Prvi put posle deset godina, u nastupajućoj sezoni nijedan automobil Seata neće se trkati u Svetskom prvenstvu turing automobila.
Tehnička pravila u 2015. dopuštaju takmičenje samo mašinama TC1 specifikacija, a takav auto Španci nemaju i, kako stvari stoje, ne nameravaju ni da ga prave. Njihov novi „leon kup rejser“ tražen je i željen u nizu drugih kategorija, pa fabrici iz Martorela WTCC nastupi neće nedostajati.
Vreme će pokazati jesu li se putevi Seata i Svetskog prvenstva razišli trajno ili privremeno, a mi se, povodom silaska španskog proizvođača sa WTCC scene, podsećamo njegove slavne decenije u toj disciplini, znamenitih imena, značajnih postignuća, osvojenih trka i titula, koje su model „leon“ – bilo benzinski atmosferski, benzinski turboprehranjivani ili turbodizel – učinili turing legendom.
Seat je u Svetskom prvenstvu turing automobila učestvovao kao fabrički tim od osnivanja serije 2005. do kraja 2009. godine. U razdoblju od 2010. do prošle sezone, zastavu španskog brenda nosili su privatnici i oni su, čineći najbolje što su umeli, pribavili još slave i pobeda marki u vlasništvu VW grupe.
Seatova sportska avantura u novom milenijumu počela je 2003, u Evropskom prvenstvu turing automobila, voženom po S2000 tehničkim pravilima. Prvu pobedu u ovoj seriji Špancima je 2004. na Ošerslebenu doneo Rikard Rajdel, a slavljenički model bio je „seat toledo kupra“. Kada je Evropsko prvenstvo evoluiralo u Svetsko, Seat je imao i automobile, i tim, i vozače.
2005: Stiže „leon“
Novorođeno Svetsko prvenstvo turing automobila koncipirano je kao „nastavak“ Evropskog šampionata, a status istinski globalne serije donele su mu trke u Meksiku i Makauu.
Seat se na startu novog FIA prvenstva pojavio sa tri „toledo kupre“, koje je poverio švedskom trkaču Rikardu Rajdelu, Špancu Đordiju Ženeu i Nemcu Peteru Tertingu. Četvrti auto pridodat je na trkama na Silverstonu, Imoli, Puebli i Spa Frankoršampu i vozio ga je Džejson Plejto, dok se Mark Karol pojavio samo u Valensiji.
Na sedmoj rundi prvenstva, voženoj na nemačkom Ošerslebenu, na scenu je stupio auto koji će postati turing legenda, „seat leon“ i prvi primerak stavljen je na raspolaganje Đordiju Ženeu. Njegove timske kolege Rajdel i Terting dobili su svoje „leone“ na dvema završnim rundama u 2005. godini.
Seat sport je u inauguralnoj WTCC sezoni postigao tri pobede: dve su pripale „toledu“ – Rajdel je slavio na Silverstonu, Terting na Puebli, dok se Žene na vrh podijuma popeo u Valensiji, u svom trećem nastupu za volanom „leona“.
U konačnom poretku vozača, Šveđanin je kao šestoplasirani u generalnom bio najuspešniji trkač španske kuće, dok je Seat u konkurenciji pet proizvođača zauzeo treće mesto.
2006: Ekspanzija i uspon
Seat je započeo godinu sa ništa manje nego šest fabričkih automobila, zadržavši trio stalnih vozača iz prethodne sezone (Žene, Rajdel, Terting), pridodajući im Džejmsa Tompsona, Gabrijelea Tarkvinija i Ivana Milera.
Nemac Florijan Gruber pojavio se samo na Ošerslebenu, a po jedan nastup zabeležili su i Španac Oskar Noges u Valensiji i Andre Koto u Makauu.
„Leon“ se pokazao kao konkurentan automobil: u 10 WTCC rundi osvojio je 4 pol pozicije i zabeležio je 9 najbržih krugova u 20 startova. Osvojene su tri trke: Ivan Miler slavio je na Brends Heču, Đordi Žene na Kuritibi, a Gabrijele Tarkvini na Istanbul parku.
