Urutija: Formule su jurnjava za novcem, turing trkanje pruža više šansi da postanete profesionalac

Photo Frédéric Le Floc’h / DPPI

Potvrđen kao jedan od vozača Cijan rejsing Lynk&Co tima za kampanju u Svetskom kupu turing automobila 2021, Santjago Urutija došao je do trenutka kada može da kaže da mu je ambicija da osvoji vozački naslov u ovoj seriji.

Talentovani i brzi 24-godišnjak iz Urugvaja imao je briljantnih momenata tokom 2020, svoje debitantske WTCR sezone. Vrhunac je bilo finale na Motorland Aragonu: superioran na kvalifikacijama, osvojio je dve pol-pozicije, a tačku na I stavio je trijumfom u trećoj trci vikenda, šesnaestoj i poslednjoj u godini.

Spreman da prizna da mora još da uči od najvećih asova discipline i da timski interes ima prioritet, Santi analizira gde je grešio u ruki godini i obećava kolegama Ivanu Mileru, Tedu Bjerku i Janu Erlaheru, vlasnicima svetskih titula, da ga mogu očekivati kao rivala na pisti.

Svoju debitantsku WTCR završio si prvom pobedom, ali nisi imao potvrdu da ćeš biti angažovan i ove godine. Na kraju, ponovo si sa Cijan rejsingom i Lynk&Co, kako se sve to zbilo?
“U osnovi, meni je to bila godina za učenje, a za Cijan godina da spozna ko sam. Pred njima je bio izazov da osvoje titulu, a ne mislim da su me sto odsto poznavali kada su me potpisali. Možda su mislili – hajde da probamo sa Santijem na godinu dana i da onda vidimo da li ćemo ga zadržati još jednu sezonu. Ja sam uvek bio usredsređen na to da dam sto posto sebe u svemu. Na kraju sezone, kada smo osvojili obe titule, u mojoj glavi je misija bila ispunjena. Cijanu je bilo potrebno nekoliko dana da obnove ugovor, ali su imali jasnu sliku da mogu da budem i samostalan igrač i da takođe mogu da pomognem timu da osvoji titulu. To je sjajno.”

Koliko ti je važno što si 2020. završio osvajanjem dve pol-pozicije i prvom WTCR pobedom?
“Bilo je sjajno! Tokom sezone sam imao brzinu za to, ali sam grešio, kao na Nirburgringu, a bilo je i drugih stvari koje su mi malo zakomplikovale život. Kada sam osvojio pol-poziciju, to je bilo baš dobro jer tada vozite na 100% mogućnosti. Pobeda u trci potvrdila je ono što sam izveo u kvalifikacijama i, svakako, dala mi je šansu da idem na veće ciljeve ako ponovo potpišem za Cijan. Brzina je tu, ali sam pomalo plaćao cenu tokom trka. Samo moram da malo bolje shvatim seriju i turing trke. Ponekad sam pravio greške, bio isuviše agresivan, ponekad sam ulazio u rizike u koje nije trebalo da ulazim. Tu ima momaka s velikim iskustvom, znaju kako da se trkaju, kada da budu agresivni, a kada ne. Mislim da idem pravim putem da bih razumeo kako drugi vozači pristupaju trkama. Moram da se usredsredim i radim na svim trkama ako želim da se borim za titulu. Jedva čekam da vidim šta ove godine mogu da uradim.”

Photo Paulo Maria / DPPI

Jesu li te greške plod neiskustva, ili si bio pod presijom da ne protraćiš priliku koju ti je Cijan dao?
“Pritisak Cijana nikad nisam osetio, a oduvek sam znao da je trkanje trkanje. I ako date sto posto sebe ponekad možete imati dobre rezultate, ponekad loše. Mislim da je to jednostavno bilo neiskustvo. Nisam stvarno poznavao Nirburgring, staza nije jednostavna i malo sam preforsirao na treningu, a kada je u trci bilo mokro, slupao sam se. To je bila debitanska greška, pokušavao sam da izvedem više od onoga za šta sam tog vikenda verovatno bio sposoban, ali ne zato što sam osećao da me Cijan priiska da ostvarim dobre rezultate.”

Koliko si naučio od starta na Zolderu, bez iskustva, do kraja sezone na Aragonu? Da li je ispravno reći da nikada ranije nisi naučio toliko za samo jednu godinu?
“Tim više što mi je sve bilo novo! Prvi put sam vozio veliku seriju, jer jedno je trkati se u juniorskim ili sličnim serijama, ali ovo je bio WTCR, najveća serija! To je bilo prvo. To mi je bila prva godina u statusu profesionalnog vozača, a bio sam u Cijanu, najboljem timu na startnoj rešetki, i sa Ivanom Milerom kao timskim kolegom. Ako želite da učite od nekoga, Ivan Miler je prava osoba. Uz Teda, već nekadašnjeg svetskog šampiona i Jana, koji će osvojiti titulu 2020, bilo je lako da dostignem potrebnu brzinu. Toliko sam mnogo naučio prošle godine i kada sam sezonu završio pobedom, rekao sam: ‘OK, iako sam u vrhunskoj kategoriji, sposoban sam da osvajam trke i pol-pozicije’. Ali, ono što sam naučio prošle godine, to sada treba da pokažem. Međutim, to je definitivno bila sezona kada sam naučio više, i mnoge dobre stvari koje su se dogodile čine je posebnom.”

