Gabrijele Tarkvini izvezao je i svoju jedanaestu WTCC sezonu i sada je došlo vreme za razmišljanje i izbor šta će raditi dogodine.
Italijanski pilot je svakog dana na vezi sa ljudima iz Honde, jer pregovara o obnovi ugovora, a tu su u igri mnogi činioci. Gabrijele nesporno želi da nastavi u Svetskom prvenstvu sa Japancima, ali različita pitanja još nisu rešena, pošto i čelnici Honde razmišljaju kako će nastaviti sa svojim sportskim aktivnostima na turing i drugim frontovima.
Iščekujući novosti, Tarkvini se opušta posle sezone u kojoj je završio kao peti u apsolutnom vozačkom WTCC poretku i u kojoj, prvi put otkako se u seriji takmiči, nije osvojio nijednu trku. Veteran je portalu Omnicorse.it dao intervju koji u nastavku prenosimo.
“Sada sam na odmoru, ali u međuvremenu razmatram šta ću raditi iduće godine”, počinje 53-godišnjak iz Ðulijanove, jedini čovek koji je u sportskoj karijeri osvojio WTCC, ETCC i BTCC. “Različite su stvari u igri i pažljivo razmišljam i vagam koje su najbolje odluke. Nadam se da ćemo do Božića imati nešto definitivno.
Šta ti je prioritet u ovom trenutku?
– Želim da nastavim još jednu godinu sa Hondom u Svetskom turing prvenstvu. Nemamo dugoročne programe s Japancima, jer će aktuelni „sivik“ ostati neizmenjen još najmanje 12 meseci. Auto je homologiran, dakle menjaće se samo neki detalji. Zajedno sa Hondom procenićemo šta da se radi, uskoro ćemo zajednički odlučiti o našoj budućnosti.
Poslednjih godina uvek potpisuješ jednogodišnje ugovore. Nastavljaš li s tom praksom?
– Od 2009. uvek tako radim, ali je danas situacija malo kompleksnija, jer ne zavisi samo od moje volje, već i od onoga šta nameravaju da urade u Hondi i šta žele da mi ponude. Do sada smo razgovarali o mnogim aspektima, još ništa nije definitivno, ali izbor koji treba da se napravi izvešćemo ja i Honda u zajedničkom sporazumu. Razmatramo apsolutno sve. Poštovanje je uzajamno, dakle nadam se da ću s njima biti ponovo u akciji u WTCC-u.
Jesi li eventualno razmišljao o alternativnom angažmanu u TCR seriji?
– Dosad ga nisam razmatrao. Mogu da kažem da je to lep i vrlo zabavan šampionat. Pomno sam pratio različite trke i to je svet koji se mnogo razlikuje od WTCC-a, ima drugačije ciljeve i namene, već i zato što tamo nema fabričkih timova, već samo privatnih. Ali, mogu da kažem da mi se istinski dopao.
Jesi li postavio neke rokove za odluku?
– Nema žurbe. Već godinama sam Hondin trkač i uvek mi je bilo sjajno, zbog toga bih i želeo da ostanem s njima. Sigurno, u različitim procenama ne mogu da ostavim po strani moje godine. Iskren sam i razumem da se, kad imam 54 godine, procene vrše i s tim aspektom u vidu.
U tvoj bilans 2015. treba staviti i to da si završio kao najbolji posle vozača Sitroena i kao najbolji od Hondinih trkača.
– To su svakako dve lepe satisfakcije. Mislim da je šampionat protekao prilično dobro, iako u pojedinim situacijama nismo uspeli da završimo u bodovima. Lično sam se maksimalno trudio, pokušavajući da osvojim što više poena za tim. Sve u svemu, godina nije bila naročito pozitivna.
