Verne: Kad su mi ponudili TCR nisam bio posebno uzbuđen, a sada ga vozim s uživanjem

Već u svojoj drugoj godini u turing trkanju, Žan-Karl Verne upisao se u šampione, što čak i za trkača njegove biografije predstavlja zavidno postignuće.

 Francuski pilot je za volanom “folksvagen golfa” Leopard rejsinga pokorio TCR Internacionalnu seriju i ostaće upisan kao njen poslednji šampion, barem za neko vreme.

Verneu je bila potrebna sezona da upozna kategoriju i shvati šta je u njoj potrebno za uspeh, da bi već u sledećoj pametno primenio naučeno, mada neke momente bezobzirne agresije i dalje nije iščistio iz svog pristupa trkanju.

On je u TCR Internacionalnu seriju ušao 2016, kao timski kolega Stefana Kominija, koji je te sezone nastupao kao branilac naslova i ponovo stekao krunu. Ove sezone, Švajcarac je prešao u Komtuju projekat s “audijem”, a Žan-Karl je ostao u Leopardu i postao glavni adut, vozač za koga radi cela postava.

Kao što smo analizirali odmah po osvajanju naslova, Verne je do krune 2017. došao zahvaljujući izvanrednoj stabilnosti u beleženju visokih plasmana i uz “samo” dve osvojene trke.

Mislim da je finalni vikend u Dubaiju bio najkomplikovaniji jer sam osetio veću presiju nego što sam ikada mogao da zamislim”, priča šampion TCR Internacionalne serije. “Dodatno, nije funkcionisao plan trke koji smo napravili s timom, ali je na sreću sve prošlo dobro. Presrećan sam ciljem koji sam ostvario i zaista me je iznenadila poplava primljenih poruka i čestitki, one su znak da se TCR mnogo prati.”

Ipak, 30-godišnji vozač u svojoj analizi kaže da mu je šampionska sezona bila sve osim jednostavne i da sebe nikako nije smatrao favoritom.

Sezona je bila mnogo teža nego 2016, koja je bila moj turing debi. Pre svega, morali smo mnogo da se potrudimo, zajedno s Leopard rejsingom i timom WRT, da prikupimo budžet i da realizujemo program.

 “Međutim, još je važnije to da smo ušli u mnogo konkurentniju seriju, ona svake godine puno napreduje. “Folksvagen golf” je pokazao da je konzistentan i pouzdan, iako nije bio najbolji auto, osim na par staza. “Honda sivik” je svakako bila brža i zbog toga nismo bili favoriti za naslov.”

U prethodnih 12 meseci, Verne je imao trojicu različitih timskih kolega, Roba Hafa, Japa van Lagena i Gordona Šedena. Svako od njih imao je zadatak da pomaže u Žan-Karlovom pohodu na krunu, a najveći doprinos dao je Haf, prokrčivši Francuzu put do trijumfa na Spa Frankoršampu. Osim u tom slučaju, sezona se srećom nije svela na sklanjanje s puta i poklanjanje bodova, pa su i novi prvak i cela serija zadržali kredibilitet. Englez, Holanđanin i Škot u svakom slučaju su pomogli Leopardovoj kampanji, a i statusu “VW golfa” kao Modela godine u TCR Internacionalnoj seriji.

“Pobedili smo jer smo bili najstalniji i radili smo izvanredno s celim timom”, poručuje Verne. “U većini trka uspeli smo da postignemo maksimum koji smo mogli prema našim mogućnostima, koristeći svaku priliku, pa smo čak ponekad prelazili i granicu nemogućeg.”

“Na pojedinim rundama, na primer u Monci, osvajali smo mnogo poena, a tamo smo bili dobrih 15 km/h sporiji na pravcu od ostalih. Ipak, stigao sam na cilj četvrti i peti. U ekipi su svi obavili veličanstven posao, tu se ističe snaga grupe ljudi koju čine tim, naši partneri i Folksvagen motorsport. Svako je savršeno obavio svoj zadatak i, povrh svega, svi su sačuvali neophodnu smirenost.”

Najveći – i bukvalni – udarac koji je Žan-Karlova kampanja primila bio je onaj u Austriji. Tada se Francuz žestoko polupao na famoznoj i superbrzoj Ostšlajfe krivini i u udesu je polomio tri rebra. Bila je to situacija koja je sve dotadašnje napore mogla da obesmisli.

Džej-Kej objašnjava: Rečeno mi je da bi bio potreban bar jedan mesec da se potpuno oporavim i da ne bi trebalo da se trkam kako ne bih rizikovao još veće povrede. Problem je bio u tome što su samo nedelju dana kasnije bile trke na Hungaroringu. U tom trenutku sam mislio da će mi biti nemoguće da osvojim titulu, ali sam svejedno rešio da se trkam u Budimpešti posle nekoliko dana fiziterapije i akupunkture. Namučio sam se mnogo sve do Žeđijanga, ali sam na kraju uspeo!”

Školovan kao vozač jednoseda, GT automobila i prototipova i uspešan u tim kategorijama, Verne se posebno diči činjenicom da se okitio titulom u turingu, disciplini koja mu je donedavno bila potpuno nepoznata i sa takmičarskog i sa tehničkog aspekta.

Lepo je što sam osvojio i turing titulu i što mogu da je pridodam onome što već imam u vitrini. Ne želim da delujem kao neko ko mnogo hvali samog sebe, ali činjenica da sam pobeđivao s različitim automobilima očigledno pokazuje da nisam loš kao vozač.”

 “Kad mi je ponuđena mogućnost da se trkam u TCR-u, nisam bio posebno uzbuđen, jer sam znao da ću morati da pređem na auto s prednjim pogonom. Ipak, to sam shvatio kao dodatni izazov i priznajem da me je to iskustvo mnogo zabavilo. Sada vozim manje automobile, ali s velikim zadovoljstvom. Štaviše, u TCR Internacionalnoj seriji sam mogao da obiđem ceo svet i počeo sam da živim u prijatnoj, krajnje prijateljskoj i istinski divnoj atmosferi.”

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*