Serbiaring glasao: Filip ima samo reči hvale za Tarkvinija, a YMR je izdvojio kao najbolji tim

Photo Jean Michel Le Meur / DPPI


Naš portal već pet godina izveštava o svemu što se tiče turing trka i svako od nas ko na tom projektu radi je pre svega zaljubljenik u auto-sport.

Mi smo mala ekipa, različitih godišta, ubeđenja i opredeljenja, ali se trudimo da budemo objektivni i da se naši lični stavovi ne provlače kroz tekstove koje pišemo.

Kraj godine je vreme kad se svode računi, a mi smo rešili da sa vama podelimo upravo naše lične stavove, kroz nekoliko kategorija izbora za naj od naj u Svetskom kupu turing automobila.

Ja sam Filip Đorđević, vozači koje najviše podržavam su Gabrijele Tarkvini i Stefano Komini. Najdraži deo sezone mi je kada sa ekipom sa Serbiaringa posetim neku trku, gde sam u prilici da razgovaram sa vozačima i na pit lejnu napravim stotine fotografija. WTCR i DTM su mi omiljene trkačke kategorije, a nadam se da će i električno-pogonjen ETCR biti odličan. Glasao sam ovako:

Vozač godine 2018:  Gabrijele Tarkvini
Na jednom baneru na kraju WTCC sezone 2016 u Kataru pisalo je: “Bez Tarkvinija nema žurke”. Tako je bilo i ove sezone. Veteran iz Đulijanove se pet puta peo na najviši stepenik podijuma, šest puta je odustao, a jednom nije ni startovao. Ispostavilo se da je, uprkos tome, uspeo da iskontroliše situaciju u generalnom poretku. Okitio se još jednom svetskom titulom i oborio sopstveni rekord kao najstariji šampion neke FIA kategorije. U ovogodišnjem pohodu na titulu bitnu ulogu je igrala činjenica da je upravo on bio zadužen za razvijanje “hjundaija i30 N”. Sigurno je najbolje poznavao automobil kojim je upravljao, a to je razlog više za osvajanje titule, jer je time krunisao svoju saradnju sa južnokorejskim proizvođačem.

FIlipi Tarquini

Tim 2018: Ivan Miler rejsing
Ekipa sa najzagonetnijim vizuelnim identitetom na početku sezone sa “100-0-0-0” natpisom na automobilima, pokazala je da sa svim situacijama izlazi na kraj, a prvo mi na pamet pada popravka Bjerkovog automobila na Vila Realu. Delovalo je da će, sa najkonkurentnijim automobilom i sa papiru najjačom vozačkom postavom, moći da im parira samo BRC rejsing. Tako je i bilo. Iako je na kraju prednost u timskom plasmanu bila svega tri poena, Ted Bjerk i Ivan Miler su uvek “pokrivali” jedan drugog – ako jedan ima loš rezultat drugi je uglavnom bio dobro plasiran, dok su momci iz BRC-a uglavnom bili ne daleko jedan od drugog i kada su osvajali poene i kad nisu.

Trka godine 2018: Treća trka u Vuhanu
Trka prožeta krajnje specifičnim događanjima na stazi: “Napad” Denisa Dipona na vodećeg Šedena tako što je Belgijanac pogrešio na kočenju i udario svog kolegu po brendu graničnikom od guma. Gerijeri je pokazao odličnu vožnju čak i sa auspuhom koji je visio i dodirivao asfalt. Posle samo nekoliko krivina stazu su blokirali automobili koji su imali kontakt sa zidom. Šeden je morao da driftuje kroz prvu krivinu prvog kruga, ali je uspeo da se održi na vodećoj poziciji.

Najvažniji trenutak 2018: Monteirov povratak
Tijago Monteiro je nakon prošlogodišnjeg udesa na Hondinom testu, sezonu posmatrao iz drugog plana. Oporavak je trajao i Portugalac se naporno pripremao, pa je tokom runde na Suzuki, na kojoj je debitovao za Hondu u WTCC 2012, ponovo seo za volan “sivika” i u trećoj trci bio nadomak poena. Tijaga nestrpljivo iščekujemo da se pojavi na stazi sledeće sezone.

Sa neke lične strane, prilika da upoznam moje omiljene vozače, Tarkvinija i Kominija, razgovori sa njima, kao i razgovori sa Timom Glokom, Augustom Farfusom i Sebastijanom Ožijeom tokom DTM vikenda u Austriji.

Najlepši manevar 2018: Defanzivne vožnje Homole na Vila Realu i Ferviša u Slovačkoj
Mato Homola je u drugoj WTCR trci na uličnoj stazi Vila Real imao dosta posla da iza sebe zadrži “hjundai i30 N” za čijim volanom je sedeo raspoloženi Ivan Miler. “Pežo 308” je ovde pokazao da mu odgovaraju uski autodromi i Slovak je to maksimalno iskoristio. U trećoj trci tokom trkačkog vikenda u Slovačkoj, Frederik Ferviš je tada u težem “audiju RS3 LMS” takođe morao da zadrži iza sebe “hjundai i30 N” kojim je upravljao aktuelni WTCC šampion Ted Bjerk. Nakon nekoliko odbranjenih napada, Ferviš je prešao preko ciljne linije sa prednošću od samo devet hiljadinki.

Ruki godine: Bendžamin Lesen
Dobio je priliku da zameni Monteira, što se učinilo kao pretežak zadatak pre početka sezone. Sezona je započela klimavo jer nije imao iskustva sa autodromima koji su posećivani, ali je Bendžamin pokazao da može da se nosi sa “velikim vozačima”, pa tako i da na Nordšlajfeu doveze svoj “sivik” do četvrtog mesta u trećoj trci. Nažalost, nije vozio drugu polovinu WTCR sezone, ali mislim da bi sa još iskustva pozamašnije povećao i svoj bodovni saldo.

Heroj godine 2018: Žan-Karl Verne
Tirkizno plavo-crveno brendirani “audi RS3 LMS” je ove sezone branio boje ekipe WRT WTCR, ali i u TCR Evropa. Džej Kej se najbrže snašao sa mašinerijom brenda iz Ingolštata i tokom većeg dela sezone bio je redovan osvajač poena, gde je u konkurenciji kakva je bila u WTCR uspeo da pobedi čak četiri puta. Sa vikendom manjka u odnosu na ostatak karavana TCR Evropa uspeo je da završi kao drugoplasirani u generalnom. U oba takmičenja je pokazao istu onu prizemnost i promišljenost koju je imao tokom prošle sezone kada je osvojio titulu u TCR Internacionalnoj seriji.

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*


18 + 11 =