Milenko Vuković za Serbiaring (I deo): Ovako smo napravili “reno megan TCR”

Svaki tekst na Serbiaringu koji govori o “renou megan TCR” Vuković motorsporta izaziva veliku pažnju, jer je njegov tvorac Milenko Vuković rođen u Austriji, državljanin je Švajcarske, a poreklom je s prostora Bosne i Crne Gore.

Boraveći na prvoj rundi TCR Evropa 2019. upoznali smo se s Vukovićem i od njega čuli detaljnu priču o tome kako je stvorio “megan” po TCR specifikaciji.

Milenka i Reno spojio je Erik Nev, bivši šef fabričkog WTCC tima Ševroleta, kasnije WTCC i ETCC koordinator, danas tim menadžer Vuković motorsporta.

“Erik živi blizu mene, poznajemo se kroz auto-sport, obojica volimo oldtajmere, on sve svoje automobile godinama održava u mojoj firmi. Prati me i već se uverio da ja stvarno sve sam radim i počeo je da mi govori da imam zlatne ruke i da treba da napravim nešto što će videti više ljudi, ne samo u Švajcarskoj i Nemačkoj. Pitao me je da li bih se interesovao da napravim tehnički razvoj za TCR. Odmah sam bio za to. Poslednji moj DTC projekat, na bazi “audija A3”, bio je tehnički intenzivniji od TCR automobila, mada je sportska priča nešto drugo, jer je manja. Erik je u francuskim novinama pronašao da je tadašnji direktor Reno sporta Žan-Paskal Dos komentarisao TCR i rekao da oni u to sami neće ući, ali bi rado videli nekog partnera kome bi oni pomogli i rado bi videli “reno” u TCR-u.”

“Eriku sam rekao da dugo godina radim Reno i da to ne bi bilo loše, ali da ne verujem da će od toga išta biti. On je ipak zvao Reno, kazali su mu da im je drago da se ja interesujem, ali da već vode intenzivne pregovore (nisu hteli da kažu s kim) i da možemo pričati jedino ako od njih ne bude ništa. Erik je kroz svoju mrežu istražio i saznao da je u pitanju Olivije Panis, on je trebalo da bude nosilac projekta koji bi radio TCR “reno megan” sa obezbeđenim investitorom. Tek sam tu bio uveren da od toga nema ništa, jer ko je Milenko Vuković, a ko je Olivije Panis. Međutim, Orelijen Panis je vozio Andros trofej i u poslednjem krugu trke sudario se sa nekim zvaničnim Audi vozačem, pa je izašao i udario ga pesnicom, potukli su se. Ispao je skandal u francuskim medijima, Reno im je odmah zatvorio vrata i stvarno su pozvali mene u Viri-Šatijon.”

“Erik i ja smo došli u Renoovo F1 odeljenje, lepo su nas primili i sve nam pokazali. Njihov biro ima 200 inženjera i osećao sam da sam definitivno na pogrešnom mestu. Na kraju su nam pokazali tehnički razvoj za “klio kup” automobil i onda me je sunce malo obasjalo, jer sam video da je moja radionica, tamo gde se konkretno nešto radi, puno bolja od njihove. Trebalo im je desetak dana da razmisle i odluče. Tražili su knjigovodstvo moje firme za poslednjih pet godina, uverenje da li sam kažnjavan, da li sam plaćao porez. Naše knjigovođe su imale deset dana posla da sve to spreme. Sledeći korak je bio da dođu kod mene, najavili su se tri sedmice unapred. Razmišljao sam kako bih im najbolje imponovao. Kupio sam novi putnički “megan” i u roku od tri sedmice sam ga kompletno rasklopio, skenirao ga, napravio projekat i inženjersko rešenje za zaštitni kavez. Imam sreću što u okolini imam firme koje profesionalno savijaju cevi, pa sam u roku od tri sedmice spremio jednu TCR šasiju. Kada je došao je direktor Reno sporta sa svojim najboljim inženjerom, dopalo im se to što su videli i tako je sve počelo. Reno me je ovlastio za TCR projekat i odobrio mi da smem da ga radim.”

“Megan TCR” projekat doživeo je saplitanje zbog neočekivanih problema s motorom. Vuković nam je objasnio i kakvim.

