Stefani Mogorović: Kad krećem na trkački vikend, razredna mi uvek kaže “Samo se vrati u ponedeljak u jednom komadu”

Foto: Privatna arhiva

Hrvatska automobilistkinja Stefani Mogorović debitovala je ove godine u Centralnoevropskoj zoni trka na kružnim stazama u “reno kliu” treće generacije.

Iako ima tek 18 godina, već na prvoj trci u Mađarskoj stigla je do podijuma u klasi automobila do 2.000 kubika, a treći stepenik podijuma osvojila je i na Grobniku u okviru vikenda Nagrada Hrvatske.

Njen otac Emanuel vozio je brdske trke, Stefani je svoj prvi karting dobila sa samo tri godine i odmah se zaljubila u auto-sport, a sada joj je cilj da se profesionalni bavi trkanjem.

“Automobilizam mi je u krvi, uz tatu sam ga zavolela, a onda sam dobila svoj karting. Prvo sam se takmičila u prvenstvu Hrvatske, a kasnije i na internacionalnoj sceni od 2015. do 2019. godine. Prošlu sezonu sam pauzirala, zbog situacije sa koronavirusom, a i tražili smo auto koji nam je pristupačan, sa kojim bih se trkala”, priča mlada Istranka za naš portal.
Izbor na “klio” je pao upravo zbog razumne cene, ali i zbog mogućnosti da se lako i brzo nabave rezervni delovi, pre svega iz Italije gde je ovak auto veoma popularan, a koja je porodici Mogorović blizu.

“Finansiramo se uglavnom iz kućnog budžeta. Imam nekoliko sponzora, neki su se i sami javljali jer su prepoznali naš trud da stignemo na veliku trkačku scenu. Pozvali su me iz Tokić rejsing tima, preuzeli su deo troškova na sebe, a i moj matični klub Istra rejsing tim Pazin pomaže. Od države smo tražili podršku, ali je nismo dobili, jer se sredstva izdvajaju za druge sportove, kao što je fudbal, nema mnogo razumevanja za automobilizam”, priznaje Stefani.

Foto: Privatna arhiva

Mogorovićeva je pre nekoliko godina dobila čak tri ponude da vozi Formulu 4, ali joj finansije nisu dopustile da se okuša tamo.

“Osim mnogo novca koji nismo mogli da obezbedimo, bilo je potrebno da se preselim u Austriju i napustim školu. To nije dolazilo u obzir, pre svega jer sam imala samo 15 godina. Kad sam birala srednju školu, gledala sam da ne bude daleko od kuće. Htela sam da upišem Sportsku gimnaziju, ali i to je zahtevalo da odem iz Pazina, pa sam upisala Pravnu školu, koja mi je daleko samo desetak kilometara, mogu da idem automobusom”.

Kako odlasci na trke zahtevaju odsustvo sa časova, Stefani kaže da uglavnom nailazi na razumevanje kod profesora.

“Kad krećem na trkački vikend, razredna mi uvek kaže “Samo se vrati u ponedeljak u jednom komadu” (smeh). Ima profesora koji ne razumeju ono čime se bavim, ali snalazim se nekako. Sada sam završila treći razred, ostaje još samo jedna godina, posle će biti lakše”.

Što se porodice tiče, Stefani ima punu podršku i pomoć svog oca, koji joj i održava auto. Mlađu sestru Saru trke ne zanimaju, ali ipak ide sa njom da joj da podršku.

“Mama se uvek veoma boji za mene. Svaka trka je za nju veliki stres. Bila je sa nama na Grobniku i odahnula je što je sve prošlo kako treba. Naravno da se radovala što sam se popela na podijum, ali njoj je ipak najvažnije da se ne povredim”.

Foto: Privatna arhiva

Kao i svaka devojka u auto-sportu, i Mogorovićeva je imala neprijatnih iskustava dok je vozila karting.

“Bilo je pokušaja manipulacije. Na jednoj trci su se momci dogovorili da me izguraju sa staze, za to je bio zadužen jedan vozač. Ja sam primetila netrpeljivost, možda i neku ljubomoru, i maksimalno sam se fokusirala. Dala sam sve od sebe da ga pobedim i uspela u tome. Govorila sam sebi “Ili ćeš pobediti ili se više nećeš trkati”. Sada u CEZ nemam takve probleme, ima nekoliko mlađih vozača, sa njima sam u prijateljskim odnosima, a veterani su baš blagonakloni prema meni. Čast mi je što se sada trkam sa nekim velikanima hrvatskog auto-sporta, oni uvek dođi kod mene da mi čestitaju, da se slikamo, a lepo se družimo i u boksovima posle obaveza na stazi. Tada se opustimo, pričamo, šalimo se, a dobijem i po neki dobar savet. Zaista uživam”, iskrena je Stefani.

Što se njene svakodnevice tiče, osim što ide u školu, Stefani trči, dva puta nedeljno trenira u teretani i trudi se da uvek bude u formi.

“Imam personalnog trenera, on radi sa mnom da razvijemo one mišiće koji su mi posebno potrebni za vožnju, ali i na ukupnoj kondiciji, jer su trke veoma iscrpljujuće i traže vrhunsku fizičku spremnost”, otkriva ona.

Mogorovićeva još nema položen vozački ispit za civilni automobil, ali se sprema da to ispravi.

“Kad budem dobila dozvolu, skupljam novac da sebi kupim “pežo 308 GTI”, jer nisam od onih koji divljaju po putevima. Ako mi je do brze vožnje, odem na Grobnik, koji je samo na sat i po od moje kuće, na neki “track day”. Jednog dana bih volela da priuštim sebi “meklaren”, volim zvuk brujanja moćnih automobila, ali nikako ne podržavam glupiranje u saobraćaju”.

Pilotesa iz Istre nema neki poseban uzor među vozačima, ali poštuje one koji su svojim talentom i trudom stigli do najvišeg nivoa trkanja.

“Volim da gledam Formulu 1, to ne propuštam. Navijam za Landa Norisa, veoma je talentovan i pravi dobre rezultate iako ne vozi vrhunski bolid. Cenim trkače koji su tu gde jesu zahvaljujući radu, a ne novcu koji imaju. Pogledam i WRC, baš sam sa tatom bila na Hrvatskom reliju, mada su u to vreme bile restriktivne mere na snazi, pa nismo mogli da otpratimo sve kako smo hteli”, završila je ona.

Stefani Mogorović nastavlja takmičarsku sezonu na Grobniku 24. jula.

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*