POČECI Milovan Vesnić: Najdraža trka mi je i danas ona u Reno klio kupu 2001. kad sam pobedio po kiši na Salcburgringu

Na kraju svake godine sumiraju se utisci iz minule sezone, ali 2020. je godina koju ćemo svi pamtiti po pandemiji koronavirusa i paralisanom životu svih nas.

Umesto rezimea trkačke sezone, odlučili smo da vas vratimo u prošlost, kad su naši vozači počinjali svoje karijere. Oni su sa nama podelili utiske i događaje koje pamte i dan danas, a sigurni smo da neke detalje o njime niste ni znali.

Prezime Vesnić dobro je poznato u svetu auto-sporta. Najuspešniji automobilista stare Jugoslavije bio je Milun Vesnić, a njegovim stopama krenuo je i njegov sin Milovan.

“Ja sam od početka svog života bio uz trkačke automobile, jer je moj otac bio najveći šampion u SFRJ. Od kako znam za sebe znam i za auto-sport. Bio sam siguran da ću probati da se i ja bavim trkama. Otud i želja i maštanje”.

“Počeo sam karijeru u “pežou 205″ sa 18 godina, tada niste mogli da se trkate dok niste punoletni. Prve godine sam vozio u sva tri šampionata, na krugu, brdu i u reliju. Imao sam veliko opterećenje na samom početku, prvu trku nikad neću zaboraviti. Vozio sam na brdskoj trci u Zaječaru, gde me je otac poslao samog sa ekipom i to je stvarno bio jedan veliki plus. Rekao mi je da, ako želim time da se bavim, moram da budem u tome sto posto, terao me je da sam odlučujem, i da imam profesionalan pristup. On je tada važio za najvećeg profesionalca u auto-sportu, to mogu da potvrde sve njegove kolege, i mislim da sam tu osobinu nasledio od njega. Imao sam problem da  ni na koji način ne osramotim oca, rezultatom, ali ni nekim nepromišljenim gestom”, priseća se Vesnić početaka.

“Milun je namerno izabrao da te godine uđem u klasu 1300 kubika grupe N, gde se takmičilo sedam šampiona Jugoslavije. Sećam se te trke, nisam mogao da spavam, sve vreme sam samo razmišljao kako da odvezem što bolje i da ga ne osramotim. Tu trku sam završio na trećem mestu, ispred mene su bili Franjo Kunčer i Nenad Narodović, bio sam prezadovoljan. Odatle je postalo sve mnogo lakše. Posle toga sam trijumfovao na Beogradskom reliju i sve je krenulo svojim tokom. Mnogo sam uložio u treninge i pripreme i to je dalo rezultate”.

Posle uspeha u debitantskoj sezoni, Vesnić je odlučio da nastavi trkačku karijeru, ponovo uz podršku svog oca, koji do danas brine o njegovim automobilima.

“Sledeći korak je bio “BMW M3″ grupe A, to je ponovo bio izbor mog oca, i sa njim sam se takmičio već druge sezone. To je bio brz i zahtevan i zahtevan auto sa 330 konja. U početku su ga svi kritikovali što mi je to odabrao, jer se mnogo iskusniji vozači nisu snašli s njim. Ja sam uspeo da osvojim duplu titulu i na brdu i na krugu, a najveću borbu sam vodio sa Franjom Kunčerom. Neću zaboraiti poslednje dve trke u Novom Sadu koje su odlučivale o obe titule. Uspeo sam da pobedim u obe i te godine sam proglašen za najboljeg vozača Jugoslavije”.

“Sponzori koji su me tih godina podržavali želeli su da imaju šampiona na krugu i tako sam napustio brdske trke, u kojima sam bio dobar. Ta podrška mi je omogućilo da svake godine sedam u sve bolje i bolje automobile, da bih 1999. otišao u Reno klio kup Evrope”.

“Konkurencija je tamo bila neverovatna, na vikende je dolazilo i do 120 trkača. Moglo je da vam se desi da, ako niste dovoljno dobri da uđete u 60, već posle kvalifikacija idete kući. To je bio težak i mukotrpan put za mene, ali sam mnogo naučio. Rekao sam sebi da se neću povući dok ne budem na podijumu i to sam uspeo 2001. na Salcburgringu po kiši. To mi je najteža, ali i najdraža pobeda u karijeri. Posle toga sam se vratio nekoliko godina u srpski šampionat, da bih kasnije nastavio na internacionalnoj sceni, gde sam i danas, i nadam se da će moja karijera potrajati bar još nekoliko godina”, dodao je proslavljeni trkač iz Užica.

Milovan se nada da će bar jedan od njegova dva sina ostati u auto-sportu, a za sve mlade vozače ima poruku:

“Na prvom mestu, mladi vozači moraju mnogo da vole ovaj sport i da ga razumeju. Moraju da shvate da to nikad nije završena priča, da uvek može bolje i da stalno moraju da se unapređuju, kroz celu karijeru. Potrebna su velika odricanja ako žele da uspeju”, završio je Vesnić.

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*