Morbideli: Ne otvaraju mi se ni WTCR ni TCR Evropa, vidim da sam na putu ka prinudnoj penziji

Đani Morbideli je 13. januara napunio 50 godina, ali mu dobre vesti o novom trkačkom angažmanu nisu stigle ni kao poklon za jubilarni rođendan.

Štaviše, za italijanskog veterana nema prihvatljivih ponuda ni u Svetskom kupu turing automobila, niti u TCR Evropa i to ga čini vrlo neraspoloženim posle tri na uglavnom visokom nivou izvezene sezone u TCR Internacionalnoj seriji, u kojoj je osvojio šest trka i povremeno figurisao kao kandidat za naslov.

Bivši F1 trkač je pokazao da mu godine nisu uticale ni na borbenost, ni na veštinu, a to je u 2017. briljantno demonstrirao dvostrukim trijumfom na Ošerslebenu, te podijumima na Žeđijangu i Dubaiju.

Iako je psihofizički potpuno spreman i voljan da se uhvati u koštac s pilotima koji bi mogli da mu budu deca, Đaniju su vrata glavnih serija zatvorena. Budući da će u 2018. teško pronaći teren na kom bi pokazao koliko još vredi, izgleda da je osuđen na prevremeno povlačenje, ili barem pauzu.

S velikom gorčinom i nezadovoljstvom, vidim da sam na putu ka prinudnoj penziji. Ne otvara se ništa zanimljivo ili konkretno i jako se plašim da ću morati da podignem belu zastavu i predam se, suočen sa situacijom koju sam se nadao da neću doživeti”, ispričao je Morbideli u najnovijem razgovoru za italijanski Motorsport.com.

Rokovi za pronalaženje sedišta još nisu prošli, trkač iz Pezara pažljivo osmatra horizont, ali se ništa privlačno ne ukazuje.

Istina, vremena još ima, ali verujem da je za WTCR igra već odigrana. Očigledno, nisu još sva sedišta raspodeljena, ali ne vidim mnogo mogućnosti. Na stranu ta serija, gledam unaokolo da bih shvatio javljaju li se alternative i deluje vrlo teško. To je i zato što bih želeo ozbiljan program koji bi mi omogućio da budem konkurentan, svakako ne da samo popunim mesto u startnoj rešetki.”

Morbideli zvuči i ogorčeno i potvrđuje da se tako i oseća.

Tako je, to ne mogu da sakrijem. I iskreno ne znam šta više da kažem. Posle 38 godina u ovom poslu teško je prihvatiti prisilan završetak. Svaki sportista je uvek svestan da jednog dana mora da stane i to prihvata, iako to nije jednostavno svariti. U srcu sam se nadao da ću biti na WTCR startu i toga sam se držao. Povrh svega, finale sezone 2017. za mene je bilo vrlo pozitivno i to mi je dalo ubeđenje da ću još moći da kažem svoju reč. Opet, ja sam uvek bio vrlo realna osoba i ne mogu da poreknem da je u ovom trenutku situacija vrlo brutalna.”

Izgledi za neki program u TCR Evropa ne stoje ništa bolje, pa sad i TCR prvenstvo Italije deluje kao spasonosno rešenje za ostanak u igri.

Iskreno, niko nije istupio ni sa čim”, osvrnuo se Đani na kontinentalno TCR prvenstvo. “Problem je što timovi prisutni u toj seriji neće imati veliku podršku automobilskih marki, budući da će se one uglavnom koncentrisati na Svetski kup. Posledično, postoje budžetska ograničenja koja ne dopuštaju ekipama da angažuju vozače profesionalce. Ja sve posmatram s interesovanjem, ako bi moje iskustvo moglo da posluži i u šampionatima poput italijanskog, neću ostati po strani. Na kraju krajeva, dobro poznajem i staze i automobile, život bi mi bio lakši, ali nijedan predlog nažalost nije stigao. Ja stalno treniram i držim se u formi. Čekam…

Da u protekle tri sezone nije bio konkurentan, 50-godišnjak bi se izgleda lakše pomirio sa sudbinom.

Tako je, i zbog toga sam još nezadovoljniji. Osvajao sam trke, borio sam se za najviša mesta i za titulu, ona nije postala stvarnost iz različitih razloga, ali sam bio ubeđen da još jednu godinu takmičenja mogu lagano da izvezem na vrhunskom nivou. Pogotovu sada, kada je šampionat najzad dobio ime “svetski” u nazivu. Ako ne budem mogao da budem tamo, videću da utvrdim šta je tome razlog i gledaću u budućnost i život koji ide dalje.”

Osim što je spreman i za povratak na nacionalnu TCR scenu, Đanija bi mogla da zainteresuje i rukovodeća uloga u nekoj ekipi, ukoliko bi mu bila ponuđena.

Spreman sam da razmotrim bilo kakvu ponudu. Iskustvo koje sam stekao u auto-sportu pokazalo bi se korisnim sa svakog aspekta. Sa 50 godina može biti da se više ne uklapate u planove, potrebni su svest i sposobnost da se prilagodite na situacije. Ja naravno želim da nastavim da radim. Uvek sam se tim poslom bavio u životu, istina je da imam i druga interesovanja, ali nije jednostavno baciti se u druge aktivnosti. Gledaću da optimalno iskoristim ono što bi mogle biti prilike koje će se ukazati.

