POČECI Mirko Milovanović: Prohodao sam na Grobniku i ponosan sam na to što se bez prekida trkam od 1991.

Na kraju svake godine sumiraju se utisci iz minule sezone, ali 2020. je godina koju ćemo svi pamtiti po pandemiji koronavirusa i paralisanom životu svih nas.

Umesto rezimea trkačke sezone, odlučili smo da vas vratimo u prošlost, kad su naši vozači počinjali svoje karijere. Oni su sa nama podelili utiske i događaje koje pamte i dan danas, a sigurni smo da neke detalje o njime niste ni znali.

Srpski automobilista Mirko Milovanović je, kao i njegov brat Nemanja, bio predodređen da postane trkač.

Uz oca koji je bio veliki šampion stare Jugoslavije i dedu koji se amaterski trkao, Mirko je od rođenja bio uključen u auto-sport.

“Otkad znam za sebe bio sam na stazi. Čak sam i prohodao na Grobniku, na jednom trkačkom vikendu. Čim su se stekli uslovi, počeo sam sa kartingom i bio sam veoma uspešan od samog starta. Ne mogu da zaboravim trku na Košutnjaku, u sezoni u kojoj je Filip Gavrliović bio nepobediv, vezao je sigurno šest ili sedam trka u nizu bez poraza, a godinama je bio šampion. Vozio je sa nama i Miloš Pavlović, ja sam trijumfovao, Filip je bio drugi, a Miloš treći. To mi je sigurno jedna od najdražih trka u životu”, priseća se Milovanović svojih početaka.

Kao uspešan takmičar, on je brzo izašao na internacionalnu scenu, a izbor je pao na Grčku.

“Titulu sam osvojio na veoma neobičan način. U poslednjoj trci sezone sam imao loše kvalifikacije, spao mi je lanac, pa sam startovao sa začelja. Uspeo sam da pobedim, po kiši, i da osvojim naslov. Bio sam prvi stranac koji je postao šampion Grčke, o meni je bio i prilog na dnevniku na nacionalnoj televiziji”, otkriva on.

Milovanović je u Grčkoj proveo nekoliko godina, ali je bilo jasno da, ako želi da se profesionalni bavi automobilizmom, mora da ode u neku od zemalja u kojoj se auto-sport više ceni.

“Izbor je pao na Italiju, otišao sam tamo sa ocem i dobio prvi profesionalni angažman sa ekipom TB kar. Prve godine je otac bio sa mnom, ali se zbog svojih profesionalnih obaveza vratio, a ja sam nastavio sam. Živeo sam blizu staze, odlazio u trkačko odeljenje svakodnevno, čak sam pomagao u sklapanju kartinga i za to dobijao honorar”.

Mirko je živeo u Bolonji i Riminiju, trkao se skoro svakog vikenda, a u najlepšem sećanju mu je ostao Trofeo Marguti, najveće karting takmičenje na Apeninskom poluostrvu.

“Ozbiljno sam se spremao za taj vikend, na koji je došlo 122 takmičara. Bio je veliki uspeh kvalifikovati se u 22 najbolja u svojoj grupi i domoći se superfinala. Te godine su vozili Luis Hamilton, Fernando Alonso, Robert Kubica… Na cilju sam bio jedanaesti, ali je i to bio neverovatan uspeh, mislim da mi je to bila najvažnija trka u karijeri”.

“U Reno seriju sam prešao 1999. godine i na prvom Zimskom kupu stigao do drugog mesta. To mi je omogućilo da narednu sezonu dobijem besplatno, uz minimalne troškove kotizacije. Tih godina sam se oprobao i u Kampusu 1400 i bio peti, a vozio sam i par trka u F2000. Iz Italije sam se vratio 2004. zbog situacije u našoj zemlji, ali nisam prekidao sa trkama. Dobio sam ponudu od Mike Đelmaša da vozim “pežo 106” na trci u Novom Sadu. Osvojio sam pol-poziciju u konkurenciji 14 “pežoa” vozeći sa sedam ili osam šampiona i trku završio kao drugi. Đelmaš je sigurno jedan od najzaslužnijih ljudi za moj nastavak trkačke karijere po povratku u zemlju”.

Iako nikad pre nije vozio auto sa prekrivenim točkovima i prednjom vučom, utisak koji je ostavio otvorio mu je vrata turing takmičenja.

“Dogodine su mi kupili auto. Iako sam preferirao otvorene točkove i zadnju vuču, vremenom sam se navikao na novu trkačku spravu, prilagodio se i zavoleo turing. Svaka trkačka serija ima svojih draži, a u turingu mi se najviše sviđa borba točak uz točak, koja nije tako česta u drugim kategorijama. Veći je žar borbe na stazi. Nikad se nisam vratio na otvorene točkove, ali mi nije žao. Ponosan sam na činjenicu da se bez prekida trkam od 1991. godine”, ističe Milovanović.

On ima i poruku za mlade trkače koji bi želeli da se bave auto-sportom.

“Nikako ne preskačite karting. Ne treba srljati da bi se stiglo u neku ozbiljniju seriju, zbog nekog prestiža. Karting je obavezan i važna trkačka škola, najbolji svetski automobilisti su počeli u kartingu i ta činjenica govori sama za sebe. Mnogo toga možete da naučite i za civilnu vožnju. U svakom slučaju, upornost je tu najbitnija, a od snova nikad ne treba odustati”, završio je Milovanović.

Inače, naš as je za ovu godinu dobio mesto test-vozača u Vuković motorsportu, plan je bio da se osim razvoja “renoa megan TCR”, što mu je primaran posao, pojavi i na nekoj od trka TCR Evropa, ali je pandemija koronavirusa te planove poremetila. O tome ćemo detaljnije pisati u narednim danima.

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*