Simona de Silvestro se oprostila od Australije: Trkanje je bilo divno, frustrira nedostatak rezultata

Švajcarska automobilistkinja Simona de Silvestro imala je trogodišnji ugovor u Superautomobilima, taj je angažman došao do kraja i na rastanku od najznačajnije serije u Australiji ona ne krije da je želela bolje rezultate.

Završivši najambiciozniji i najdugotrajniji program jednog evropskog takmičara u Superautomobilima, Simona se vraća u Švajcarsku gde će raditi za Porše, po ugovoru koji uključuje razvojni program Formule E, ali i celosezonsko trkanje u GT Masters seriji.

Odluku da napusti Superautomobile ona je donela posle frustrirajućih sezona sa Nisan motorsportom/Keli rejsingom, provedenih za volanom “nisan altime”. Iako izdašno sponzorisana i s neophodnim kontinuitetom, njena australijska kampanja donela je svega dva top 10 trkačka rezultata, a najbolji sezonski plasman joj je ovogodišnje 19. mesto.

Kako bi opisala svoje poslednje tri sezone?

“Mislim da je to bilo dobro iskustvo. Dosta sam se zabavila vozeći Superautomobile, to je dobra serija. To su bile tri dobre godine, mnogo sam naučila kroz sve uspone i padove”.

Da li je bilo teže od očekivanog? Tvoja gostovanja na Bathurstu su obećavala, ali pune kampanje su bivale teže.

“Jeste, bilo je teže. U prvoj godini sam se privikavala na automobil i bilo je komplikovano. Svi su ovde uglavnom uskočili iz kartinga u Superautomobile. Ja sam tu zaostajala – morala sam da učim sve šta treba da se nauči i istovremeno razvijam automobil”.

“Prva sezona je bila komplikovana, ali mislim da sam se dobro držala. Ove godine sam bila blizu rezultata koje je postizao Rik Keli, pa mislim da sam pokazala da sam napredovala iako rezultati nisu baš stizali”.

Jesi li bila razočarana zbog nedostatka rezultata? Odlaziš li sa osećajem da je posao nedovršen?

“Upravo tako. To me je iritiralo u trenutku odlaska. U svakoj seriji koju sam vozila bila sam prilično uspešna, ovde se to nije dogodilo. Ali, mislim da je to imalo mnogo veze sa okolnostima. Ova godina sa “nisanom” je bila teška, a tim se dogodine smanjuje na samo dva automobila, mi ove godine nismo imali dovoljno podataka. U tom smislu je bilo pomalo frustrirajuće, ali trke su takve, nekad ide bolje, nekad je komplikovanije.”

Koji ti je najlepši trenutak u Superautomobilima?

“Samo trkanje. Auto je dobar za vožnju, konkurencija je sjajna, trkališta na kojima smo vozili takođe. Za mene je neverovatna već sama činjenica da sam Evropljanka koja je dobila priliku da se tri godine trka u Australiji. Na svetu ima mnogo vozača koji su ljubomorni na to, a ja ću na toj prilici uvek biti zahvalna”.

Hoćeš da kažeš da je prilika da se živi u Australiji dobra…

“Upravo. Australija nije loše mesto za život. Zaista sam uživala, upoznala mnogo zanimljivih ljudi. Iako odlazim, sigurno ću još dolazitii u Australiju.”

A koja je najniža tačka tvog perioda u Superautomobilima?

“Frustrira kad ne postižete rezultate. U tome je stvar. Po tempu smo bili blizu, ali i kad sve ide kako treba, sve čemu se nadate jeste mesto u prvih 10. To je frustrira vozača. Osećate da ste dali sve od sebe, a da to ničemu nije vredelo.”

Da li bi bilo drugačije da si postigla dogovor sa ekipom Tripl ejt (Red bul Holden rejsing)?

“Možda bi. Teško mi je da to kažem, jer se to nikad nije desilo, a bilo je blizu. Baš blizu. Treba da imate ljude koji vas zaista žele i koji će vas podsticati da se pokažete u najboljem izdanju. Da se ta kombinacija desila, osećam da bi to bio slučaj.”

“Ali, sve se u životu dešava iz nekog razloga. Sada imam priliku da vozim za Porše, jednu od najvećih fabrika na svetu, s ogromnom baštinom u auto-sportu. Porše izlazi na stazu da bi pobeđivao i lepo je kada u tome učestvujete.”

Hoćeš li voziti neku enduro trku u Australiji 2020?

“Volela bih. Bathurst je staza koja mi leži, mislim da bi to bilo dobro. Bilo je i razgovora o tome. Međutim, sve zavisi od mog budućeg rasporeda, on bi mogao da zakomplikuje stvari. Počinjem sa novim programom i moram da budem fokusirana. Ne mogu sad da donosim bilo kakve odluke, a mnogi timovi žele sada da zaključe svoje enduro postave, a ja u ovom trenutku ne mogu da se obavežem. Ako se dogodi iduće godine, biće sjajno, ako se ne dogodi – videćemo za narednu godinu. Svakako bih volela da se svake godine vraćam i budem enduro suvozač”.

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*


sixteen + 2 =