Monteiro: Imao sam sumnju u svoj povratak posle udesa, zato mi je ova pobeda posebna

Malo ko se nadao da bi Tijago Monteiro mogao da stigne do WTCR pobede, posle mnogo loših rezultata od početka sezone.

Njegova ekipa KCMG nikako nije uspela da uhvati priključak sa “hondama” koje servisira Minih motorsport, ali se na portugalskoj rundi to ipak promenilo.

Monteiro se kvalifikovao kao drugi za trku 3, iza timskog kolege Atile Tašija, ali je posle trećeg kruga Tašijeva “honda” imala problem, pa je Portugalac preuzeo vođstvo koje je do kraja distance pretočio u pobedu.

Nekoliko hiljada Portugalaca skandirala je Tijagovo ime, baš kao i 2017. kad je trijumfovao na ulicama Vila Reala u WTCC, a samom Monteiru su oči bile pune suze dok je primao čestitke.

“Prvo želim da čestitam Askoni na prvoj pobedi, ali i Mileru i Erlaheru. Oni nisu samo sjajni prijatelji nego i neverovatni vozači. Jan je dolazio da gleda trke kad smo Ivan i ja bili timske kolege, imao je samo 10 ili 12 godina, a sada je sa nama na podijumu. To je predivno”, rekao je Monteiro posle slavlja.

“Druga stvar koju želim da kažem jeste da mi je žao Atile. Uradio je sjajan posao u kvalifikacijama, učinio sam sve što sam mogao, rizikovao, ali je ipak bio bolji od mene. Zaista je frustrirajuće to što mu se desilo u trci, to je trebalo da bude njegova prva pobeda. Ja bih bio srećan i da sam bio drugi ili treći. On sada pati, ali ga tek čekaju prilike, veoma je talentovan i postaće snažan vozač, kog ćemo teško pobeđivati”.

Monteiro je ponovo istakao koliko je težak oporavak imao u poslednje dve godine, i koliko mu znači podrška koju je ponovo osetio od svoje publike u Portugalu.

“Prvi put sam se popeo na podijum posle incidenta, a ovo mi je i prva pobeda u WTCR. Imao sam ogromnu sumnju u svoj povratak posle udesa, a sezona je dosad bila veoma teška, tako da mi je ovaj dan tim pre poseban. Napori koje smo svi uložili u ovaj projekat je ogroman, a podrška moje publike je fantastična, blagosloven sam što imam takve navijače”.

Poslednja dva kruga sam se teško fokusirao, jer sam video sve te zastave i čuo skandiranje. Mnogi nisu svesni kroz šta trkači prolaze u takvim trenucima i koliko je kraj trke težak i fizički i psihički. Kad god mi je bilo teško, razmišljao sam o toj podršci… Radim ovaj posao veoma dugo, želim da se borim, nikad ne odustajem. Jednostavno živim za ovo”, priznao je Monteiro.

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*


fifteen + six =