Posle 14 dana i 13 etapa, 9.112 ukupnih, a 4.601 kilometra voženog na štopericu, dva od tri automobila „pežo 2008 DKR“ ekipe Pežo Total stigla su na cilj svog prvog Dakar relija.
Posada #302 u sastavu Peterhansel-Kotre završila je maratonski reli rejd na jedanaestom mestu, 5 sati i 19 minuta iza pobednika Al Atijaha, dok je tandem sa startnim brojem #322 Depre-Pikar na cilj stigao kao 34, sa 15 sati i 38 minuta kašnjenja za Kataraninom.
Od poslednjeg Pežoovog učešća na Dakar reliju prošlo je 25 godina. Otad su se promenili i kontinent na kom se takmičenje vozi, kao i pretežna većina personala u ekipi, ali je ostalo nesporno: ovaj maratonski reli predstavlja izuzetnu avanturu i ogroman izazov za ljude i tehniku. Dakar 2015. obeležen je svim mogućim tipovima terena i vremenskih uslova, a u francuskoj ekipi ističu da su se njihove ekipe – pogotovu dve koje su došle do clija – pokazale dostojnim izazova koji su ih čekali. Stečena iskustva vozačkih posada pokazaće se dragocenim za kampanju 2016, kojoj se Pežo zapravo već okrenuo i u koju računa da će ući mnogo jači.
Bruno Faman, direktor Pežo sporta, sve postavlja u dugoročnu perspektivu. Gledano iz nje, ovogodišnji nastup je tek prvi korak, a rezultatski neuspeh uveliko je relativizovan.
„Zaključci koje donosimo posle našeg prvog Dakara su, naravno, pomešani. Ako govorimo iz čisto takmičarskog ugla, imajući na umu krajnji cilj koji smo sebi postavili, ne možemo biti zadovoljni ovim finalnim rezultatom. Međutim, mi smo bili i te kako svesni razmere zadatka koji nas je očekivao, pa je osnovni zadatak našeg prvog učešća bio samo sticanje iskustva. Imamo dva od tri „pežoa 2008 DKR“ na cilju u Buenos Airesu i prošli smo bez većih tehničkih problema, dakle, možemo reći da je taj cilj ostvaren. Mnogo smo naučili na svakom planu, tehničkom, sportskom i logističkom. I to je fundamentalno za sledeće korake u ovom projektu.“
„Kad je reč o pripremama za ovaj Dakar, usredsredili smo se isključivo na pouzdanost i sav taj trud se isplatio. A kad se radi o performansama, „Pežo 2008 DKR“ pokazao je određeni potencijal boreći se za etapne pobede u dva ili tri navrata, ali to još nije nivo potreban da bismo bili pretendenti na ukupnu pobedu. Ne nedostaju nam ideje kada je u pitanju budući razvoj, mnogi poslovi su već u toku. Sada ćemo definisati naše planove za budućnost, a oni će uključiti sve što smo naučili iz iskustava stečenih u 2015. Za nas je Dakar 2016. već počeo, a prva analiza učinjenog očekuje nas već u nedelju“, najavio je Faman.
Stefan Peterhansel je devet od 13 ovogodišnjih etapa završavao među prvom desetoricom, a u konačnom ishodu najbolje je plasirani vozač Pežoa.
Naviknut na mnogo bolje rezultate, na motociklu, u Micubišiju i Miniju, ’Gospodin Dakar’ posmatra stvari skoro filozofski: „Važno je da umete da žrtvujete jednu godinu da biste se propisno spremili za iduću. Na startu relija čak nismo bili sigurni da ćemo pregurati drugi dan, a evo nas sada na cilju bez ijednog većeg tehničkog problema. I ja sam grešio, trebalo je da u krajnjem ishodu budemo bolje plasirani. „Pežo 2008 DKR“ ima veliki potencijal, ali ja sam tokom poslednjih 15 dana primetio i to kako je ceo tim bio jako motivisan da nam obezbedi najbolje moguće uslove – i to su sjajne vesti za budućnost. Imamo dugu listu zadataka i ogroman prostor za poboljšanja. Siguran sam da ćemo se dogodine boriti za pobedu.“
Siril Depre je najnoviji u nizu trofejnih bivših motociklista koji su prešli u automobilsku klasu. Njegovo vatreno krštenje na četiri točka moralo je da bude komplikovano, ali je verovatno ispalo i teže nego što je Depre očekivao.
„Za mene je ovo sasvim novi svet. Kao da sam se vratio u godine kada sam debitovao u kategoriji motocikala. Prilično je teško kad se nađete u poziciji da se više ne borite za najviše plasmane, a na to ste se u prošlosti navikli. Ovo je za mene bilo učenje po ubrzanom postupku, našli smo se u otprilike svim uslovima koje možete zamisliti, i u još ponekim koje ne možete! Mislim da više priča imam da ispričam o mom jednom Dakaru u automobilu nego o prethodnih sedam na motociklu… I nisam računao da će tako biti. Kada smo polazili iz Buenos Airesa, imao sam samo jednu stvar na umu – da stignem do cilja bez ikakvih grešaka. Na kraju smo ih nekoliko ipak napravili, ali smo ipak stigli.“
Karlos Sainc prošao je najgore u Pežoovoj trojci, iako je posle trećeg dana takmičenja zauzimao visoko četvrto mesto u generalnom. Na četvrtoj etapi, Matador je prijavio kvar turbopunjača, a već nadomak cilja sledeće, pete etape, udario je u stenu, isprevrtao automobil i bio prinuđen da odustane.
„Naravno da sam razočaran što se moj reli tako završio. Mehaničari i ceo tim nisu štedeli truda da pripreme automobile za start relija i da ih održe u pogonu do samog kraja. Neverovatan trud je uložen tokom poslednjih nekoliko meseci, a stečeno iskustvo biće od izuzetne koristi u budućnosti. Veoma sam zadovoljan načinom na koji je tim Pežo Total upravljao ovom trkom, uradili su sve što je trebalo uraditi.“