Ipak, tebi je nedostajala pobeda…
– Nažalost, prekinut je moj lični rekord koji je trajao 10 godina, tokom kojih sam osvajao bar jednu trku u sezoni. To je posledica performansi koje su bile malo ispod očekivanja. Očekivao sam da ćemo biti bliže Sitroenu. S jedne strane, išlo nam je bolje, zapravo smo često morali da opterećujemo naše automobile balastom, što je bio važan znak da su nam performanse konkurentne i da se razlika smanjila. S druge strane, međutim, mi i dalje zaostajemo i mislim da zajedno sa Hondom možemo i moramo da učinimo više. Pravila nam nisu od pomoći, jer su na homologiranim automobilima inervencije ograničene, ali to ne treba da bude opravdanje.
U čemu je „sivik“ inferioran i u čemu treba da napreduje?
– Struktura automobila je specifična (hečbek – prim. priređivača), ali se s njim sigurno može i bolje. Bili smo blizu „sitroena“ kad su u pitanju šasija i mehanika. Zapravo smo na sporijim pistama, punim sporih krivina, bili veoma konkurentni. Nažalost veliku razliku čine aerodinamika, maksimalna brzina i ubrzanje. Donekle se radi i o poboljšanju aerodinamičkog potiska. Sve su to hendikepi koje vučemo još od prošle godine. Ne mogu da odredim do koje mere ti problemi potiču od aerodinamike i snage motora, ali ostaje činjenica da se, uprkos poboljšanjima kojih je bilo, i dalje mučimo na tim aspektima i moramo da radimo na njima.
Misliš da ćete intervenišući na tim pozicijama uspeti da uđete u igru sa Sitroenom?
– Mislim da hoćemo, uzimajući u obzir da oni od prošle godine na pisti rade šta žele. Tokom 2015. su skoro uvek svi fabrički automobili završavali na prva četiri mesta, a mi smo uvek ostajali daleko. Jedino što smo mogli da iskoristimo bili su njihovi interni dueli, kada bi se Lopes i Miler prošle godine previše zaigrali, ali je ove godine Pečito vozio praktično sam. A nas nije bilo tu…
Tebi nije falila borbenost, do te mere da su te u pojedinim situacijama kritikovali…
– Prvo ću reći da u našem šampionatu ima kontakata i oni čine deo spektakla. U svakoj sezoni bude kontroverzi, zato mislim da se moraju prihvatiti kritične situacije ili eventualne kazne. U 2015. sam zaradio jednu vremensku kaznu od 30 sekundi zbog kontakta koji se desio s Maom na Motegiju, i identičnu kaznu zbog incidenta s Hafom na trci 1 u Šangaju. U oba slučaja proznao sam svoju krivicu i platio gubitkom bodova, jer su me kazne spustile na poslednje mesto. Sankcije postoje, možda treba razgovarati o njihovoj težini, pošto vas u našem šampionatu jedna takva stvar mnogo pogodi, jer mi vozimo kratke trke. Nažalost, mi imamo minimalno vreme na raspolaganju, možda bi trebalo o tome razgovarati s ljudima koji postavljaju pravila, ali to su dugačke rasprave.
Sa Valenteom je bilo varnica…
– Odmah ću reći da ne mislim da za tu epizodu snosim posebnu krivicu. Štaviše, sudije nisu preduzele nikakve korake i ostavile su me na drugoj poziciji u konačnom poretku trke. Držim da je Igo potpuno pogrešio i način i vreme da o tome diskutuje. I meni se dešava da se preterano razbesnim, ali nema sumnje da nije najbolji izbor da se objašnjavate tek što ste izašli iz automobila i kad ste pod adrenalinom. Zatim, tu su bile i kamere, ceo svet je u direktnom prenosu čuo kuda sam ga poslao i to nije bio lep prizor. O takvim stvarima se raspravlja i diskutuje u miru i u privatnosti. U obratnoj situaciji, ja bih sigurno uradio tako.
Šta se tačno dogodilo?
