Svega nekoliko dana pošto je jednu rundu pre kraja sezone u džep stavio nacionalnu titulu na krugu, Roberto Kolčago je odleteo u Maleziju, da se oproba i u TCR Internacionalnoj seriji.
Roberto je do italijanskog trona došao osvojivši osam trka i izboriviši još tri plasmana na podijumima u dvanaest startova. Tu titulu – četvrtu u karijeri, ako se računaju sve kategorije u kojima je vozio – osvojio je u slaboj konkurenciji, u kojoj mu je jedini ozbiljan protivnik bio 22-godišnji Alberto Viberti. Nastup na najvećoj TCR sceni bio je dobra prilika da se Kolčagovi rezultati stave u odgovarajući kontekst.
Opisujući svoj vikend u Maleziji, 48-godišnji pilot iz Sarona najpre je objasnio zašto je posle pet godina trkačke pauze rešio da ponovo obuče kombinezon i stavi kacigu.
“Vratio sam se trkanju jer ta strast nikada nije prošla. Imao sam želju da izvezem poneku trku, ali onda je apetit porastao, pojačao sam napore i trkao sam se kao da mi je prvi put. I tako se nastavilo.”
“Povratak trkanju je kao kada ponovo skijate. Sigurno vam je na početku potrebno malo vežbe, ali nikada ne zaboravljate kako se auto vozi brzo. Svi automatizmi se brzo vraćaju.”
“U Italiji su u pitanju piste koje već poznajem i na kojima se trkam skoro trideset godina i barem meni tu nije bilo teško da ponovo uđem u formu.”
Nacionalnu titulu Kolčago je osvojio u Imoli, gde nije dominirao kako je to činio tokom ostatka sezone. Jedno treće i jedno drugo mesto bili su dovoljni za sezonsko zlato, uloga heroja vikenda u potpunosti je pripala Vibertiju, a novopečeni šampion je tek po prolasku kroz cilj doznao da je učinio dovoljno za naslov.
“To smo shvatili tek posle druge trke. Nismo se bavili računicama. Kada se trkam, meni je važno da budem brz. Opet, u Imoli nisam naročito dobro prošao, imao sam mehaničkih problema, pa je i to uticalo na naše performanse.”
Ne stigavši čestito ni da proslavi titulu, Roberto se zaputio u Maleziju. Sepang se mogao shvatiti kao radna proslava i nagrada za postignuća na nacionalnoj pozornici, ali junak ove priče imao je ozbiljnu nameru da u Aziji ne bude tek turista.
“Moj nastup na Sepangu je plod razgovora sa JAS motorsportom i Hondom. Svakako nisam išao tamo da gledam Petronas tornjeve. Cilj mi je bio da pobedim, ili da ostvarim ono što je realno moguće, ali išao sam s namerom da maksimalno iskoristim priliku.”
Već na kvalifikacijama, Italijan je održao reč i osvojio je pol poziciju, kojoj se verovatno ni sam nije nadao. Da stvar bude još bolja, to je učinio sa samo pola sata treninga na autodromu koji mu je do te sesije bio potpuno nepoznat.
“Nikada ranije nisam video stazu, program je zbilja bio zgusnut, sa samo jednim treningom. Nisam poznavao ni automobil, zato je pol pozicija bila izvanredan rezultat, za koji moram da zahvalim ekipi Target, JAS motorsportu i svim mehaničarima na izvrsno obavljenom poslu. Prvi deo treninga iskoristio sam za učenje piste, zato sam bio baš nisko u plasmanu. Potom smo poradili na problemu na koji smo naišli na prednjem delu automobila, rešili smo ga i mogli smo da napravimo rezultat.”
Bajkoviti scenario nastavljen je u trci 1, koju je Kolčago osvojio dobivši dva izvanredna duela. Prvi i kraći vodio je sa kolegom po marki automobila Mihailom Gračovom i rešio ga je u svoju korist već posle četiri krivine. Druga bitka, ona sa prvakom serije Stefanom Kominijem, bila je potpuno neizvesna do cilja, maksimalno borbena i žestoka, ali nikad preko granice korektnog.
“Sve je izgledalo kao pre 20 godina i bilo mi je zabavno”, ocenio je vozač Targetove “honde”. “Kada vodite borbu, važno je da s druge strane imate korektnog vozača. Kad se borite s korektnim vozačem, onda uživate. A Stefano je bio vrlo korektan, nekoliko puta smo se prestizali i bilo je baš dobro.”
Inverzija startnog rasporeda postavila je italijanskog veterana na 10. mesto na početku subotnje trke. Do šestog kruga nije napredovao u plasmanu, a njegov novi dvoboj sa Gračovom imao je ozbiljne posledice: kontakt između dva “sivika” rezultirao je odustajanjem oba automobila i tako je, barem ovom prilikom, završen Robertov izlet u TCR Internacionalnu seriju.
“Rezultat smo mogli da napravimo i u drugoj trci, samo da moj protivnik nije loše pročitao situaciju i da me nije namerno izbacio van staze, pri čemu mi je polomljeno vešanje. Šteta, jer je auto bio vrlo moćan i mogli smo da završimo među najboljima.”
“Svejedno, bio je to zaista lep vikend”, zaključio je Roberto Kolčago.