Rojter: DTM je već jednom nogom u grobu, ako pređe na GT3 ubiće nemački auto-sport

Tokom poslednjih dana i nedelja manje-više se iskristalisalo: ako postoji spas za DTM, onda on leži u prelasku na GT tehničku platformu 2021, sa eventualno poboljšanim i performantnijim automobilima GT3 klase.

I šef serije Gerhard Berger može da vidi takvu budućnost, mada je istina i to da je nedavno izjavio da je možda vreme da se razmišlja i o gašenju nemačkog premijum turing šampionata.

DTM na GT3 platformi nije baš svima draga ideja. Nemačka već ima GT Masters seriju, koja je najmoćniji uopšte postojeći nacionalni GT šampionat. On postoji od 2007, voze se automobili GT3 specifikacije i startna rešetka 2020. okuplja 20 timova sa 33 automobila.

Na drugoj rundi ovogodišnjeg prvenstva lista učesnika GT Masters dobiće na kvalitetu zahvaljujući za avgust planiranom gostovanju bivšeg F1 vozača Nika Hilkenberga u kokpitu “lamborginija”.

Otud postoje strahovanja da bi sa dva šampionata na istoj tehničkoj osnovi – DTM i GT Masters – svi zapravo izgubili, pogotovu u vremenu pandemijske ekonomske krize i oskudice novca u automobilskoj branši.

U GT3 kategoriji može se birati između čak 13 modela automobila

Bivši DTM/ITC šampion Manuel Rojter jedan je od otvorenih i glasnih protivnika DTM/GT3 ideje. Nekadašnji Opelov as i osvajač 24 časa Le Mana rekao je za Motorsport-Magazin.com da bi ta kombinacija bila ubitačna po nacionalni sport.

“Moramo da se potrudimo da za sve učesnike pronađemo najbolju moguću platformu. Ako bi DTM hteo da nastavi sa GT3 automobilima i ako bi delio tu platformu, to bi bilo smrtonosno za auto-sport na nemačkom govornom prostoru. Od toga niko ne bi imao ništa. ADAC GT Masters je trenutno jedina GT platforma u Nemačkoj.”

Rojter se odlično razume i u DTM i u GT stranu medalje. Od 1985. do 2005. vozio je 200 DTM trka, kasnije je bio TV stručni konsultant i predsednik udruženja vozača. Danas su njegovi interesi na drugoj strani: sportski je direktor ekipe koja je osvojila vozačku i timsku GT Masters titulu 2019.

Posledice ostvarenja GT3-DTM kombinacije Rojter slika mračnim bojama: “Onda bi morao da se deli kolač medijskog prisustva i sponzorskih angažmana i to bi za nemački auto-sport bila greška koju ne smemo da počinimo. Kriza zbog korone već deluje na partnere i sponzore. I čovek ne mora da bude vidovit da bi mogao da oceni da će iduće godine biti još mnogo gore.”

BMW M4 DTM na predsezonskom testu na Nirburgringu

Audi je krajem aprila rešio da stavi tačku na DTM angažman posle 2020, iz serije je početkom godine istupio R-Motorsport Aston Martin, a Mercedes se od serije oprostio još krajem 2018. BMW posle svega ostaje jedini aktivni proizvođač i trkao bi se sam protiv sebe, što u Minhenu teško da mogu da prihvate.

Novi turboprehranjivani dvolitarski DTM automobili Klase 1 na scenu su izašli tek 2019. godine i nažalost ispada da je nastavak s njima nezamisliv. A ta vozila koncipirana su kao korak ka internacionalizaciji takmičenja, osmišljena na zajedničkoj platformi sa japanskim Super GT šampionatom.

Rojter bez milost tvrdi da DTM opstaje samo zahvaljujući svojoj tradiciji dužoj od tri decenije: “DTM je bio sjajan u vremenima koja sam i ja doživeo kao vozač, sa vrhunskim rejtinzima, punim tribinama i prvoklasnim pratećim programom. Ali, ako se realno pogleda, poslednjih godina je DTM već bio jednom nogom u grobu. On još živi, ali samo zahvaljujući svojoj istoriji.”

Rojter, šampion s opel kalibrom 1996, Foto: GM media

Kada zamišlja svoju GT3 budućnost, DTM krovna organizacija ITR teži takmičenju koje ima sprint trke, nema zamene vozača i podrazumeva angažman isključivo profesionalnih, plaćenih fabričkih pilota. Tu neće biti mesta za “hobi vozače”, kako je Berger više puta istakao i time izazvao popriličnu buru i reakcije na trkačkoj sceni.

Po pobrojanim karakteristikama bi se DTM razlikovao od ADAC GT Masters serije na ionako prezasićenom GT3 tržištu. Ono se prioritetno finansira od klijentskih sportskih programa, a delimično od poluprofesionalnih vozača-džentlmena, koji prilažu odgovarajuće budžete.

“U ADAC GT Masters seriji učestvuje više vozača s platinum statusom nego ove godine u DTM-u i na startu ima više od 20 fabričkih vozača. Zato nije u redu da se ADAC GT Masters ocenjuje kao hobi šampionat”, istakao je Rojter i ukazao je na takmičare poput Kelvina van der Lindea ili bivše DTM trkače poput Maksimiljana Geca, Mara Engela i Joela Eriksona. “Svi timovi ovde rade s najvećim naporom i angažmanom.”

BMW sprema novi M4 GT3, hoće li to postati auto i za DTM?

Postoji i sumnja da bi proizvođači u aktuelnoj ekonomskoj klimi imali interes da opsežnije finansiraju GT3 fabričke programe, što bi novi DTM koncept iziskivao.

Takođe, aktuelni GT3 automobili bez većih zahvata ne bi mogli da postignu značajniji skok u performansama, a cilj je da dostignu DTM prototipove koji oslobađaju oko 600 KS. Inženjeri čak govore o brojnim i finansijski ekstravagantnim promenama u konceptu GT vozila koje treba izvesti da bi se omogućilo povećanje od oko 100 KS.

Rojter je zaključio: “Zamisao da se taj koncept sprovede s proizvođačima je doduše dobra, ali ko to treba da plati? Svi proizvođači su rezali budžete i moraju da smanjuju svoj vozački kadar, to je realnost. GT3 disciplina živi od timova. Cilj mora da bude platforma na kojoj oni mogu sami sebe da finansiraju.”