Seat je u konkurenciji proizvođača vodio borbu sa BMW-om do samog kraja sezone i godinu završio kao viceprvak. Ivan Miler je kao četvrtoplasirani bio najbolje rangirani vozač kuće iz Martorela.
2007: Zamalo slava uz TDI
Kako je WTCC tehnički pravilnik dopuštao učešće i Dizel 2000 automobilima (podvarijanta S2000 specifikacija, koja je podrazumevala turboprehranjivane dizelaše zapremine do 2 litra), Seat je u 2007. iskoristio tu mogućnost i praktično je revolucionisao šampionat.
Prvenstvo je imalo 11 rundi i za tim Seat sport sve su ih izvezli Đordi Žene, Gabrijele Tarkvini i Ivan Miler. Tijago Monteiro preskočio je Kuritibu i pridružio se španskoj armadi od drugog trkačkog vikenda sezone, dok je Meksikanac Mišel Žurdan nastupao na 10 rundi, ali ne i na finalu u Makauu.
Po jedan takmičarski vikend za fabrički tim izvezli su Rikard Rajdel (Makau), Peter Terting (Ošersleben), Oskar Noges (Monca) i svi su oni imali na raspolaganju samo benzinski „leon“.
Tarkvini je s takvim autom pobedio u Zandvortu, što je bio i jedini trijumf Seata u prvoj polusezoni. „Leon“ je imao vrlo spretnu šasiju, ali benzinski motor po snazi nije bio na visini zadatka, pa je Seat morao da učini nešto radikalno i rešio je da u vatru ubaci TDI agregat. Dva „leona“ sa dizel motorom debitovala su na sedmoj rundi šampionata, na švedskom autodromu Anderstorp, a vozili su ih Žene i Miler. Tarkvini je na svoj „leon TDI“ morao da čeka do 9. runde prvenstva na Brends Heču. Samo je trio navedenih trkača bio „počašćen“ dizelskim „leonom“.
Premijerna pobeda nove tehnologije zabeležena je već na njenom drugom takmičarskom izlasku na pistu. Miler je TDI auto popeo na vrh pobedničkog postolja na Ošerslebenu, što je ponovio na trci 1 u Monci. Italijanski vikend bio je i kamen-međaš za špansku fabriku, pošto je ostvarena prva dvostruka WTCC pobeda: u trci 2 slavio je Žene, takođe u kokpitu „leona TDI“.
Moćna završnica sezone i ubedljivo vođstvo u trci 1 u Makauu dali su utisak da Miler jednom rukom već drži šampionski pehar, ali ga je kvar u pretposlednjem krugu na pisti Guja krajnje surovo lišio i pobede i titule.
Ako je bilo utehe, Alzašanin je mogao da je pronađe u poziciji vozačkog viceprvaka, a isti status je Seat izvojevao u poretku konstruktora, zaostavši svega 6 poena za BMW-om. Bilo je očigledno: vreme za velika dela je uveliko stiglo.
2008: Najzad prvaci!
Sva razočaranja pređašnje godine bogato su naplaćena u 2008. Ponovo je sastavljena moćna celosezonska petočlana fabrička postava: Mileru, Tarkviniju i Ženeu pridružili su se Rajdel i Monteiro.
Imajući na raspolaganju snažni, brzi i od dečjih bolesti izlečeni „leon TDI“, ovaj kvintet je španskom proizvođaču doneo istorijsku duplu WTCC krunu. Najpre je superiorno, već na pretposlednjoj rundi šampionata, obezbeđen proizvođački naslov, prvi u istoriji kuće iz Martorela. A najbrži vozači ekipe, Miler i Tarkvini imali su potpuno odrešene ruke da u otvorenoj borbi u Makauu reše pitanje vozačkog šampiona.
U ovoj sezoni je u WTCC ušao španski tim Sanred inženjering, koji je operisao sa dva benzinska „leona“ (zvanična oznaka TFSI). Jedan auto je tokom cele sezone vozio Tom Koronel, dok su se u drugom smenjivali vozači poput Oskara Nogesa, Norberta Mihelisa, Mihala Matejovskog, Toma Bordmana, Marina Čolaka i Duartea Feliksa Da Košte, svi u konkurenciji za Jokohama trofej. Samostalnu operaciju sprovodio je i francuski Eksagon inženjering, koji je tokom 10 rundi spremao benzinski „leon“ Belgijancu Pjer-Ivu Kortalsu. Definitivno, španski auto je postao veoma privlačan i privatnicima i tako će ostati do kraja njegovog takmičarskog života.
