Kako je Indikar šampion umalo završio u Superautomobilima

Photo: Chris Owens

Australijski Indikar as Vil Pauer otkrio je neke manje poznate detalje iz svoje biografije, između ostalog i to da ga je put karijere pre desetak godina umalo vratio u rodnu zemlju i odveo ga u sedište u Superautomobilima.

Klasično školovan kroz Formulu Ford, Formulu 3 i Svetsku Reno seriju, Pauer je stekao ime u Sjedinjenim Državama, vozeći Čempkar i Indikar.

Šampion Indikar serije bio je 2014, poseduje i četiri zvanja viceprvaka, a dve sezone završio je kao treći u generalnom. Trkačku besmrtnost stekao je 2018. osvojivši 500 milja Indijanapolisa.

Apsolutno sve svoje Indikar lovore Pauer je stekao kao vozač Tima Penske, u čijim je redovima od 2009. i s kojim je osvojio 36 trka. Sada je, međutim, ispričao da je pre toga bio ponudio svoje usluge Čip Ganasi rejsingu, gde za njega nisu bili zainteresovani.

Pauer je Čempkar sezonu 2007. završio kao četvrti i krajem godine sastao se sa šefom Ganasijeve Indikar operacije Majkom Halom kako bi video da li tu ima budućnosti za njega. Međutim, tom prilikom mu je sagovornik zamerio da ne poseduje “Čip faktor” i sastanak je na tome završen.

“Za mnom je bila vrlo dobra godina u Čempkaru, pozvao sam Majka Hala i kazao mi je da se nađemo u “Starbaksu”, seća se Pauer.

“Govorio mi je da moram da imam taj “Čip faktor”. On je govorio o “Čip faktoru” kod vozača, kod momaka kao što su Montoja, Džimi Vaser, Zanardi, koji su vozili za Ganasija. Vodili smo dobar razgovor, ali mi se nkada nije ponovo javio.”

“Godinama kasnije, kada sam apsolutno kidao (u Indikaru), Majk Hal mi je rekao: ‘najviše se kajemo što te nismo angažovali’. Računam da je to bilo 2011, kada sam stvarno dobro vozio za Penskea.”

Kako razgovor sa Ganasijevim predstavnikom nije doveo ni do čega, Pauer je ostao pilot KV rejsinga, ali se namučio u kampanji 2008, što ga je primoralo na skoro očajničku potragu za sedištem za 2009.

Pauer priznaje da je u to vreme ozbiljno razmatrao mogućnost da se vrati u Australiju. Tamo se u Superautomobilima otvorilo mesto u ekipi braće Stoun (Stone Brothers Racing), čiji je dotadašnji vozač Džejms Kortni prešao u Dik Džonson rejsing.

“Stoun braders rejsing je tražio nekog”, dodao je Pauer. “Vlasnik tima Ros Stoun poslao mi je imejl. Ako se dobro sećam, razgovarao sam s njim i to je svakako bila opcija. Mislim da sam se dugo, dugo premišljao. U to vreme bilo mi je toliko teško da ostavim trkanje s otvorenim točkovima.”

Umesto da se vrati kući, Pauer je odabrao da potpiše ugovor sa A1GP serijom, formula šampionatom zamišljenim da bude svetsko prvenstvo nacija u automobilskom sportu. Ovo prvenstvo potrajalo je četiri godine, a Pauer je na savet svoje žene požurio da se što pre iščupa iz ugovornih obaveza.

Taj potez se pokazao ispravnim, jer mu je obezbedio slobodu da prihvati Penskeov poziv i odmeni Helija Kastronevesa u vreme kada se ovaj suočavao s optužbama za utaju poreza.

“Zapravo sam potpisao ugovor sa A1GP serijom, a moja žena je kazala: ‘nemoj da potpisuješ taj ugovor, šta ako Penske ili Ganasi budu imali sedište?’.”

“Imao sam užasnu godinu, bio sam gotov, nisam imao angažman i rekao sam joj: ‘to se nikad neće desiti, ti si luda’. I potpisao sam taj ugovor pod velikim stresom zbog sukoba koje smo moja žena i ja imali oko njega.”

“Moja žena je bila tako ubedljiva da sam ih pozvao i kazao da želim da raskinemo ugovor. Pozvao sam Derika Vokera (šef Voker rejsinga za koji je Pauer debitovao u SAD 2005. godine – prim.) da me izvuče iz toga. Onda je Helio Kastroneves uhapšen i to je bilo to Penskeovo sedište u kom sam na kraju završio ja.”

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*