POČECI Dušan Borković: Moja trkačka karijera je parametar kako se postepeno dolazi do šampionskih titula i svetskih staza

Na kraju svake godine sumiraju se utisci iz minule sezone, ali 2020. je godina koju ćemo svi pamtiti po pandemiji koronavirusa i paralisanom životu svih nas.

Umesto rezimea trkačke sezone, odlučili smo da vas vratimo u prošlost, kad su naši vozači počinjali svoje karijere. Oni su sa nama podelili utiske i događaje koje pamte i dan danas, a sigurni smo da neke detalje o njime niste ni znali.

Srpski automobilista Dušan Borković jedan je od najuspešnijih naših trkača na internacionalnoj sceni.

Prošao je kroz različite evropske i svetske serije, a poslednji u nizu uspeha jeste titula u TCR Istočna Evropa 2020, koju je osvojio sa maksimalnim bilansom, osvojivši sve pol-pozicije i pobede.

Njegov otac Jovan poznato je ime u jugoslovenskom auto-sportu, trkao se motorima i kamionima, a ljubav prema automobilizmu usadio je Dušanu tako reći od rođenja.

“Automobilizam je meni u krvi od najranijeg detinjstva. Moj otac Jovan bio je šampion stare Jugoslavije u motocicklizmu, vozio je i trke kamiona, bilo je prirodno da me svuda vodi sa sobom. Slobodno mogu da kažem da sam odrastao na trkačkim stazama. Svoj prvi karting dobio sam 1993.godine, a već sledeće sam vozio prvu karting trku. Bio sam jedan od najmlađih vozača i kao debitant sam kroz cilj prošao kao četvrti. Svoju prvu titulu u kartingu osvojio sam 1995. i tako je bilo šest godina zaredom. Dve godine kasnije postao sam i najmlađi dobitnik zlatne kacige, a posle i najznačajnijeg priznanja u automobilizmu, dijamantske kacige”, priča Borković.

Posle serije uspeha u kartingu, a kako je tih godina obično i bivalo u našoj zemlji, Dušan se odlučio za “jugo”.

“Jugo” je prvi automobil koji sam zavoleo jer sam tada imao samo 16 godina. Meni je taj auto tada bio veliki i značajan kao kuća. U to vreme sam maštao o “micubišiju” i želja mi se konačno ispunila 2008. Jedini istinski idol u mom životu bio je moj otac, pri tome mislim na idola i u profesionalnom smislu, ali i u životnom. Prva trka koju sam gledao bila je ona na Surčinskom aerodromu 1993. gde je on vozio”.

Očekivano, Borković je bio dobar i u “jugu”.

“Prvu pobedu sam izvojevao na Ušću, u klasi Mali N. To je osećaj koji se nikada ne zaboravlja. Te godine sezonu sam završio kao vicešampion. Postoje dve trke u mojoj karijeri koje ne smatram najdražima, ali su bile prelomne za mene. Prva je bila  1999, dok sam još vozio karting, na trci u Mađarskoj , kada sam zamalo ostao bez desne ruke koja mi je zapala za točak. Povreda je bila takva da je moja karijera bila dovedena u pitanje i praktično moglo je da se desi da se tu i završi. Nema ništa gore za sportistu od toga da mu povreda prekine karijeru, ali nisam se predavao ni jednog momenta i do kraja te godine sam osvojio petu uzastopnu titulu šampiona Jugoslavije u kartingu”.

“Druga važna trka je bila 2011, bio je to moj debi u Evropi u FIA Evropskom brdskom šampionatu. Već na prvoj trci u Rehbergu u Austriji, osvojio sam prvo mesto i napravio rekord staze. Te godine sam bio treći u generalnom plasmanu, da bih naredne osvojio i taj šampionat”.

Posle “juga” i brdskih trka, krug je bio sledeća stanica. Izbor je pao na Evropski kup turing automobila, gde je debitovao u “seatu” 2013. godine.

“ETCC je bilo možda i najdragocenije iskustvo koje sam do tada imao. Izuzetna konkurencija, timovi, automobili – samo sam odjednom shvatio da nemam prava na grešku. Nisam imao dilemu šta posle kartinga, jer nikada nisam voleo otvorene točkove i danas je ista situacija. Ne volim formule, moj izbor su trke automobila i to kružne trke i reli. Tu sam se pronašao i presrećan sam što sam se prošle godine vratio i reliju, koji je po meni najzahtevnija auto disciplina”.

Borković već godina učestvuje u različitim kampanjama o bezbednosti u saobraćaju i uvek poziva na odgovornost i savesnost vozača. Za mlade vozače, željne trkanja, ima nekoliko dragocenih saveta.

“Ako mene pitate, automobilizam je najlepši sport. Ja se nikada nisam dvoumio, niti sam kao dete imao interesovanja za sportove koji su tradicionalni na našim prostorima. Žao mi je što kod nas ljudima nije lako da kupe detetu karting kako bi mogao da trenira i  razvija ljubav ka ovom sportu. Siguran sam da bi smo imali više budućih  šampiona da je ovaj sport finansijski dotupniji. Ja mislim da je moja karijera parametar kako se postepeno dolazi do šampionskih titula i svetskih staza. Početak u kartingu, pa nacionalni šampionat, a onda pametan odabir međunarodnih takmičenja”, završio je naš as.

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*