Katsburg u doba pandemije: Vozim simulacije i uređujem baštu, nikad nije bila ovako lepa!

Photo Florent Gooden / DPPI

U vreme prinudne obustave pravih takmičarskih aktivnosti, Hjundai motorsport “raspitao se za zdravlje” svog WTCR pilota Nikija Katsburga.

I Holanđanin se prilagodio na nove životne okolnosti i prvi duži boravak kod kuće posle godina intenzivnih takmičarskih obaveza širom planete. Trkač iz Amersforta koristi slobodno vreme za trkanje na simulatoru, ali u pandemiji vidi i pozitivne strane – da nje nije bilo, Niki nikad ne bi video prve korake svoje ćerke i ne bi se izveštio u kućnoj radinosti.

Niki, gde se nalaziš i šta radiš?
“Kod kuće sam u Belgiji, sa svojom suprugom Mirijam, ćerkom Sarom i psom. Tokom nekoliko proteklih nedelja smo u izolaciji. Iako smo u izolaciji, ipak smem da napolju vozim bicikl uglavnom kad god poželim, što je sjajno. Lepo je što provodim neko vreme kod kuće, jer sam poslednjih pet godina najviše vremena proveo daleko od nje.”

Čime si se bavio?
“Svi su se ozbiljno navukli na sim trkanje, pa i ja. To skoro da izmiče kontroli. Svakog dana provodim mnogo vremena vežbajući ili trkajući se. Isto tako, moja bašta nikad nije bila ovako lepa. Definitivno nisam baštovan, ali mnogo vremena provodim baveći se njom.”

Osećaš li da ti simulator pomaže da ostaneš trkački spreman, ili je to samo doza zabave?
“Rekao bih da je pomalo i jedno i drugo. Definitivno postoje stvari koje možete uvežbavati na simulatoru, vidim sličnosti između mog vozačkog stila na njemu i onoga što radim u stvarnosti. Dakle, ako imam problem u automobilu, mogu da ga rešim na simulatoru. Koristim ga od svoje četrnaeste godine, a u ovim uslovima to postaje baš popularno. Sve više ljudi se time bavi i zabavljaju se kao nikad u životu.”

Takmičiš li se u zvaničnim trkama na simulatoru?
“Da, ima zvaničnih trka. Na primer, trkam se i u onim američkim. Mnogo se zabavnih trka organizuje, imamo sve moguće Votsap grupe s vozačima iz celog sveta, od Džensona Batona preko Maksa Ferstapena i Antonija Feliksa da Košte. Zabava je odlična.”

Ako učestvuješ u američkim dešavanjima, da li to znači da se trkaš u ranim jutarnjim satima?
“Upravo je tako. Bilo je trka koje su startovale u ponoć, jednom sam bio na podijumu, pa sam morao da dajem intervjue preko Zum platforme i na radiju, a bilo je i telefonskih poziva. Mislim da sam u krevet otišao oko tri ujutru, a oči su mi još bile ukrštene od gledanja u ekran. To je bilo baš ludo.”

Kako održavaš kondiciju?
“To me prilično često pitaju, a ja uvek kažem da prvo moram da budem fit, pa da onda mogu da pređem na idući korak – da ostanem fit. Podižem formu, mnogo više vežbam kod kuće i na biciklu, pa se nadam da ću do kraja ovog vremena u karantinu moći da pokažem bicepse.”

Jesi li ovladao nekom novom veštinom?
“Pa, kad god je nešto trebalo da se uradi u kući ili oko nje, uvek sam zvao oca da mi pomogne. U izolaciji to očigledno nije moguće, pa sve moram da radim sam. Počinjem da bivam prilično spretan u “uradi sam” aktivnostima i ponosan sam na sebe što mi ide od ruke. U garaži sam spremio i posebno mesto za alat, mada u njemu još nema nikakvog alata. Sad, kad sam počeo da stvari radim sam, primećujem da zapravo prilično toga mogu da uradim.”

Jesi li u vezi s ostatkom tima?
“Ja ove godine imam novu ekipu, Engstler Hjundai N Likvi moli rejsing tim i jedva čekam da ih upoznam, siguran sam da ćemo na stazama doživljavati lepe trenutke. Sve je pomalo čudno u ovoj covid-19 pandemiji, siguran sam da je čudno i mom timu, niko zapravo ne zna šta će se dešavati. Naravno, u kontaktu sam s timskim kolegom Lukom Engstlerom, ali ne poznajem svog inženjera, nikog još nisam upoznao. Jedva čekam da se najzad upoznamo kad trkanje ponovo počne.”

Za tobom je nekoliko godina putovanja oko sveta i trkanja, kako se osećaš kada si kod kuće?
“Mislim da mogu da kažem da je ova pauza došla u dobar čas, možda je i bilo vreme da se malo odmorim od trkanja. Ne kažem da mi se ono više ne dopada, ali imam malu ćerku, koja je sada u fazi u kojoj uči mnogo i veoma brzo – definitivno bih mnogo šta propustio. Ovako, bio sam kod kuće kad je izvela prve korake i već me živcira što otvara svaki kredenac u kući. Sve bih to propustio i mislim da ova situacija ima i svoje dobre strane za mene, iako je mnogim ljudima neugodna.”

Imaš li poruku za navijače koji sede u kućama i nedostaje im trkanje?
“Mogu da zamislim koliko je velikim obožavaocima trkanja teško što nema nikakvih pravih trka. Definitvno bih im predložio da pogledaju na sva takmičenja koja se odvijaju onlajn. Kao i oni, jednako dobro znam da to nije isto što i prava stvar, ali je vrlo blizu. Neke događaje čak komentarišu isti ljudi koji komentarišu i stvarne trke i to je veoma zabavno za gledanje, definitivno predlažem da se na to baci pogled. Svi znaju šta treba da rade, a ja se samo nadam da ćemo se što je moguće pre vratiti trkanju. Nastaviću da se bavim sim trkanjem, ali nadam se da ću u bliskoj budućnosti moći da vozim malo više pravih, a ne sim trka. Nadajmo se da ćemo uskoro moći da se vratimo u normalu.”

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*


13 − twelve =