“Izveo sam projekat, tehnički razvoj i napravio prvi auto. Testirali smo u malom obimu – ja ne mogu kao Lynk&Co. Imao sam veliku nezgodu sa jednim partnerom, u pitanju je Leman. Vrlo poznata firma za turbo motore, zvanični partner Audi sporta već 30 godina, radio je velike projekte, WRC, relikros. Imao sam mnogo problema s aplikacijom softvera i elektronikom, sve je to non stop ludovalo.”

“TCR tehnički pravilnik je prilično jednostavan a automobili su na kraju vrlo teški. Što je auto teži, mnogo su bitniji težište, aerodinamika i snaga. Ako je auto lakši, mnogo može da se kompenzuje, recimo snaga motora. Kako je težina veća, svaka konjska snaga postaje bitnija. U pravilniku stoji maksimalna snaga od 340 KS i obrtni moment 410 Nm. Ja sam tako i otišao na prošlogodišnji BoP test. Naš auto je tada bio brži od “hjundaija”, ne i od “honde”. Bio je u gornjem delu poretka i ja sam bio presrećan. Međutim, u aprilu na Ošerslebenu, na prvoj trci, istom tom automobilu je falilo 3 sekunde za najbržim!”

“Odmah smo videli da smo imali mnogo lošije ubrzanje u odnosu na druge. Obratio sam se Lemanu i tu su počeli problemi jer on svoj posao nije uradio kako treba. To je bila katastrofa, prvi šok. Jer, kako je moguće da mi je motor valjao na BoP testu? Taj test je počeo u Pininfarina tunelu, pa smo svi išli na Adriju na dinamometar. Sve je bilo u redu, i na stazi u Valensiji auto je bio dovoljno brz. Nismo bili najbrži, ali smo svi stali u sekund. Ali, zašto mi je falilo tri sekunde? U tom momentu nisam razmišljao da se povučem, po prirodi nisam takav. Meni je bilo bitno da razumem u čemu je problem i kako mogu da ga rešim, ali za to nisam imao znanje, nisam radio motore, s tim nisam imao iskustva.”

“Sve što ne radim svojim rukama, uzimam najbolje, pa bilo i najskuplje. Zato sam se odlučio za Leman, on je najskuplji dobavljač koji postoji. Kablovi i elektronika – najskuplje što postoji, Boš motorsport. Nisam bio svestan da će mi i to praviti probleme baš zato što je toliko komplikovano. Momci iz Renoa nisu imali iskustva s Boš motorsportom. Ako se slomi viljuška, osovina, nešto što možeš da držiš u rukama, to meni pravi problem koji traje par sati. Ali, kad zavisiš od nekog, ti prvo njega moraš da motivišeš, on mora da razume tvoje probleme, treba mu vreme, on to ne doživljava kao ti, njemu to nije životni zadatak i nije mu u krvi kao tebi. Sve je to usporilo naš oporavak.”

“Tu je priskočio Reno. Oni su mi od početka bili obećali pomoć i saradnju u tehničkom razvoju. Međutim, to nisu mogli, jer im je politika tada bila da idu punom parom u Formulu 1 i da u to ulažu sve pare. Imaju Klio kup, malo relija, Formulu Reno, a TCR ne mogu da podrže. To je rekao glavni šef, Siril Abitbul. Međutim, Reno sport ima svoje radnike u Viri-Šatijonu, gde je tehnički razvoj F1 motora. Tu ima dobrih momaka koji se razumeju u aplikacije i softver. Postoji firma Reno sport automobili, koji izvode tehnički razvoj za ulične automobile “klio RS” i “megan RS”. Moja je sreća što su me svi ti ljudi srdačno primili i zavoleli moj rad, dizajn i izradu mog automobila, pa su neoficijelno počeli da mi pomažu. I, našao sam veliko poboljšanje na motoru uz pomoć Reno sporta. Tada je i dalje tehnički partner bio Leman, ali je Reno sport njemu pomogao i otvorio oči, uputio ga šta ne ide i kako da bude bolje.”

Posle iskustva s Lemanom, Vuković više nema partnera za motore.

