Pre 15 godina Monteiro izašao na F1 podijum na Indijanapolisu: Nisam učinio ništa loše, pogrešio je Mišlen

Photo: Jim Haines

Na današnji dan pre tačno petnaest godina WTCR i WTCC as Tijago Monteiro stigao je do svog prvog i jedinog podijuma u Formuli 1.

Bilo je to na skandaloznoj Velikoj nagradi SAD voženoj na Indijanapolisu. Na toj trci je startovalo i na cilj stiglo samo šest automobila, samo formule ekipa koje je pneumaticima snabdevao Bridžston: Ferari, Džordan, Minardi.

Ostalih sedam timova, čiji je partner bio Mišlen, povukli su svoje vozače u boks odmah po izvezenom krugu za zagrevanje.

Za tu 2005. godinu pravila o gumama su izmenjena i nije bila dozvoljena njihova zamena u toku trka. Taj potez je razbio dotle neprikosnovenu kombinaciju Ferari-Bridžston, a verovalo se da je tome i služio.

Međutim, Mišlen je te sezone na Indijanapolis došao nespreman: bokovi njihovih guma nisu mogli da izdrže opterećenja na najbržoj, trinaestoj krivini (inače prva krivina ovalne Indi konfiguracije) i savijali su se. Bridžstonova priča je drugačija – zahvaljujući sestrinskom brendu Fajerston, snabdevaču Indi rejsing lige, oni su imali sve najnovije podatke o svojstvima piste, čiji je ovalni deo posle 2004. presvučen novim asfaltom.

Na krivini 13. se na drugom treningu u petak žestoko slupao vozač Tojote Ralf Šumaher, a sve je počelo tako što mu je popustila zadnja leva guma. U početku se mislilo da je japanski tim koristio nekorektan pritisak pneumatika, ali su Mišlenovi tehničari ubrzo ustanovili su da i drugi njihovi klijenti imaju probleme.

Potom je isključena i mogućnost da su u pitanju gume iz neke felerične proizvodne serije, a Mišlenovi timovi su u subotu predložili da se pre 13. krivine instalira šikana koja bi usporila prilaz zavoju. Ona bi bila podignuta ad hoc, bez ikakvih ivičnjaka, samo od naslaganih starih guma. Taj predlog odbila je FIA, uz obrazloženje da tako izmenjena konfiguracija piste ne bi imala homologaciju. U tom slučaju, trka bi mogla da se vozi bez FIA “blagoslova”, a samim tim se ne bi računala za Svetski šampionat Formule 1.

Photo: Ron McQueeney

Mišlenovi klijenti pokušavali su da sazovu sastanak predstavnika svih ekipa, ali je Ferari igrao tvrdo i odbio da učestvuje. Džordan i Minardi su se još dali privoleti na kompromis i nagovestili su da su spremni da ne voze bez umetnute šikane, ali tadašnji šef Skuderije Žan Tod nije video razlog da popusti. I zašto bi?

Bilo je raznih drugih predloga: da se kroz krivinu 13 iscrtaju dve putanje, spoljna i brža za Bridžston, unutrašnja i sporija za Mišlen timove, da vozači na Mišlen pneumaticima na tom mestu voze sporije, što bi se regulisalo limiterom brzine i da im se brzina meri, da tokom svakog kruga prolaze kroz boks umesto kroz spornu krivinu, da im se dopusti zamena guma tokom trke, da samo klijenti Mišlena ne osvajaju poene, da se gran pri uopšte ne boduje za šampionat…

Uvereni da njihove gume ne mogu da bezbedno izdrže trkačku distancu, već da pri punom opterećenju mogu da traju deset krugova, ljudi iz Mišlena obavestili su FIA zvaničnike da bez improvizovane šikane ne mogu da dopuste svojim partnerima da startuju. Time Francuzi nisu postigli ni odlaganje trke, niti kompromis: u nedelju je imalo da se vozi. Sliku upotpunjuje i kasnije objavljena činjenica: po zakonima države Indijana, timovi s Mišlen pneumaticima bili bi krivično odgovorni da su pustili svoje pilote da nastupe, svesni da su im gume defektne.

Obavezani Konkord sporazumom, Mišlenovi timovi pojavili su se na startnoj rešetki, izvezli formacijski krug i skrenuli u boks. Preostalih šest vozača startovalo je sa svojih originalnih pozicija: Mihael Šumaher kao peti, Rubens Barikelo sedmi, Tijago Monteiro sedamnaesti kao brži pilot Džordana. Iza Portugalca su se poređali Kristijan Albers u “minardiju”, Narain Kartikejan u drugom “džordanu” i Patrik Frizaher u drugom “minardiju”.

I sve to pred očima zgrožene publike. Hiljade ljudi su ubro počele da napuštaju autodrom, a bilo je i bisera koji su u znak protesta počeli da bacaju konzerve piva na pistu.

Posle 73 kruga, gran pri je završen dvostrukim trijumfom Ferarija – jedinim u godini. Šumaher je pobedio ispred Barikela, a Monteiro je bio treći, s jednim krugom zaostatka. Na cilju su sledili Kartikejan, Albers i Frizaher, a oba “minardija” kasnila su dva kruga.

Ceremonija na podijumu obavljena je tek da se zadovolji forma. Šumaher, Barikelo i tim menadžer Ros Bron primili su svoje trofeje potpuno uzdržano, ali je Tijago slavio “punim gasom”. Zašto i ne bi? On nije učinio ništa loše i mimo propisa. Štaviše, bio je to prvi F1 podijum jednog Portugalca, a današnjem turing asu ostao je i jedini u kategoriji.

Photo: Shawn Payne

Prilikom jednog davnog susreta s Monteirom, potpisnik ovih redova upitao ga je za sećanja na taj čuveni rezultat u Indijanapolisu 2005.

„Velika prilika. Luda trka, sigurno, ali mi nismo učinili ništa pogrešno. Tamo smo bili da se trkamo i trkali smo se do kraja. Mišlen je taj koji je pogrešio, mi smo imali sve razloge da ostanemo na stazi i obavimo naš posao. Uradili smo ga i srećan sam zbog toga”, ispričao je Tijago.

“Moj direktni konkurent (Kartikejan) je bio tamo. Bili smo: Minardi, moj timski kolega i ja. Posao mi je bio da završim ispred njih, to nije bilo lako. Performanse su bile dobre, trka je bila dobra, bio sam 30 sekundi ispred Kartikejana, a Kartikejan je obično bio jako blizu mene. Usrećio sam toliko ljudi, tim je to zaslužio.“

Tijago je 2003. proveo celu sezonu u američkoj Čempkar seriji, iz koje je poneo najlepše uspomene. Primetio sam da nije čudno da je u Americi postigao svoj najbolji rezultat kad je već toliko simpatiše.

Trkač iz Porta reagovao je smehom: „Slučajnost, slučajnost… Ali, imao sam tamo puno navijača i bilo je lepo što sam tamo postigao najbolji rezultat, jer su bili prisutni mnogi ljudi koje sam poznavao, ljudi koji su me se sećali iz Čempkar vremena. To je bila srećna slučajnost.“

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*