Đirolami za Serbiaring: Ponekada mi nedostaju formule, da vidim točkove i osetim brzinu

Photo Florent Gooden / DPPI

Među našim sagovornicima na Hungaroringu bio je i Nestor Bebu Đirolami, pilot “honde” Minih motorsporta, koji je posle dve pobede i jednom pol-pozicijom napustio drugi trkački vikend WTCR sezone kao vodeći u generalnom poretku serije.

Argentincu ovo nije prva sezona na svetskoj turing sceni, ali je u svojim prvim koracima, pre nekoliko sezona, ostao nedorečen, iako je branio i boje fabričkog Volvo tima. Sada, u ekipi sa svojim prijateljem i zemljakom Estebanom Gerijerijem opravdava visoku reputaciju stečenu titulama izborenim u turing serijama u rodnoj Argentini.

Da li si imao idola među vozačima, nekog ko je uticao na tebe da počneš da se baviš trkanjem?

Započeo sam da se trkam kada sam imao četiri godine, moj otac mi je tada kupio karting, što mislim da je pomalo ludo jer sam imao samo četiri godine (smeh). Za mene je to bilo nešto neverovatno, mada nemam mnogo sećanja iz tog perioda. Pričali su mi da sam nakon svog prvog incidenta skoro zaplakao, pa je otac rekao da ćemo prestati na nekoliko meseci i da ću moći ponovo da probam ako to posle budem želeo. Sa pet godina sam ponovo krenuo i od tada nije bilo stajanja.

Kada sam imao deset godina, trkao sam se svakog vikenda i tada sam otkrio strast ka trkanju i želju da postanem trkač. Trkao sam se u različitim karting šampionatima, a sa 15 godina sam počeo da se trkam u formulama, što je bio veliki korak, jer su po brzini totalno drugačije. Moj idol je Ajrton Sena, on je imao veliki uticaj na moju karijeru. Pratio sam celu njegovu karijeru i video sam mnogo njegovih trka. On je jedinstven vozač.

Koliko je teško preći iz trka formula na trke turing automobila?

“To je bio još jedan veliki korak u mojoj karijeri. Sve je izgledalo drugačije unutar turing automobila. Vidljivost nije tako dobra, pa je potrebno adaptirati se na nove tačke kočenja. Na primer, u formulama se sve odvija dosta brzo, dok u turing trkanju imate više vremena, sve je sporije. Nakon dva-tri testa sam se navikao, ali mi ponekada nedostaju formule, da vidim točkove i osetim brzinu.”

Hajde da se vratimo na kraj sezone 2017. Uz prve naznake da će se formirati WTCR, da li je bilo nekih interesantnih ponuda za tebe za 2018?

Tada sam imao ugovor da ću voziti tri sezone za drugi brend. Međutim, WTCC je prestao da postoji, a moj ugovor je bio vezan za WTCC i kada sam dobio priliku, već je bilo malo kasno. Postojala je prilika da vozim nekoliko WTCR trka, ali je meni bilo primamljivije da vozim kompletnu sezonu. Vratio sam se u Argentinu, tamo sam vozio Super TC2000, kako bih nastavio sa trkanjem. Jer, meni je jako bitno da održavam trkački tempo tako što ću voziti negde oko 20, 25 vikenda godišnje, dok u WTCR-u vozimo samo 10. Da bi se održala brzina potrebno je trenirati. Zato bih voleo da imam i neke druge prilike sa Hondom tokom sezone.

Vozio si TC1 i TCR tehniku. Kakvo mišljenje imaš o TCR konceptu i kako ga upoređuješ sa TC1?

Nisu mnogo različiti. Imao sam dosta vremena da se priviknem na TCR automobile. Nešto su sporiji i imaju mnogo više aerodinamičkog potiska, a i zabavno je, jer u WTCR-u svi imaju isti “alat” u borbi za titulu, dok u TC1 to nije bio slučaj. WTCC je u TC1 danima u nekim trenucima bio dosadan, kada su “sitroeni” pobeđivali u svemu, mislim da su navijači gubili interesovanje za šampionat. Potrebni su nam navijači, da prate i nas i fabrike, a WTCR je jedan od najuspešnijih šampionata posle mnogo godina.

Kada voziš trkački automobil, kakav je odnos između razmišljanja i osećaja?

Kod automobila koji sada vozim više je prisutan osećaj, jer se bavite detaljima u svakoj krivini. Stil vožnje mora biti jako precizan, jer se desetinke gube vrlo lako, a nekada svi vozači stanu u tri desetinke. Nema toliko snage kao kod TC1 automobila, tako da vas jedna greška može koštati mnogo vremena, a svi vozači su jako blizu po vremenima. Nije lako biti u top 10, a u Q1 delu kvalifikacija je najteže, jer se staza ubrzava, konkurenti poboljšavaju vremena, a ima sigurno 15 vozača koji mogu do pol-pozicije. Nije lako pobediti tih 15 vozača.

Koji je najbolji trkački automobil koji si u karijeri vozio?

Najbolja je “honda sivik tajp R”. To je perfektan automobil i obožavam da vozim TCR automobile, vrlo su zabavni, a sviđaju mi se i Hondini modeli.

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*


seventeen + eight =