Simona de Silvestro: Nijedan veliki tim nikada nije dao šansu ženi

Švajcarskoj pilotesi Simoni de Silvestro pruža se šansa kakvu nijedan Evropljanin nije dobio u australijskim Superautomobilima i kakva nijednoj ženi verovatno nikada nije pružena u auto-sportu.

Glavni potez povukao je organizator serije: želeći da prvenstvo učini privlačnijim lepšem polu, obezbedio joj je trogodišnji ugovor i finansijsku podršku od tri miliona dolara po sezoni i takav “paket” ponudio je zainteresovanim timovima.

Najbrže je odreagovao Nisan motorsport, pretekavši Prodrajv i Vokinšo rejsing, pa će 28-godišnjakinja od 2017. nadalje sarađivati s brendom za koji je već dva puta startovala na Bathurstu 1000, sada uz garantovanu podršku organizatora, sponzora i proizvođača.

Osim finansijskih i promotivnih pogodnosti za sve zainteresovane strane, u projektu postoji i sportski aspekt. De Silvestro je bivši Indikar i Formula E pilot i “pridruženi vozač” Zauber F1 tima, jedna je od samo tri žene koje su u Indikaru stizale do podijuma, pa postoji i verovanje da ima dovoljno talenta da bude konkurentna i u Australiji. U Ameriku se zaputila kao tinejdžerka, tri sezone je sebi krčila put do tamošnje vrhunske formule, u kojoj je potom provela period od 2010-2013. Rezultati nisu bili senzacionalni, ali je pokazala da može da napreduje kada u takmičenju ima kontinuitet.

Evropski trkači nisu imali puno uspeha u Superautomobilima. U poslednje vreme ozbiljno su im se posvetili Aleksandr Prema i Robert Dalgren, Francuz je potrajao dve kompletne sezone, Šveđanin jednu. Danas se angažman pilota sa Starog kontinenta svodi na gostovanja na trkama enduro formata – Prema je na taj način ostao u igri i 2016 – pa su nastupe u Australiji ubeležili i Ivan Miler, Alan Menu, Endi Priol, Matijas Ekstrem, Sebastijan Burde i niz drugih.

Tako je počela i Simona, kao član kompletno ženske posade na najvažnijoj trci od svih, ali njena dalja priča treba da izgleda potpuno drugačije. Ona ima dugoročnu priliku da se rivalima suprotstavi na ravnoj nozi, ali i period da se prilagodi i postane konkurentna. Ako sve pođe kako valja, može da se afirmiše na vrlo specifičnoj sceni, u automobilima koji po karakteristikama i prohtevima mnogo odudaraju od onog na šta su evropski turing vozači navikli.

Jasno je da je u pitanju pozitivna diskriminacija: da nije žensko, takvu šansu nikada ne bi dobila, ali je sada glavno pitanje šta će s njom i za koje vreme učiniti. A upravo o tome je Švajcarkinja, zbog reputacije neustrašivog i žilavog trkača prozvana “Gvozdenom devicom, govorila za specijalizovani magazin V8X Superkar.

Kolika će biti razlika u prelasku sa otvorenih točkova u Superautomobile?
– To će biti jedna vrsta novog početka, jer sve što znam o trkanju sa otvorenim točkovima nije baš relevantno. Tamo sam stigla dotle da znam šta treba da radim da bih bila brza, a onda da fino podešavam auto prema svom ukusu da bih dodatno ubrzala. Sada, u Superautomobilima, moram da razumem kako da vozim ovaj auto, tako da me u godini preda mnom sigurno čeka mnogo učenja. Znam da će prve godine biti uspona i padova. Mislim da je najvažnije da ne budem isuviše frustrirana samom sobom. Imam takmičarski duh, ali znam da ne mogu odmah da očekujem pobede. Najveća stvar biće posao koji treba izvesti, naročito u prvoj godini.

Ti si prva dama sa punim angažmanom u Superautomobilima. Smatraš li to velikom odgovornošću?
– Uvek sam govorila da, kada stavite kacigu, jedino se računa ono što postignete na stazi. Trkanje nije uobičajena aktivnost jedne žene, ali ja mogu da pokažem da je moguće. Kao mlada devojka, možete da maštate o trkanju i o pravoj šansi. To jeste odgovornost, ali i lepa uloga. Možda će neke devojke da se ugledaju na mene. To sam oduvek želela da predstavljam: da treba mnogo raditi na ostvarenju svojih snova, bez obzira kojim se poslom bavite.