Nedavno se Morbideli dosta kritički izrazio o spajanju WTCC i TCR Internacionalne serije, samo stoga što novo takmičenje iziskuje značajno veće budžete za pilote sa TCR scene. Sada je svoju tezu dodatno produbio.

Na medijskom nivou, TCR je imao potrebu da poveća svoju vidljivost i zasluživao je više. S Eurosportom će imati ogroman skok. TCR automobili pokazali su da dobro funkcionišu i da u performansama postoji lepa ujednačenost. Jedino me zbunjuje vrtoglavi porast troškova za vozače koji su bili u TCR-u, dok su u celoj situaciji najbolje prošli WTCC protagonisti. Njima se sezonski budžet smanjuje. Ja sam svoj put počeo u TCR-u i sada nalazim da sam pomalo hendikepiran. Zapravo najveći deo već objavljenih pilota dolazi iz WTCC, osim ponekog izuzetka.

Đani se osvrnuo na odnos između mladih vozača i već iskusnih eksperata, kako na turing sceni, tako i u sportu uopšte.

Ostajem pristalica sledeće ideje: ako želite da stvorite interesantniju seriju, morate da stavite mlade i iskusne vozače jedne pored drugih. To je u TCR-u odlično funkcionisalo, kao i ranije u Svetskom šampionatu s ljudima kao što su Ivan Miler ili Gabrijele Tarkvini. A u TCR-u je Stefano Komini dokazao svoju vrednost u borbi sa mnogo iskusnijim suparnicima, kakav sam na primer bio ja.

Ostavši pri temi mladih trkača, Morbideli je prokomentarisao nastupe Atile Tašija i Đakomina Altoea.

Pokazali su da su vrlo moćni i zaslužuju svako priznanje. Međutim, u našem sportu razlika potiče i od automobila koji vozie. Ta dva momka svakako treba pratiti i oni zaslužuju šansu. Za jednog proizvođača, tu postoje i pozitivni i negativni efekti. Mlad vozač je nada, ali sa znakom pitanja, dok od afirmisanog i iskusnog vozača nikada zaista ne znate koliko još možete da dobijete. To su sumnje, zato bi prava kombinacija bila njihovo spajanje, mlad vozač može da napreduje zahvaljujući onom iskusnom, a danas dečaci vrlo brzo uče. I ta priča važi za sve sportove. S Đakomom sam se trkao 2017, on potrebne kvalitete ima, a osim toga ima i mogućnost da mnogo vozi kod svoje kuće, na Adriji. Ispravno je usredsrediti se na mlade i dati im priliku.”

Superiskusni automobilista istakao je koje marke vidi u ulozi favorita u 2018.

Mnogo me je iznenadio “hjundai”, njihov pristup je bio mnogo više okrenut ka trkanju i ništa nisu prepuštali slučaju, vozili su mnogo testova pre nego što su izašli da se trkaju. Drugi automobili možda su stvoreni više transformacijom putničkih u TCR, dok “i30 N” ima mnogo drugačiji osnovni koncept. Zato kažem da su favoriti, zahvaljujući pristupu i izvedenim ulaganjima. Treba videti kako će se poboljšati “audi”, to je proizvođač koji ima sve potrebne resurse da bi bio sjajan.

Prošle sezone Morbideli je imao na raspolaganju “VW golf”, auto koji je na kraju stekao zvanje modela godine u TCR Internacionalnoj seriji. Međutim, on je u rukama Vestkoust rejsinga proradio tek pošto ga je ekipa izvezla na privatni test, a to je učinila relativno kasno.

Pokazao se kao auto mnogo teži za razumevanje nego što smo pretpostavljali, ali smo od sredine šampionata nadalje bili konkurentni”, priča trkač iz Pezara o “folksvagenu”. “I to konkurentni u takvoj meri da su me rezultati naveli da mislim da zajedno s Vestkoust rejsingom mogu da nastavim naš put, pri tom uživajući podršku Folksvagena. Takvo nešto nismo dobili od strane konstruktora i veoma mi je žao. To otvoreno kažem jer su izrečene neke reči u našu korist, ali posle niko živi nije reagovao. Žao mi je i to ću zapamtiti.

Posle tri godine prilično uspešne saradnje, Đanijeva sudbina izgleda da više nema nikakve veze sa švedskim Vestkoustom, koji se neće baviti ni kontinentalnom TCR serijom.

Nažalost, ne deluje kao da ima šanse da će voziti TCR Evropa. Oni su bili moja poslednja nada i izgleda da sada i ona nestaje. To je još jedan očigledan razlog za nezadovoljstvo, a i on je posledica izostanka saradnje s Folksvagenom, završava svoju ispovest Morbideli, bez koga će startna lista WTCR ili TCR Evropa svakako biti siromašnija.

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*


five − 2 =