Ishodu borbe za vozački naslov mnogo je doprinela konstantnost s kojom je Ivan Miler izvezao sezonu: nije uvek jurišao na pobedu, ali je poene osvajao 22 puta u 24 starta.
Tarkvini nije bio sporiji, ali ga je u internom timskom duelu hendikepirala činjenica da je čak osam puta ostajao bez poena, u šta ubrajamo i dva odustajanja. Miler je preuzeo inicijativu na polovini godine, posle Eštorila, u finale u Makauu ušao je sa viškom od 14 bodova pa je na Guji bez većih problema stigao do WTCC titule i svoje prve svetske krune.
Vozači Seata u zbiru su osvojili 12 trka (Miler i Tarkvini po tri, Rajdel i Monteiro po dve, Žene i Koronel po jednu), tačno polovinu svih ukupno voženih.
2009: Poslednja godina fabričkog tima
Branilac proizvođačke i vozačke titule, Seat je započeo sezonu kao apsolutni favorit za obe krune. Šampionska petočlana oficijelna vozačka postava nije menjana, kao ni trijumfalna tehnika: „leon 2.0 TDI“ ponovo je bio oružje izbora i na raspolaganju su ga imali svi puleni fabričkog kvinteta.
I privatna ekipa Sanred operisala je po receptu iz 2008: dva benzinska „leona“, jedan koji cele godine vozi Tom Koronel, dok kokpit drugog tokom sezone menja vlasnika. A za volanom Eksagonovog TFSI modela u WTCC-u je debitovao Marokanac Mehdi Benani.
Konkurencija nije stajala u mestu. Fabrički Ševrolet povukao je potez koji će u skoroj budućnosti dati bogate plodove: penzionisao je model „lačeti“, a na piste izveo novi „kruz“, koji se od prvog dana pokazao kao brz i konkurentan.
U „španskoj armadi“ ponovo su brzinom odskočili Tarkvini i Miler. Italijan je tokom godine postigao jednu pobedu manje od Francuza, zauzvrat je bio za nijansu konstantniji. U finale u Makauu Gabrijele je ušao sa samo 2 boda više od Ivana, a posle incidentnih trka u azijskoj prestonici igara na sreću uspeo je da tu prednost poveća na četiri poena, da osvoji svoju prvu svetsku titulu i, sa 47 godina, koliko je tada imao, postane najstariji FIA prvak sveta u istoriji auto-sporta.
U kategoriji proizvođača, Seat je vodio celogodišnju žestoku borbu sa BMW-om, a prvenstvo je ipak prelomio u svoju korist, sa svega 3 boda više od Bavaraca u konačnom zbiru. Kao ozbiljan konkurent pojavio se i Ševrolet, ali će on u punom sjaju zablistati tek od 2010.
Još jedan lep rezultat za „leon“, naravno benzinski, postigao je Tom Koronel, koji je osvojio Jokohama trofej, dok je Sanredu to isto pošlo za rukom u konkurenciji privatnih timova.
Na kraju sezone, bogatiji za još dve svetske titule, i posle pet WTCC godina, Seat sport objavio je kraj svog učešća u šampionatu u svojstvu fabričke ekipe, istovremeno potvrđujući da će nastaviti da pruža podršku privatnim postavama koje kao svoju trkačku spravu budu zadržale ili odabrale „leon“.
Povlačenje fabričkog tima iz prvenstva nije značilo i kraj Seatove WTCC avanture. Zahvaljujući privatnicima, španski automobili nalazili su se na startnim listama i tokom narednih pet godina, pobeđivali su, ali su prošli i kroz novu tehničku transformaciju. Sledeća evolucija motora u Svetskom šampionatu podrazumevala je prelazak sa dvolitarskih turbodizela na 1.6-litarske turboprehranjivane benzince. O svemu tome čitaćete u drugom delu ove priče.