Dakle, nadaš se da ćeš biti inspiracija novoj generaciji devojaka da požele da se trkaju?
– Da. Ne samo da se trkaju, već i da postanu inženjeri, ili bilo šta u auto-sportu, jer je automobilizam i dalje rezervisan za muškarce. Ali, sve je više i više devojaka koje ulaze u taj svet. Na kraju krajeva, ja sam žena, to pokazujem i u tome uživam.

Seliš se u Australiju na tri godine da bi se trkala u Superautomobilima i to je velika životna promena. Zašto si se odlučila za tako nešto?
– To jeste veliki korak. Bila je to prilično teška odluka, jer kad živite u Evropi, Australija nije baš u komšiluku i dosta je daleko od moje porodice. Ključ je bio u tome što ću imati kontinuitet. Ugovor na tri godine nikad ranije nisam imala u karijeri. Nikad nisam imala priliku da zaista radim na nečemu i da to razvijam. Uvek je postojala nesigurnost na kraju svake godine. To je bitan faktor.

Takođe, posle prošlogodišnjeg učešća na Bathurstu, zasita sam uživala u vožnji automobila, a Superautomobili me zbilja privlače, jer, sa čisto trkačkog stanovišta, mislim da su oni i Indikar dve najbolje kategorije, jer ima puno borbi, a meni se to dopada. Odrasla sam uz karting, pa volim bliske borbe. Mislim da će mi disciplina odgovarati. To su sve faktori koji su me zapravo prelomili.

Kažeš da je odluka bila teška. Oko čega si se premišljala?
– Uvek je teško preseliti se tako daleko. Svakako, kao trkač ste uvek ste pomalo usamljenik, rekla bih da je to zato što pratite svoj san. Svaki sportista mora da bude fokusiran. Kad napuštate porodicu i prijatelje sa 28 godina, teže je nego kada to učinite sa 16. To je velika stvar o kojoj sam morala da razmišljam: mogu li da odem, odselim se i da živim tamo? Ostala razmišljanja bila su tipa – hoću li se prilagoditi automobilu. Ali, tri godine je dug period i mislim da imam dosta vremena da se razvijam.

Da li je cena toga da si morala da odustaneš od sna o kategorijama sa otvorenim točkovima, od Indikara ili nečeg još većeg?
– Ne znam da li je to odustajanje. Ovo je za mene novi izazov. Takođe će proširiti moje iskustvo i možda mi otvori različita vrata u budućnosti. Ili bih mogla da imam i dugu karijeru u Australiji. Nikad ne znate šta će da se desi, najvažnije je da se zabavite u automobilu i to je jedan od glavnih faktora. Uživam i znam da mogu da se adaptiram i napredujem.

Razlog zbog kojeg nisi nastavila da voziš Indikar svodi se na nedostatak novca?
– Da.

Budžetska ograničenja sprečila su te i da F1 test angažman u Zauberu podigneš na viši nivo?
– Upravo tako. U današnjem trkanju frustrira koliko ono zavisi od sponzora. Kao vozač, ponekad pomišljate da je jurnjava za novcem jedino što radite. Svake godine brinete da je to možda bila vaša poslednja godina, a ne mislim da se to dešava i u drugim sportovima. Trogodišnji ugovor vas malo primiri, jer ne brinete hoćete li imati posao i sledeće godine. Možete da se fokusirate na svoju vožnju i da se usavršite.

Ne postoji prepreka ulasku žena u auto-sport, kao što u većini drugih profesionalnih sportova postoje muške i ženske kategorije. Ipak, vrlo malo žena vozi trke. Zašto je to tako?
– Kad pogledam unazad, ako je momak brz u, na primer, Formuli Reno, on ide dalje u sledeću kategoriju jer je priznat kao brz i ljudi veruju u njegov talenat. Kad ste žena, morate da se dokazujete. To sam spoznala svaki put kad sam došla u novi tim, ili kad sam menjala kategoriju. Zaista sam morala da dokazujem da sam sposobna. Čak i danas ljudi govore da bi bilo sjajno imati ženu u kategoriji. Ali, svaki vozač mora da bude u dobroj ekipi da bi pobeđivao. Jednostavno ne možete da pobeđujete sa malim timom, to ne može niko, ne samo žena. A ne mislim da je ijedna žena dosad dobila pravu priliku i konkurentan auto.

