Mirko Milovanović, prvak Srbije: Već mi je bilo dosta vicešampionskih zvanja, dogodine 99% ne vozim domaće trke

Foto: Tijana Cvijović

Mirko Milovanović je na Nagradi Beograda na Ušću vozio trku koja je izgledala kao bitka za prestiž i čast, a iz nje su proizašli pobeda u klasi VIII i zvanje prvaka Srbije.

“Posle nekoliko godina malera, tehničkih problema i mojih grešaka, ove godine sam konačno stekao šampionsku titulu koju već dugo čekam”, rezimira vozač “ford fokusa” AK Đelmaš sporta. “I sve se to dogodilo u vikendu u kojem se nije videla svetlost. Dosta mi je bilo vicešampionskih zvanja, već su mi dosadila. Sada sam na neki način krunisao karijeru.”

Milovanoviću je u subotu nedostajalo 72 hiljadite do pol-pozicije, koju je, uz prateći bonus poen, osvojio glavni konkurent Dragan Verba Stojković u “alfi 147”. Stojković stoga u nedelju nije imao imperativ pobede, dok je Mirko bio ljut na sebe, jer je kasno izašao na drugu turu kvalifikacija. Uz to, u jednom brzom krugu je pogrešio, a u drugom ga je omeo sporiji konkurent.

Milovanović nam priča: “U subotu smo videli da smo smo prepušteni višim silama, da nemamo šta da taktiziramo, da moramo da idemo na prvo mesto i čekamo dalji razvoj situacije. U nedelju sam tako i uradio, napao sam Dragana na drugoj krivini, pokušao sam da napravim distancu da budem bezbedan, da završim trku na prvom mestu i da čekam ishod.”

Mirko je znao da u svakom slučaju ne drži sudbinu u sopstvenim rukama i da bi njegovoj stvari morao da pripomogne i maler suparnika, ali takav scenario nije želeo. Međutim, tako se dogodilo – dotle drugoplasirana “alfa” je posustala, što je i odlučilo šampiona.

“To nije stil koji volim”, objašnjava novi prvak Srbije. “Ja nisam tip vozača koji voli da se nekom desi neki tehnički kvar, zato što sam ih ja u karijeri imao puno, pa onda saosećam i sa drugima u tom pogledu, ali na Ušću se jednostavno tako odigralo. Sportska sreća je bila malo na mojoj strani, iako sam ove godine osvojio tri od četiri trke i imao sam tri pol-pozicije, dakle imao sam skor da zasluženo budem šampion.”

“Maler koji se na Ušću desio Draganu verovatno je neki revanš za ono što se meni desilo 2016, kada je on uzeo titulu. U svakom slučaju, vikend za pamćenje!”

U nedelju je na Ušću nacionalnu titulu u klasi VII osvojio i Mirkov brat Nemanja, koji je startovao u istoj, prvoj Diviziji.

“U istoj godini smo i Nemanja i ja došli do prvih šampionskih titula u auto-sportu. To je sve zaokružilo i svemu daje dodatnu čar.”

Iako je Mirko rano preuzeo vođstvo i imao je najljućeg protivnika za sobom, nije vozio rezervisano: “Nisam taktizirao, pokušavao sam da držim visok tempo, jer sam video da ga i Dragan forsira. Ušao sam u trku znajući da bi svako taktiziranje moglo da mi se olupa o glavu.”

 I “fokus” #82 postarao se da put do pobede ne bude samo laka nedeljna vožnja.

“U 14. krugu mi se upalila lampica alternatora, prestao je da radi. Onda je usledila agonija koja je trajala desetak krugova, morao sam da počnem da gasim potrošače zaredom. Poslednja četiri kruga sam vozio totalno bez servoupravljača, što je jako teško, pogotovu u automobilima koji imaju šper diferencijal. Jako je teško sopstvenom snagom održati auto na kočenju u u pravoj putanji. Ta tri kruga sam bio kao na iglama, maksimalno sam spustio tempo, samo da se dovučem do cilja, pogotovu kad sam video da je Dragan odustao.”

O Stojkovićevom odustajanju Milovanović dobio informaciju iz boksa. Umesto da olakša presiju, to saznanje je donelo još uzbuđenja: “Kada su mi preko radio stanice javili da je Dragan odustao, ja ga u tom momentu nisam video u retrovizoru, ali nisam imao ni predstavu da se to stvarno desilo. Onda sam ga video na S krivini, parkirao je automobil sa desne strane i otvorio je haubu. U tom momentu, meni je kroz glavu prolazilo sve i svašta, pitao sam se da li sanjam ili je stvarno. Onda sam krenuo da vraćam film i shvatio sam da je to to, da treba samo da dovučem auto do cilja, da alarmi ne smeju da mi to unište. Počeo sam da razmišljam samo o tome šta mi je prioritet. I poslednja četiri kruga sam se zaista samo dovukao do cilja.”

Na kraju razgovora, Mirka Milovanovića pitamo za planove za 2019, koja u sportskom smislu uopšte nije daleko.

“Odgovor na to pitanje moraće da sačeka. Na Ušću su bili čelnici Valvolina. Prezadovoljni su rezultatom i ovim što se desilo. Oni su sami nagovestili neke nove planove za 2019. Već sada mogu da objavim da dogodine 99% više neću nastupati u domaćim trkama, ali dalji tok moje karijere zavisi od drugih ljudi.”

Buduće takmičenje TCR Istočna Evropa zvuči privlačno i trkaču i velikom sponzoru.

“Već smo pričali na tu temu, čelnici Valvolina su spremni za dalje razgovore. Videćemo da li to možemo da izguramo. Ako od njih bude dovoljno razumevanja, to može da se desi, ali ništa ne obećavam. Nemam sigurne odgovore.”

 

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*