Magična moć startnog broja

Sajam Nautike

Startni broj je od običnog broja postao vizuelna šifra, dodatna informacija gledaocima da prepoznaju vozilo, vozača koji ga vozi, tim i to ne samo u jednoj sezoni već tokom cele karijere.

Vozač koji duži niz sezona nosi isti startni broj dobija dodatnu prepoznatljivost kod fanova.

Od ove sezone i vozači Svetskog reli prvenstva, po ugledu na DTM, MotoGP ili Formulu 1, imaju mogućnost da izaberu trajni startni broj u svojoj disciplini. Očigledno je da se vozači vezuju za svoj omiljeni broj, da im to daje neku dodatnu “moć” i vezu sa trkačkim vozilom. Ne treba zaboraviti ni fanove koji preko startnog broja i raznih rekvizita “komuniciraju” sa svojim ljubimcima.

Trajne startne brojeve vozači najčešće biraju prema godini rođenja, najvećim uspesima u početničkim serijama, sponzorskom interesu. Drugačije je postupio Valteri Botas. On je izabrao startni broj 77 jer se dvostruko T u njegovom prezimenu može grafički uspešno zameniti startnim brojem 77 (’BO77AS’) što je dobro zbog potreba marketinga, a i prikladno je i moderno za hešteg na Tviteru.

Naskar je odavno pokazao drugim serijama da je startni broj dobar način promovisanja vozača. Taj broj je u ovoj američkoj seriji i najveći po dimenzijama, i zato jer su i vrata i krov automobila na kojima je ispisan najveće površine na trkačkim automobilima.

Pamtimo startni broj velikana Dejla Ernharta (naslovna fotografija), koji je nosio #3 u većem delu svoje 27-godišnje karijere. Sedmostruki šampion Dejl je, sem prvih devet, sve ostale pobede zaključno do one 76. osvojio vozeći startni broj 3.

Danijel Rikardo je kao Dejlov veliki obožavalac izabrao startni broj 3 za svoju karijeru kada je FIA to dozvolila u Formuli 1 2014. godine.

Sećamo se i kralja Naskara, Ričarda Petija, rekordera sa 200 pobeda, od kojih je 192 postigao osvojio “vozeći” broj 43 ili Džimija Džonsona sa brojem 48 itd. Međutim u američkim trkama češće timovi biraju trajne startne brojeve za svoja vozila, a ne vozači.

Valentino Rosi nije promenio startni broj 46 u svojoj 20-godišnjoj karijeri, a odlučio se za njega jer je njegov otac Gracijano u vreme Valentinovog rođenja i kada je dečak imao tek nekoliko meseci, pobedio na tri trke Svetskog moto šampionata u klasi 250 kubika, baš sa brojem 46.

Fanovi Formule 1 pamte Žila Vilneva u ferariju broj 27, Senu po “meklarenu” #12. U osamdesetim godinama znali su da “crvena petica” pipada “vilijamsu” Najdžela Mensela. Crvena je bila da bi se razlikovala od vizuelno sličnog broja 6 istog tima. Prva pobeda 1985. i ostalih 12, sve do kraja 1988. kada je prešao u Ferari, osvojene su sa startnim brojem 5 crvene boje. Crvena petica Najdžela je sačekala i kada se vratio u tim Vilijams 1991. godine, da pobedi s njom još 14 puta i osvoji titulu 1992.

Mensel je otišao je u Indikar i tamo sa 5 pobeda osvojio titulu 1993. godine takođe sa crvenim startnim brojem 5, vozeći “lolu” tima Njumen-Has. Prost ga je zamenio u Vilijamsu 1993. ali nije mogao da nosi broj 1 jer je taj broj bio rezervisan za šampiona, već broj 2, a drugi vozač tima Vilijams Dejmon Hill, nosio je broj 0 (nula) dve sezone, jer su tada timovima dodeljivani susedni brojevi prema njihovom plasmanu protekle godine, a brojeve 3 i 4 koristio je tim Tirela.

Startni broj 0 ili 00 vožen je često u Americi, u Indikaru i Naskaru. U ove dve serije je i pojava startnih brojeva 02, 03, 04, pa do 09 sasvim normalna stvar.

Broj 13 se u Engleskoj smatra nesrećnim i po tradiciji se ne koristi. Ipak, Britanka Divina Galika je pokušala da se kvalifikuje za Veliku nagradu Britanije 1976, mada nije uspela. Pre toga, vozeći formulu “sartis” 1963, broj 13 je imao Meksikanac Mojses Solana u Meksiku, a posle toga Venecuelanac Pastor Maldonado kroz dve sezone 2014/15. u Lotusu i to su jedini slučajevi startnog broja 13 u Formuli 1.

Loris Ređani je u svetskom moto šampionatu vozio “apriliju” sa brojem 13, i to uspešno: 8 pobeda, 41 podijum.

U američkim serijama je startni broj 13 češći slučaj, a primeri u Naskaru su: Robi Gordon 17 puta ili Taj Dilon u poslednje dve sezone. Najviše trka sa #13, čak 227, vozio je Kejsi Mirs.

Jedina žena pobednik jedne Indikar trke, Denika Patrik, oprostila se aktivnog takmičenja prošlogodinšnjim startom na 500 milja Indijanapolisa, upravo vozeći sa brojem 13.

Najveći startni broj u Formuli 1, broj 208, nosila je Lela Lombardi 1974. na trci u Britaniji na kojoj nije uspela da se kvalifikuje. Ona je jedina žena osvajač F1 poena, tačnije, zabeležila je pola boda. Razlog za broj 208 je bila frekvencija Radio Luksemburga na srednjim talasima od 208 metara, koji joj je tada bio sponzor.

Serije koje su nastale u poslednjih nekoliko godina, poput Formula E i TCR, od početka imaju opciju da vozač odabere trajni startni broj. Felipe Masa je svoj #19 iz Formule 1 preneo u FIA takmičenje sveelektričnih formula.

(nastaviće se)

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*


five × three =