Meklohlin testirao Indikar formulu: G sile su mi izmasakrirale vrat!

Photo: Facebook

Dvostruki i aktuelni šampion Superautomobila, Skot Meklohlin, testirao je Indikar bolid na Sebringu.

U matičnoj seriji pilot “ford mustanga” DJR tima Penske, ekipe s kojom je postigao 35 od svoje 43 australijske pobede, Novozelanđanin je na autodromu u Floridi prvi put vozio Penskeov jednosed “dalara-ševrolet”.

On je na kraćoj konfiguraciji Sebringa prešao nekih 140 krugova, u jednoj od retkih prilika u kojima je asu turing discipline data šansa da se nađe za volanom formule ekstremno visokih performansi.

Za ovaj test, najavljen još sredinom decembra, Meklohlin se pripremao u virtuelnom svetu, a taj se pristup pokazao kao izuzetno koristan.

“Bilo je zadivljujuće i dan je bio sjajan. Simulator je tako dobra alatka za svakog vozača koji se priprema da vozi Indikar. Sebring je prva staza na koju sam u stvarnosti izašao u Indikar automobilu, ali sam već bio dobro pripremljen”, kazao je novozelandski pilot, oduševljen mogućnostima Indikar bolida

“Jedina je razlika u tome što su mi G sile apsolutno izmasakrirale vrat. Bacale su me sa jedne strane na drugu, to iskustvo mi je otvorilo oči, ali je bilo zaista kul. Trenirao sam veoma intenzivno i prilično dobro sam izašao na kraj s bočnim silama. Ekipa je dodatno “postavila” ivice kokpita oko moje glave, mislim da je to normalno kad je nov vozač unutra. Međutim, kada sam prvi put izašao iz boksa i nagazio kočnicu, kunem se da sam mislio da će mi kaciga udariti u volan! Neverovatno!”

“Pokušavao sam da držim vrat uspravno, a da se ne oslanjam na odmorište za glavu. Kad sam u jednom trenutku počeo da koristim sve ono što je u auto postavljeno da bi mi pomoglo, bio sam u redu.”

I po broju izvezenih krugova vidi se da Meklohlin na Sebringu nije zadovoljavao samo sopstvenu znatiželju i trkačke nagone, već je pokušao da dođe i do određenih informacija koje bi koristile stalnom Penskeovom Indikar triju, koji čine Džozef Njugarden, Vil Pauer i Simon Paženo.

“Definitivno smo isprobali nekoliko novih stvari koje su promenile ponašanje automobila, stvari koje bi i oni koristili. Auto je bio različito balansiran, neka podešavanja bi neki vozači voleli, neka druga ne bi. Ne znam da li se moje informacije poklapaju s onim što ostali momci misle.”

Kako bi sprečio svog pulena da u formuli forsira preko sopstvenih limita, Tim Penske nije ni pustio Meklohlina da posmatra i prati izvezena vremena krugova. Otud 26-godišnji trkač zapravo i ne zna koliko je na Sebringu bio brz.

“Mislim da sam po brzini bio tu negde, ali su momci ćutali o vremenima krugova, jer nisu hteli da isuviše zapnem. Glavno je bilo da steknem pristojan osećaj. Mislim da sam vozio prilično pristojne krugove, ali u to nisam siguran. Bukvalno su sakrivali vremena, što je dosta pametno, jer ja imam jak takmičarski duh.”

Novozelandski automobilista već je dugo zainteresovan za trkanje u Sjedinjenim Državama, ali je njegova ideja o mogućoj budućoj kategoriji oduvek bio Naskar. Poslednji susret sa jednosedom Meklohlin je imao u danima Formule Ford, a upitan da li bi ga interesovalo da se takmiči u formulama, on je odgovorio: “Oduvek sam govorio – trkao bih se u građevinskim kolicima ako bi sa strane imala nalepnicu Tima Penske. Međutim, mislim da je ova prilika da doživim Indikar bila izvanredna i definitivno mi je dala odgovor na mnoga pitanja koja se tiču moje snage i fizičke spremnosti. Osećaj je bio otprilike onakav kakav sam i očekivao, što je dobro.”

“Što se mene tiče, ja bih voleo priliku da budem u SAD, o čemu sam oduvek govorio. Ne možete odbiti mogućnost koja mi je danas data, pokušao sam da u njoj uživam, a da ne izgledam kao glupson! Bilo je nekoliko sitnih problematičnih trenutaka kada sam pokušavao da pronađem granice automobila, ali osim toga, sve je prošlo dobro. Nisam isekao nijednu krivinu, to je bilo glavno.”

Snage Superautomobila i Indikar bolida i ne razlikuju se enormno: turing auto ima 650 KS, a formula 750 KS. Međutim, svi ostali parametri čine vozački stil u jednosedu potpuno drugačijim.

U šampionatu Superautomobila 2019, dvojica Indikar pilota gostovala su na Bathurstu 1000, a Meklohlin ističe da je posle testa na Sebringu stekao bolju sliku o njihovim poteškoćama u privikavanju na mašineriju koja je vrh trkačke scene u Australiji.

“Apsolutno to razumem. Lakše je da pređete na automobil sa snažnim prianjanjem i visokim performansama kočnica, umesto da idete obrnutim putem i da morate da se navikavate na put kočenja koji je sto metara duži. Svi Indikar piloti su pristojni i ovladali bi Superautomobilom ako bi imali šansu. Kada su se Aleks Rosi i Džejms Hinčklif prošle godine pojavili na Bathurstu, to je bio baš težak početak. Vozili su jednu trku, i to na stazi verovatno najtežoj od svih, i kad se sve okolnosti uzmu u obzir, mislim da su zapravo bili prilično dobri.”

“Superautomobil je čudovište koje se teško kroti i mora da se vozi potpuno drugačije!”

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*


three × 3 =