videli – 2018. se povukao Mercedes, Audi će uskoro učiniti isto.

Zato kraj deluje kao najverovatnija opcija. Možda će se desiti isto što i u drugoj polovini devedesetih, možda DTM može da se preuredi i da se vrati u “stesanijem” obliku. Možda će to odsustvo potrajati duže nego u devedesetim. Niko ne zna koliko će korona još potrajati i koliko će štete pretrpeti ekonomija.

Šta će učiniti Berger?

Čas Audijevog odlaska može da deluje iznenađujuće, ali su ljudi iz Ingolštata makar dali određeno vreme DTM promoteru da se pripremi i prilagodi. Budimo iskreni: kada se videlo koliko covid-19 pandemija teško opterećuje ceo svet, bilo je predvidivo da će u globalnom sportu – i auto-sportu – morati da dođe do promena. Velika je verovatnoća da će trkačke serije umirati u krizi izazvanoj pandemijom. Pojedinci bi rekli da se auto-sport sužava i skuplja.

DTM se u proteklih 20 godina postepeno udaljio od svojih osnova. Počeo je sa 18 trka na šest različitih staza: Hokenhajm, Ošersleben, Norisring, Zahsenring, Nirburgring, Lauzicring. Zatim se širio, prvo u Austriju i Holandiju. Opravdano. Ali zašto u zemlje poput Kine (2004. i 2010), Turske i u poslednje vreme Rusije, gde čak ni Formula 1 nije “upalila”? Odgovor: prvo, proizvođači su skoro po svaku cenu želeli internacionalizaciju serije. Drugo, prilikom brojnih gostovanja van Nemačke od lokalnih promotera se mogao se zaraditi veliki novac na ime startnina. Ali, šta donosi novac ako navijača nema?

Ljudi koji poznaju Gerharda Bergera drže da je praktično nemoguće da će on posle svih prepreka odustati. Austrijanac je borac koji je svim srcem ušao u renoviranje DTM-a. Kritičari bi rekli da je za to i plaćen u visokom šestocifrenom iznosu. O delu bivšeg F1 pilota može da se kaže i ovo: Berger je pokrenuo mnoge promene koje su poboljšale sport, kao što je na primer zabrana grejača pneumatika, ograničenje radio komunikacije, ili “razoružanje” na planu aerodinamike. Međutim, renoviranje nije uspelo. Verovatno DTM mora da preseče stare čvorove i da krene u potpuno novom pravcu, da postane rentabilniji i bliži navijačima. Da počne ponovo kao mali i da polako raste.

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*


13 + fourteen =