Prezime Kankunen i danas izaziva veliko poštovanje na globalnoj auto-sportskoj sceni.
To je, naravno, zasluga legendarnog letećeg Finca Juhe Kankunena, četvorostrukog reli šampiona sveta, koji je svoje titule osvajao 1986, 1987, 1991. i 1993. godine, kao pilot “pežoa 205”, “lanče delte” i “tojote selike”.
Njegov sin, 18-godišnji Niko Kankunen pošao je očevim stopama, ali ne baš istim putem i umesto vožnjama po makadamu, snegu, ledu i blatu, posvetio se trkanju na kružnim pistama. Barem zasad.
Kankunen mlađi ušao je u auto-sport kao petnaestogodišnjak. Počeo je na pistama u rodnoj Finskoj, a u ovoj godini nastupio je na tri runde TCR Nemačka, na Red bul ringu, Nirburgringu i Zandvortu. Vozio je “seat leon kup rejser” u finskoj ekipi LMS rejsing, čiji je prvi vozač i tehnički direktor Anti Buri, već etabliran igrač na TCR sceni.
U šest startova, Niko je do poena stizao dva puta, na obema holandskim trkama, i sezonu je završio sa 4,5 boda, rangiran kao 21. u poretku vozača. U kategoriji juniora, zauzeo je četvrto mesto.
Po završetku takmičarske godine, tinejdžer iz Finske sumirao je utiske o nesumnjivo najmoćnijem od svih postojećih nacionalnih TCR prvenstava.
“ADAC TCR Nemačka je krajnje zahtevna serija”, kaže Niko Kankunen. “Svi vozači i automobili nalaze se na sličnom, visokom nivou. Na primer, na kvalifikacijama na Red bul ringu, svih 20 automobila stalo je u samo 1,5 sekund. Za mene je to savršena serija da razvijem veće poverenje u svoje vozačko znanje i da steknem više trkačke prakse. Osim toga, dopada mi se atmosfera na trkama. Iako su svi naoštreni na pobede, među vozačima vlada prijateljska atmosfera.”
Priznanje za kvalitet nije dobio samo šampionat, već i takmičarski automobil.
“Seat leon kup rejser” je zaista dobar auto. U Zandvortu smo moj timski kolega Anti Buri iz LMS rejsinga i ja imali najveće brzine na glavnom pravcu i to me je stvarno iznenadilo. Auto je veoma uravnotežen i nije ga teško voziti.”
Kada projektuje svoju budućnost, sin WRC legende sigurno može da bira put kojim će poći, a taj put, barem u neposrednim planovima, i dalje vodi ka kružnim stazama. U 2017. cilj je pun turing trkački program u Nemačkoj.
“Jedno je jasno – u svakom slučaju želim da nastavim da se trkam”, dodaje Niko. “Za iduću godinu planiram da ponovo startujem u TCR Nemačka, a vreme će kasnije pokazati gde ću voziti u budućnosti. U nekom trenutku bih mogao da pokušam i sa relijem, ali to će malo sačekati.”
Potencijalni izdanak trkačke dinastije Kankunen, 18-godišnjak posebno ističe neprocenjivo vrednu pomoć koju mu otac pruža korisnim savetima. Zaista, boljeg učitelja u toj branši teško je i zamisliti.
“Ja sam rođen 1998. i premlad sam da bih se tačno sećao njegove trkačke karijere. Ali, video sam ga za volanom trkačkog automobila na 50-godišnjici Relija Finska i na Nirburgringu. Veličanstveno je kad vidite sopstvenog oca kao trkača.”
“Ja sam sedim za volanom otkako sam porastao dovoljno da mogu da dosegnem pedale, a pre toga sam se vozio u očevom krilu. Bez njega ne bih bio tu gde sam sada. Naučio me je kako da pravilno razmišljam i uvek mi je davao važne i korisne savete. On je najbolji mogući učitelj.”