Dakle, osećaš da je tvoj put bio teži?
– Teško je jer mislim da je u trkanju generalno teško da stignete na vrh. Uključeno je mnogo faktora. Kao ženi, važno vam je da dobijete šansu da pokažete da možete uspeti. Pogledajte moju karijeru u Indikaru – išlo mi je dosta dobro, ali niko me nije pozvao da dođem i vozim. Uvek se radilo o tome koliko novca možete da donesete. Teško je svakom vozaču. Svakom je teško da nađe taj novac, ali nijedan veliki tim nikada nije dao sedište ženi. Kad se to jednom dogodi, mislim da može da otvori mnoga vrata za mlađe devojke, jer je boravak u pravom timu jedini način da budete konkurentni.

Ti si došla iz kartinga, ali se generalno čini da nema mnogo devojčica koje to zanima, dok s dečacima stvar stoji drugačije?
– To je istina. Kad sam vozila karting, bilo je tek četiri ili pet devojčica među 80 ili 100 dečaka, to počinje već sa prvim koracima. Ali, mislim da tu roditelji imaju puno uticaja. Mene su roditelji vodili na lokalnu karting stazu, puštali su me da radim ono što želim. Mislim da je trkanje velika žrtva za porodicu jer, kao što se zna, to košta novca i svaki vikend se provodi na karting stazi. Zaista morate da imate podršku roditelja kako biste napredovali. Kad bi bilo više devojaka na vrhunskom nivou, možda bi se i to promenilo.

Pošto si odvezla dva Bathursta 1000, kakav ti je osećaj da se tamo vratiš kao celosezonski vozač? Misliš li drugačije o svemu, ili si samo još više uzbuđena?
– Oduševljena sam jer to pokazuje koliko je šampionat težak i kakav je nivo kvaliteta vozača. Džejmi Vinkap i ostali momci pravili su impresivne krugove pred kraj trke. To mi je pokazalo da mi definitivno predstoji mnogo posla da bih dostigla taj nivo, ali se tom izazovu radujem. Želim da budem dobar vozač Superautomobila, ali to se neće dogoditi preko noći. Željna sam da pokušam da se brzo usavršim.

Rene Grejsi

Nastupajući kao ženski tandem na Bathurstu 1000, ti i Rene Grejsi imale ste puno promotivnih dužnosti. Kako si se nosila sa tolikim obavezama van staze?
– To je definitivno bio vikend krcat medijskim obavezama. Mnogo šta je trebalo da se učini, posebno u četvrtak, ali takav je bio raspored i mi smo ga odradile. Nije predstavljalo smetnju, ali su dani bili dugački, a ja sam želela da provedem više vremena sa inženjerima, posebno jer sam još u fazi kada se mnogo uči.

Ta će se medijska pažnja ponavljati. Jesi li spremna?
– Naravno, sve dok ne utiče previše na ono što moram da uradim na stazi. Sve dok imam dovoljno vremena i za inženjere biće u redu. Samo pretpostavljam da ću biti veoma zauzeta.

Prva godina će biti svakako teška jer ne poznajem staze i još upoznajem auto. Mislim da ću se svakog vikenda usredsređivati na po jednu stvar i da ću je potpuno savladati, kako o njoj više ne bih morala da razmišljam. Nadam se da ću posle pet ili šest vikenda ovladati osnovama i da ću onda moći da se posvetim detaljima, kako bih počela da pravim rezultate. Biće mnogo posla, jer ulazim u potpuno novi svet, a trkam se protiv ljudi koji su u tim automobilima deset i više godina. Biće to izazov, ali izazov kome se radujem.

Tebi će zapravo biti potrebna cela prva sezona da bi se u svemu snašla kako treba?
– Da, mislim da je tako. Ako pogledam moju prvu sezonu u Indikaru, bilo je uspona i padova, iako sam bila brza već na početku. Moram da pronađem puno stvari u samoj sebi, u svom vozačkom stilu, pa će sigurno i u ovoj prvoj godini biti uspona i padova. Počećemo sve da uklapamo tako da postignem veću stabilnost i to je prvi cilj.

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*


six − five =