– Zadao sam mu nekoliko manjih udaraca, u to nema sumnje, a i ja sam osetio nekoliko kontakata otpozadi. Ali, njemu je puklo oslanjanje jer se dotakao s Ivanom Milerom, ne sa mnom. Mene je iznerviralo što je on insistirao, čak i pred sudijama, da je krivica moja i upro je prstom u mene, a da nije saslušao moju verziju. Nazvao me je prestarim, ne znam koliko on to zaista misli, ali shvatate da to nije prijatno čuti u takvoj raspravi. Svako ima svoje mišljenje, ali uvek treba malo poštovanja i političke korektnosti. Kad sam ga video posle podijuma bio sam veoma smiren, ali suočen sa serijom uvreda i ponašanjem koje je trebalo da me zastraši, poludeo sam. Jer, ja fizički jesam manji od njega, ali sigurno ne prihvatam takvo ponašanje.
Na istoj trci dogodila ti se neprijatna epizoda i sa Hafom…
– I tu sam priznao da je greška bila moja, čak su se komesari iznenadili kada su čuli da sam ga zamolio da mi oprosti i da sam preuzeo odgovornost. Rob je to shvatio i prihvatio, dok se Valente nije ponašao pristojno. Verujem da je za to krivo i njegovo okruženje. Neki čovek, za koga mi kažu da je njegov menadžer, čak je došao do mene u park ferme da me vređa, a posle je sitgao i Valente. Vrlo neprijatna situacija sa svih aspekata.
Među tvojim suparnicima moramo pomenuti i Norberta Mihelisa, osvajača Jokohama trofeja s privatnom „hondom“. Šta misliš o tom momku?
– Izvezao je dve divne sezone na najvišem nivou. Osvajao je bodove, trke i podijume, usput, osvojio je i pol poziciju na Motegiju, a to nije uspelo Mehdiju Benaniju, koji je imao „sitroen“. Mislim da je Norbi izuzetno moćan, brz i da malo greši. Smatram ga jednim od najzanimljivijih mladih WTCC vozača, iako za sobom nema veće automobilističko iskustvo, poput ljudi koji su se možda trkali u jednosedima.
Od iduće godine na snazi su nova pravila. Šta misliš o novoj „uvodnoj“ i „glavnoj“ trci?
– Potpuno sam saglasan s promenom formata trke 1 i trke 2, jer govorimo o dvama nastupima potpuno različitim i različitog značaja. Trka 2 je više bila prateća i sigurno nije mogla da dođe posle trke 1, koja je u svakom smislu bila „glavna“. Zahvaljujući ovom obrtu imaćemo neku vrstu pre-finala i nedeljnog finala, što je mnogo bolje i sa stanovišta značaja svake od trka.
Ne postoji li rizik da će neko podići nogu s gasa da bi sačuvao auto za glavnu trku?
– Svakako, ali je takođe istina da ti veči rizici povećavaju spektakl jer onaj ko je napred treba da bude dobar i da se odupre najbržima. A tu će uticati i nove hendikep težine od 80 kilograma, još jedna novina s kojom sam potpuno saglasan.
A šta misliš o MAC3 (timskom sprintu)?
– To me, iskreno, nije ubedilo. Kvalifikacije su već prilično dugačke, zapravo mi se ne sviđa puno ideja o vožnjama na eliminaciju. Ne mislim da će ta dodatna vožnja na štopericu išta doprineti već postojećem spektaklu. Automobili će izvesti dva kruga i tu ih verovatno nećemo videti da se bore, pretiču ili dodiruju. Na papiru, ne bih znao kako to da vrednujem i ne facinira me. Opet, možda grešim i možda to bude neverovatna inovacija.
Želimo ti prijatan odmor. Uskoro treba da očekujemo novosti?
– Da, nadam se da će sve situacije uskoro razrešiti. Spokojan sam i čekam Hondine signale. Ja sam im stavio do znanja da sam na raspolaganju i da sam voljan, sada treba da shvatim šta oni imaju nameru da rade.