Da li si se ikada osećao zastrašenim reputacijom svojih timskih kolega?
“Ne, ne, ja ih uvek posmatram na potpuno suprotan način, ja ih vidim kao moje učitelje! Kad god sam imao pitanje, išao sam kod njih i pitao ih. Kad imam nešto u podacima, idem kod njih jer mi unutar Cijana delimo sve. Svakako, na kraju krajeva mi smo vozači, želim da budem brži od njih, oni žele da budu brži od mene, ali mi radimo za Lynk&Co i Cijan i sve delimo. Međutim, jednog dana, a ja im to uvek govorim, želim da budem kao oni jer želim da osvojim svetsku titulu. Oni znaju da ćemo u jednom trenutku biti suparnici na stazi, ali to je različita stvar. Međutim, s njihove strane nikad nisam osetio presiju.”

Na motoru sam počeo sa tri godine, u kartingu sa pet

“Deda nam je dao motocikl. Meni su bile samo tri godine, bio sam skoro beba, ali sam počeo da ga vozim po porodičnom imanju. U jednom trenutku me je otac pitao želim li da se trkam i počeo sam da se trkam kao trogodišnjak. Ako malo razmislite, svi su bili pomalo ludi, ali ja sam počeo da se trkam u motokrosu dok nisam doživeo ozbiljan udes i majka mi je rekla: ‘Santi, sada je dosta, ako želiš i dalje da se trkaš, nabaviću ti karting’. Ona je učiteljica u školi, uzela je kredit od banke i dala mi je karting i počeo sam da se trkam kad mi je bilo pet godina.”

Jesi li spreman da ove godine osvojiš svetsku titulu?
“Iskreno – ne znam. Moram da vidim kako će nam ići na početku sezone. Moraću da naučim nove staze. Nikada nisam vozio turing automobile na uličnim stazama. Trkao sam se na uličnim stazama u Americi, ali u formulama i to je mnogo drugačije. Vila Real i Makau su veoma teške staze. Kao što sam rekao, ja imam brzinu, ali moram da uklopim sve da bih se borio za titulu. Borim se s najboljim vozačima na svetu i to nije lako. Kada pogrešite, to mnogo košta. Ranije su bile tri trke za vikend, sada imamo dve i još je važnije osvajati poene u svakoj trci. Želim da postanem prvak sveta, ali ima još toga što moram da naučim. Moram da se poboljšam u poređenju s velikim igračima, ja sam još malo ispod tog nivoa. Imam šansu, ali je prerano da se išta govori. Fokusiram se na dobru predsezonu, na učenje. Uz veliki trud, mogu da stignem dotle da se borim za naslov, to će mi biti cilj. Najvažnije je da se osvoji timska titula za Cijan, ali ja najzad želim da postanem vozački šampion Posle dva ili tri vikenda razmišljaćemo o tome, ali sada je prerano.”

Prošle godine je zbog pandemije WTCR imao jesenji kalendar, a ove godine će biti i letnjih trka. Da li se zbog tvoga tvoje pripreme razlikuju i da li si zato zabrinut?
“Meni se to zapravo dopada! Ja mrzim zimu i sjajno mi je da se trkam Ieti. Ne mislim da će nam to išta škoditi, s automobilom koji imamo možemo da budemo brzi u bilo kakvim uslovima, zato me to ne brine.”

Photo Florent Gooden / DPPI

Čime si se bavio preko zime?
“Živim u Barseloni i ovde samostalno treniram sa svojim trenerom. Testirali smo dva dana na Aragonu i još imamo nekoliko preostalih dana predsezonskih testiranja. Kad sam bio mlađi, živeo sam u Italiji, naravno i u Americi, gde sam se trkao, ali osetio sam da je Barselona jedino mesto gde mi ne nedostaje moja zemlja. Mogu da govorim svojim jezikom i imam mnogo prijatelja iz Urugvaja koji žive u Barseloni.”

Kakvu podršku dobijaš iz Urugvaja i šta ti ona znači?
“Svakako postajem sve popularniji u Urugvaju, pogotovu zato što sam jedini vozač koji se trka u Evropi i prvi put u jednoj FIA svetskoj seriji. Ali, to nije velika stvar samo za mene, već je velika i za celu zemlju. Trke su uvek rano ujutru, ali ih ljudi ipak gledaju, lepo je što imam podršku ljudi iz Urugvaja.”

Zašto mladi vozači poput tebe posmatraju WTCR kao alternativni put karijere?
“U formulama se uvek radi o jurnjavi za novcem. Turing automobili pružaju više prilika. Svakako, budžet je potpuno drugačiji, ali u turing automobilima dobijate više šansi da postanete profesionalac. U formulama je teško takmičiti se ako nemate veliki program ili velike sponzore. Kada u turing automobilima dođete do određenog nivoa i pokažete da ste dobri, apsolutno sam siguran da ćete dobiti priliku da budete profesionalni vozač. Čak i ako ste dobri i borite se u juniorskim šampionatima poput Formule 2 i Formule 3, to nikada nije dovoljno da stignete u Formulu 1 ako nemate novac.”

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*