U Hokenhajmu DTM automobili poskakuju i to se ne može sprečiti

Tenzija uoči velikog DTM finala na Hokenhajmringu teško da može da bude veća: čuvena staza u Baden-Virtembergu domaćin je poslednje, desete runde serije, na kojoj će u tromeču Pol di Resta – Gari Pafet – Rene Rast pasti odluka o šampionu 2018.

Prednost uoči 19. i 20. trke u godini ima lider prvenstva, Mercedesov vozač Di Resta, sa prednošću od 4 boda nad timskim kolegom Pafetom. Iza vozača “Trokrake zvezde” svoju šansu vreba branilac naslova, Audijev Rene Rast. On se zahvaljujući retko viđanoj seriji od četiri uzastopne pobede uzdigao iz pepela i, iako uz deficit od 30 poena za prvoplasiranim, još može da zadrži 2017. stečenu krunu.

Rast je na prošlogodišnjem finalu pokazao da ima čelične živce i savladao je favorizovanog Audi kolegu Matijasa Ekstrema, stekavši DTM titulu u svojoj prvoj punoj sezoni u šampionatu. Istina, tada je borba za naslov bila samo interna stvar pilota marke sa četiri prstena, a ove godine je rivalstvo marki faktor od ogromnog uticaja na predstojeća zbivanja.

Di Resta u 2018. ima tri pobede i još tri izlaska na podijum. Samo je dva puta ostajao bez poena, a u svakoj od trka je klasifikovan. Pafet je takođe osvojio tri trke, među njima i onu u maju u Hokenhajmu, kojom je otvoren šampionat. Uz to, on ima čak šest dodatnih izlazaka na pobedničko postolje, ali i tri finiša van bodova i jedno odustajanje.

Rast je slavio pet puta u sezoni, i u dva navrata je bio treći, ali je upisao i dva odustajanja, jednom nije startovao, a tri puta je imao plasmane van bodova. Da bi načinio konačni preokret, Audijevom asu će ponovo biti potreban savršen vikend, poput onog na Nirburgringu, ili barem onog u Špilbergu, a Mercedes bi morao da zabrlja.

Tradicionalna pozornica velikog finala, brza i čuvena pista u blizini Hajdelberga poznata je po brzim krivinama, oštrim ivičnjacima i neravnoj površini. Te faktore timovi moraju da imaju u vidu pripremajući se za nastup u Baden-Virtembergu, istču ljudi iz Hankuka, ekskluzivnog DTM partnera i liferanta pneumatika od 2011. godine.

Konfiguracija staze je raznovrsna: brzi pravci i krivine izmenjuju se sa sporijim sekcijama i ukosnicama. DTM automobili dostižu maksimalnu brzinu veću od 260 km/h na Parabolici, pre kočenja za ukosnicu, ali je maksimalno prianjanje ključno u uzanoj Motodrom sekciji.

Inženjer Tomas Baltes objašnjava: “Da biste na Hokenhajmringu bili uspešni, u podešavanju automobila morate da pronađete kompromis. Konstrukcija naših “ventus rejs” trkačkih guma trpi veliko opterećenje u brzim krivinama, a da bi se ono smanjilo, pritisci vazduha treba da budu malo viši, a nagib točkova manji.”

Ispit za pneumatike predstavljaju i grub asfalt, na pojedinim mestima crn, kao i visoki ivičnjaci na 4.574 metara dugačkom krugu. Dodatno, DTM trkači uvek moraju da se bore sa džombastom stazom, po kojoj automobili nekontrolisano poskakuju. Ta pojava otežava takmičarima život u pronalaženju pravih tačaka kočenja za ključna mesta poput krivine 2 i ukosnice.

Baltes nastavlja: “To poskakivanje automobila na Hokenhajmringu ne možete potpuno da sprečite, ali možete da smanjite njegovo dejstvo posebnim podešavanjima šasije i opruga.”

DTM je sezonu otvorio sredinom proleća, a završava je u ranu jesen. Za idući vikend očekuju se niže temperature, pa će u takvim uslovima biti potrebno više vremena da se set novih Hankuk guma zagreje na idealnu radnu temperaturu u intervalu od 90 do 110 stepeni Celzijusa.

Vozačka pažnja je tu neophodna, ali DTM takmičari imaju dovoljno iskustva sa pneumaticima čije prethodno zagrevanje više nije dozvoljeno. “Oni više ne ulaze u nepotrebne manevre i borbe na novim i, samim tim, hladnim gumama. Već znaju da je potrebno određeno vreme da nateraju gume da “prorade”, završava DTM trkački inženjer Hankuka.

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*


3 × 4 =