Priol: Mogu li da budem ono što sam bio pre? Naravno, pogledajte Ivana Milera!

Sve svoje tri svetske turing titule Endi Priol osvajao je na ulicama Makaua, gde će se ponovo trkati od 14. do 17. novembra, devet godina nakon svog poslednjeg nastupa na čuvenoj stazi.

Prvu globalnu krunu trkač s ostrva Gernzi obezbedio je 2005, kada je za sobom na tabeli ostavio Dirka Milera i Fabricija Đovanardija. U impozantnom nizu sledili su naslovi iz 2006. i 2007. (poslednji izvojevan “uz asistenciju” teškog malera glavnog suparnika Ivana Milera), svi izboreni za volanom “BMW-a”, a proslavljeni u koloritnom i jedinstvenom ambijentu azijske prestonice igara na sreću.

U novembru 2010. Priol je izvezao dve trke na pisti Makau Guja, okončao WTCC sezonu i potom stavio tačku na svetsku turing karijeru, posvetivši se GT i DTM obavezama. Njegov povratak u planetarno turing trkanje, danas pod imenom Svetskog kupa, znači da će i ove jeseni izaći na ulice koje su mu u prošlosti donele toliko zadovoljstva.

Prirodno, Endi se nada da stara slava baš na tom mestu može ponovo da oživi. Svoju WTCR sezonu opisuje kao “povremeno zaista frustrirajuću” i od Makaua očekuje podsticaj potreban da stvari izvede na viši nivo od dosadašnjeg.

“Stvarno se radujem što se vraćam,” kaže Priol, koji je svoju poslednju Makau trku završio kao sedmi. “Kad sam tamo osvojio svoju prvu svetsku titulu, to je bilo nešto sasvim posebno, veliki trenutak u mojoj karijeri, koji bih verovatno nazvao apsolutno fundamentalnim za ovo gde sam danas. Međutim, to je teška staza, ima deset godina kako sam je poslednji put posetio, pa ću morati da otvorim četvore oči. Jer, recimo to tako, Makau zahteva veliku posvećenost.”

“Ponosan sam i na svoju treću (svetsku) titulu osvojenu u Makauu 2007. Tada nismo imali najbrži automobil i trkali smo se protiv dominantnih dizel “seata”. Miler je na kraju ispao malerozan, ali ja sam nas cele godine održao u šampionatu u automobilu koji zaista nije bio auto izbora. Na to sam bio ponosan i niko ne može da kaže da je to bila sreća, jer sam osvojio četiri uzastopna naslova, uključujući i ETCC 2004. Svašta se pričalo o tome kako meni pomaže inverzni startni raspored i kako ja to koristim, ali sam osvojio podjednak broj prvih i drugih trka vikenda. Izdržao sam te kritike i izolovao se od njih. Četiri naslova zaredom nisu sreća, uspeo sam da ih osvojim i Makau u tome igra posebnu ulogu.”

Danas, i u ovoj fazi WTCR sezone 2019, Priolu je u Makauu potreban rezultat. Na tabeli je tek dvadeseti i najslabije rangirani Cijan/Lynk&Co pilot, nema nijedan podijum, a tri peta mesta su mu najbolji pojedinačni plasmani. Istina, pobedničko postolje deluje sve bliže: u Kini je vodio trku, a Q1 i Q2 kvalifikacione runde u Japanu završavao je kao najbrži, ali 45-godišnjak želi nešto solidnije od toga.

“Bilo je teških trenutaka, bilo je dobrih momenata, bilo je mogo potencijala, ali se ništa nije dogodilo i to me iritira. Stvar još nije završena, ali performanse su počele da pristižu, vozili smo neke dobre kvalifikacije i moćne trke. Nadam se da će se taj zamah nastaviti i da ću sezonu završiti u moćnom izdanju. To mi je cilj.”

“Kako god bilo, ovaj povratak je ispao vrlo težak po mene. Posle 20 godina učim da vozim na prednjem pogonu, učim sve nove staze, razvijam novi automobil, a ova formula garantuje vrlo blisko trkanje. Međutim, pobeđivao sam ove godine u FIA Svetskom endurans prvenstvu, pa neće biti da sam baš izgubio svoje veštine.”

Iako mu WTCR dosad nije doneo željenu satisfakciju, Priol ne žali što je ponovo u disciplini u kojoj se tri puta peo na krov sveta, a zahvaljujući čemu ga je kraljica Elizabeta uvrstila u viteški Red britanskog carstva (MBE).

“Svetsku titulu sam osvajao tri puta i osvojio sam mnogo trka. Međutim, veoma sam ponosan na to što sam pokušao da se vratim, da vozim u ovoj novoj, tako konkurentnoj seriji i da naučim da vozim na prednjoj vuči. Trkanje je žestoko, čak i kada pobeđujete, nemate osećaj da vam to ide lako. Morate da svoj posao izvedete profesionalno i da dobro radite s ekipom. Ako u auto-sportu imate ego, on vrlo brzo bude izbačen iz vas. Ja nemam ego, samo sam morao mnogo da se trudim i ponosan sam na sebe što sam se vratio i pokušao, imajući karijeru kakvu sam imao.”

Engleski automobilista nedvosmisleno želi da WTCR kampanju nastavi i 2020, kada veruje da će moći da pokaže mnogo više.

“Sezona funkcioniše tako da automobili mnogo putuju, nemate šansu da zaista puno testirate i pronađete sopstveni put, sopstveni setap. Dogodine ću biti mnogo jači, ići ću na staze koje znam, imaću preko zime malo više vremena da poradim na problemima koje sam imao. Veliki je izazov naučiti kako se vozi automobil s prednjim pogonom. To je kao da su vam stopala okrenuta naopako, moram da zaboravim sve što sam radio poslednji dvadeset godina i da počnem iznova. Međutim, uživao sam u tom procesu učenja.”

“Mnogo sam pobeđivao u svojoj karijeri, ali sam naučio i kako da gubim. Čak ni u mojoj prvoj godini u Evropskom turing šampionatu, nisam osvojio trku sve do Brna, a to je bila skoro polovina sezone. Tamo sam prvi put pobedio i posle toga se više uopšte nisam osvrtao.”

“WTCR je naporan, morate ceo tim da okupite oko sebe. Cijan je prema meni bio vrlo dobar, pruživši mi šansu. Rizikovali su sa mnom jer sam dugo bio izvan svetskog turing trkanja i zahvalan sam im. Nadam se da ovaj sjajan odnos možemo da nastavimo i u budućnosti. Mogu li da budem ono što sam bio pre? Da, pogledajte Ivana Milera! Bori se za titulu, a stariji je od mene i i dalje dokazuje da može da se pokaže na ovako visokom nivou. To je moguće i meni, zato nastavljam da radim i da verujem. U tome je ključ.”

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*


6 + 7 =