Danijel Rikardo vozio “nisan altima” superautomobil: Plašio sam se da ću se uplašiti!

Sajam Nautike

Pilot fabričkog Reno F1 tima Danijel Rikardo prvi put je seo u punokrvni trkački australijski superautomobil i vozio je krugove u “nisan altimi” Keli rejsinga.

 Sve se to dogodilo na stazi Kalder park u Melburnu u sklopu promocije Kastrola, zajedničkog sponzora Reno F1 tima i Keli rejsinga.

Rikardo je prvu turu od 10 krugova vozio sam, a drugu sa “vlasnikom” automobila, Rikom Kelijem kao kopilotom.

Australijski superautomobili, pa tako i “nisan altima” na raspolaganju imaju preko 630 KS. Na Rikarda su najjači utisak ipak ostavili zvuk V8 motora i sekvencijalni menjač kojim se komanduje klasičnom palicom.

Koliko je u ovoj avanturi uživao, pokazuje sledeći video:

“Nisam imao čepove za uši, verovatno je trebalo da ih stavim”, počeo je Danijel da opisuje svoje utiske.

“Ali, dobar je osećaj kada povučete ručicu da biste šaltovali naviše. Promena brzine “klackalicama” je laka i meni je olakšala život kao trkaču, jer ne umem da koristim tehniku peta-prsti.”

“Bilo je sjajno, tako nerafinirano, uz sve te vibracije i eksplozije koje čujete kada šaltujete naniže.”

“Ne bih rekao da sam sve razumeo, bilo mi je potrebno nekoliko krugova da to razaberem. Kada vozite auto s izraženom aerodinamikom, možete da kočite u krivini i da rano dodate gas, auto ne provodi mnogo vremena u kotrljanju.”

“Ali, superautomobil se mnogo duže kotrlja. Sve se odvija u koracima: kočite, usporite, auto se kotrlja, dajete gas. Na neki način, sve je delikatnije.”

Rikardo je prvi put vozio takmičarski automobil s krovom i ta perspektiva mu je potpuno nova.

“Nisam mogao mnogo da vidim, nije lako gađati temena krivina sa zaštitnim kavezom oko vas. Napred sam video mnogo bolje nego u F1 automobilu, ali komplikovanije je kada gledate bočno.”

“Bilo je dobro i bilo je kul. To su i brzi automobili, imaju poprilično konja.”


Iskustvo na Kalder parku učvrstilo je Danijela u verovanju da su superautomobili vrhunska turing kategorija. Iako Australijanac, on je glavnu nacionalnu seriju svoje zemlje samo posmatrao i priznao je da je pre vožnje osećao blagu presiju.

“Iskreno, bio sam prilično nervozan, jer ja te automobile gledam celog svog života i to nije mala stvar. Ljudi mogu da pomisle ‘on vozi Formulu 1, šta je za njega V8 superautomobil’, ali ja njih uopšte ne vidim u istoj ligi, u pitanju je potpuno drugačiji auto.”

“Ja superautomobile vidim kao vrh u turing svetu, po mom mišljenju ta serija je najbolja u svom fahu, a mene je to zaplašilo, jer ja te automobile ne poznajem.”

“Kazaću to učtivo: ponekad promotivni i medijski događaji nisu tako uzbudljivi, ali sam znao da će mi se ovaj dopasti. Samo sam bio nervozniji jer nisam znao hoću li se dobro pokazati. Ne kažem da sam bio dobar, samo sam se uplašio da bih mogao da se uplašim. Međutim, baš mi se dopalo.”

Rikardo je imao i praktične koristi od prisustva Rika Kelija na suvozačkom sedištu.

“Tu i tamo sam prerano šaltovao, pa mi je Rik skinuo ruku s menjača i naterao me da čekam da mi svetla pokažu kada da menjam brzinu. Krajičkom oka sam pratio šta je radio nogama. Ne znam da li to znači da je bio nervozan, ili je pokušavao da mi pokaže kada bi on kočio. Pratio sam ga pogledom, jer mi je to pomoglo da odredim neke referentne tačke.”

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*


3 × 5 =