“Ne postoji partner i više nikad neće ni postojati. Ja sam kroz ovaj moj delirijum i probleme naučio da moraš sam da radiš nešto ako hoćeš da budeš šef i ako ti od toga zavisi egzistencija. Ne smeš danas da se osloniš ni na koga, ne može niko da oseti tu odgovornost i potrebu kao ti sam. Mi smo se u uskoj saradnji s Renoom doučili da stvari radimo sami.”

U testiranju automobila učestvovao je dvostruki prvak TCR Internacionalne serije, Stefano Komini.

“Odlučio sam da će auto testirati momci koji su dobri, a koje ne moram da platim, jer nemam para da ih platim. Takav je, recimo, Stefano Komini, mi se znamo još iz Klio kupa. On ne razmišlja da li može preko ivičnjaka ili ne može, ne razmišlja da li ide petom ili šestom brzinom, već od početka ide šestom, pa će videti šta će se desiti. Pozvao sam ga da testira da izmeri i kontroliše moje tehničke performanse. Stefano je bio mnogo motivisan da se s “renoom” i trka, ali smo došli do finansijske barijere. On nema apsolutno ništa para, a ja imam samo da održavam projekat. Došla mi je finansijska kriza. Normalno, ko će da kupi moj auto kad vidi da na Ošerslebenu kasnim tri sekunde? Odmah nastaje veliki zastoj. Hteli smo i probali smo da nađemo novac, ali nismo uspeli. Rekao sam Stefanu da nećemo da radimo provizorno, jer tako ne vredi. Nije mi poverovao, otišao je u Top ran, uzeo “subaru” i ne znam šta mu je to pomoglo. Možda mu je i odmoglo. Mi smo i dan danas mnogo dobri i nešto moramo zajedno da izvedemo. On je dobar i čista duša, ali mu stalno govorim da mnogo srlja, mašta i sve veruje svakome. Previše je dobar, a pravi i gluposti samo da bi uveselio svoje prijatelje.”

Dosadašnji Vukovićevi “megani” pravljeni su na zanimljiv način.

“Sedmu šasiju sada završavamo, a šest dosadašnjih “megana TCR” napravio sam ovako: kupim serijski nov auto u Češkoj, jer tamo košta 500-600 evra manje nego u Švajcarskoj, a to meni jeste mnogo bitno, jer se toga nakupi. Ja smem 130.000 evra da uzmem po jednom automobilu. Onda ga u radionici kompletno rastavimo, skidamo farbu, ugradimo zaštitni kavez i na njega montiramo komponente koje ga čine trkačkim automobilom. Jedini sam proizvođač koji u kući pravi osnovu, šasiju i zaštitni kavez. Svi drugi imaju dobavljače, recimo francuski Mater, a ja ne. Sam sam izveo tehnički razvoj moje šasije, projekat zaštitnog kaveza, dobio FIA sertfikat. Sve sam sam projektovao, razvio i proizveo, kao i kompozitne i aerodinamičke delove.”

Motor koji pokreće “megan TCR” još je interesantnija priča, jer osnovu čini “klio” agregat, uz “doprinos” brendova Nisan i Mercedes.

“Reno nema aktuelni dvolitarski benzinski turbo motor koji bi bio dobra baza. Zato je baza “klio” motor od 1.600 kubika. Moj sin Milan je kao 16-godišnjak sproveo istraživanje i pronašao je da auto koji se pravi za američko tržište, “nisan sentra”, ima radilicu koja apsolutno pasuje u blok koji mi imamo. I mi tako od 1.600 pravimo motor od 1.800 kubika. Turbo punjač je od “mercedesa A45 AMG”.

Vuković motorsport je jedna od malobrojnih privatnih tjunerskih kuća koja samostalno izrađuje TCR automobile. U taj krug spadaju i STARD (“kia”), Top ran (“subaru”) i, naravno, Romeo Feraris (“alfa romeo”).

“Moj otac je sedamdesetih radio teške poslove kao gastarbajter da bi dobio trajni boravak i mogao da nas decu dovede u bolji život i školuje nas. A iza Marija Ferarisa stoji imperija. Ja ne volim da me upoređuju s njima, jer je Romeo Feraris mnogo velika i jaka firma.”

(nastavak sutra)

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*


four × 5 =