WTCC sezona 2016. stigla je tek do svoje druge runde, ali dvostruki i aktuelni prvak Hose Marija Lopes mora da razmišlja o svojoj budućnosti i pošto se fabrički Sitroen povuče iz Svetskog turing prvenstva.
Argentinac je, što i nije iznenađenje, ostao “zakopčan” kada smo ga upitali u kom pravcu razmišlja o svom angažmanu u 2017.
“Nije još vreme za to, ali biće od juna, tako nalaže i ugovor. Sada je vreme da se fokusiram na sezonu. Jako je važno da ostanem potpuno koncentrisan. Ljudi rade na mom sledećem angažmanu, Nikola Tod je uz mene, nijedna vrata nisu zatvorena, videćemo šta će se desiti.”
Ranije je Lopes pominjao mnoge kategorije u kojima sebe može da zamisli posle WTCC-a, ali FIA status i svetska titula imaju magiju koja se teško upoređuje s drugim postignućima.
“Nema mnogo stvari o kojima možete da razmišljate posle jednog FIA svetskog šampionata. Nema mnogo boljih stvari od WTCC-a. DTM je oduvek bio dobar turing šampionat, tu je i Svetsko endurans prvenstvo. Ima raznih stvari i videćemo kakve su prilike.”
Pečito kaže da postoji mogućnost da ne menja šampionat čak i kada Sitroen više ne bude tu u fabričkom svojstvu.
“Ne zatvaram nijedna vrata, naravno ni ona Svetskog turing šampionata. Naravno da postoji mogućnost (da ostanem), WTCC je kategorija koja mi je otvorila vrata, omogućila da izađem na svetsku scenu i za sve što sam postigao mogu da zahvalim njoj, Fransoa Ribeiru i, najvažnije da zahvalim Sitroenu.”
Posle ubedljivih Lopesovih vožnji od 2014. naovamo, očekivali smo da se još neko od tamošnjih vozača okuša u Svetskom šampionatu. Nestor Đirolami je prošle godine ubeležio nekoliko pokušaja, koji nisu urodili angažmanom. Drugi nisu ni probali, poput Matijasa Rosija. Pitali smo dvostrukog prvaka sveta zašto je “navala” njegovih sunarodnika izostala.
“Jedan od razloga je u tome što je vozačima tamo zaista udobno, imaju dobre ugovore, voze dobre trke. Nekad nije stvar samo u dolasku ovamo. Znam za Matijasa Rosija – njemu se ne dopada ideja da napusti kuću i da bude 15.000 kilometara daleko od kuće i ljudi koje voli. To nije jednostavno.”
“Nestor je pokušao, ali je nekad važno biti na pravom mestu u pravo vreme. Nekada to uspe, kao što je uspelo meni, a nekada ne uspe. Uvek govorim da je nivo argentinskih vozača jako visok, argentinski turing šampionati su moćne serije. Mnogi vozači se trkaju u njima jer nisu imali prilike da izađu iz zemlje.”
Sitroen je svakako izračunao koliko će razlike u vremenima biti manje kada i drugi automobili budu dobili balast. Iako je rekao da je takve parametre teško znati, Lopes nam je ipak pružio malo detaljniju sliku o svemu.
“Mi znamo da sada, s 80 kilograma, gubimo oko sekunde po krugu, ali to zavisi od staze, uslova, startne pozicije, od mnogih faktora. Siguran sam da imamo daleko najmoćniji auto i da je Sitroen ponovo obavio neverovatan posao.”
“Težinski hendikep je vrsta kazne za timove koji se mnogo trude. Razlika je u tome što smo ove godine samo mi krenuli s 80 kilograma više, a prošle godine smo svi startovali sa 60 kg dodatka, pa je posle oduziman i dodavan balast. Zato nam je malo teže, ali smo ipak uspeli da pobedimo i da ubeležimo dobar vikend na Pol Rikaru.”
“Mislim da će nam ovde u Slovačkoj biti malo teže, pogotovu zbog degradacije guma, koja je najbolnija tačka zbog dodatne težine. A onda će se u Mađarskoj sve malo izmeniti, naročito zato što će “honda” dobiti balast, mi možda izgubimo neki kilogram i tu će se igra promeniti. Zato je važno da dotle osvojimo puno poena, pogotovu za šampionat konstruktora.”
Pamtimo Lopesov trijumfalni izlazak iz kokpita posle glavne trke na Pol Rikaru. Koliko god srećan, bio je i prilično iznuren. Da li mu je to bila najteža pobeda otkako se trka u Svetskom šampionatu?
“Jedna od najtežih, da”, potvrđuje Argentinac. “Srećan sam što sam u vrlo dobrom timu i sa vrlo dobrim automobilom. Možda u glavnim trkama nikad nije bilo tako tesno, nekada bih odmakao, nekada rastojanja nisu bila velika, ali je sve bilo pod kontrolom. U Francuskoj ništa nije bilo kontrolisano – Tijago mi se približavao, moje gume su već otišle i nisam mogao mnogo da učinim. Samo sam ga gledao kako mi raste u retrovizorima. Naravno, jedna je stvar stići, a druga prestići. Ipak, da je trka trajala još nekoliko krugova, postalo bi mi veoma teško da ga zadržim.”