Komini: Ako FIA ima kad da nas sapliće umesto da spasava WTCC, to znači da je TCR odličan!

Stefano Komini, dvostruki i aktuelni šampion TCR Internacionalne serije, dao je opširan intervju portalu Motorsport.com, a mi smo smatrali da ovo zanimljivo štivo vredi preneti u prednovogodišnje vreme, po prirodi stvari ionako namenjeno refleksijama i sabiranjima utisaka.

Pilot i takmičar stare škole, Švajcarac je opisao razlike između svojih uzastopnih trijumfalnih sezona 2015. i 2016, pohvalio se činjenicom da je svoju karakterističnu borbenost oplemenio lucidnijim, inteligentnijim i zrelijim pristupom trkanju, ali i otkrio da “nije sve idealno u raju”, te da zbog zasad neispunjenih finansijskih potraživanja, uprkos ogromnoj volji, i dalje ne može sa sigurnošću da kaže šta će raditi dogodine.

Komini ne bi bio Komini da direktno nije prozvao FIA zbog ponovljenih pokušaja da sabotira seriju Marčela Lotija, u kojoj je on sam pronašao svoj dom, jer tu može da bude ono što zapravo jeste. Rekli smo i ponovićemo – Stefano je dragocen kao vozač, kao ličnost i – još jednom je dokazano – kao sagovornik sa stavom i argumentovanim mišljenjem koje nikog ne ostavlja ravnodušnim.

Odbranio si naslov u TCR Internacionalnoj seriji. Da li ti je bilo teže da postaneš šampion 2015, ili da to ponoviš 2016?
– To su bile dve jako teške sezone, ali apsolutno različite i neuporedive. U 2015. sam imao problema sa “seatom”, bio sam član manjeg tima u odnosu na tročlanu ekipu Kraft-Bambu Lukoila i morao sam prilično da se oznojim da bih pronašao budžet. Povrh svega, povredio sam i koleno. S druge strane, ove godine sam imao mnogo moćnije suparnike, veću konkurenciju na pisti, i tokom sezone morao sam mnogo da radim jer sam počeo s potpuno novim projektom. Target kompetišn bio je tim koji sam poznavao već tri godine, dok je ekipa WRT debitovala u TCR seriji i bila mi je potpuna nepoznanica. “Folksvagen golf” opisuju kao kopiju “seata”, ali on to uopšte nije! Ima mnogo razlika koje ga čine modelom različitim od “leona”, koji je sa svoje strane značajno unapređen.

Kako si na psihološkom nivou savladao te različite poteškoće?
– U 2015. mi je problem s budžetom oduzimao mnogo energije. Paradoksalno, postavši šampion, stvorio sam nešto što sam bio u obavezi i da potvrdim. Počeo sam kao favorit na papiru, ali smo se na početku sezone puno namučili s različitim tehničkim problemima. Morao sam mnogo da radim na strategiji kako bih obezbedio što veću bodovnu zalihu u generalnom poretku. Ali, želim da istaknem da se time nikad nisam zadovoljavao, naprotiv! Uvek sam razmišljao o tome kada mogu i kada moram da pobedim, a kada sam znao da neću biti konkurentan, pokušavao sam da izvedem najbolje što se moglo.

Ove godine osvojio si manje trka, manje podijuma i manje bodova nego 2015, ali si ipak ponovo postao šampion. Kako to objašnjavaš?
– To je tačno! Ali, morao sam da se naradim i za podijume koje sam osvojio, na primer za onaj u Eštorilu, gde sam se posle sjajnog starta u trci 2 našao na čelu kolone u prvoj krivini. To važi i za druge dobre povratničke vožnje, koje sa automobilom poput našeg nije bilo lako izvoditi. “Golf” je od polovine sezone bio konkurentan u kvalifikacijama, pristojan za trku 1, ali je po brzini bio inferioran u odnosu na konkurente i to nam je uvek predstavljalo veliki problem u trci 2. Nisam uspevao da iskoristim zavetrinu auta pred sobom, da bih preticao, morao sam da izvodim kočenja na limitu.

Može se reći da se nivo celog šamponata puno podigao?
– Sigurno, na kraju godine došli smo u Makau kao četvorka koja se bori za titulu. Štaviše, neki “gostujući” piloti dolazili su da se trkaju s nama i “krali” su nam poene, kao na primer Pelinen, Kolčago, Glison i Monteiro. Kad se takve stvari dešavaju od polovine sezone nadalje, shvatate da to stvara velike poteškoće i nama i svim suparnicima koji ciljaju šampionat. I iz tog razloga je konačan broj bodova na kraju godine bio manji nego 2015.
Da li si mogao da osvojiš još koju trku? Da li je bilo situacija u kojima si se povlačio da bi izbegao preveliki rizik?
– Apsolutno da, očigledan primer je bitka sa Kolčagom u Maleziji. Mogao sam da se trkam i zlonamerno, ali nisam to činio kako bih izbegao probleme. Kada ste u igri za naslov, treba sačuvati i dobre odnose s drugim trkačima, ako želite da sebe poštedite nevolja. Ponekad sam možda i preterivao s dobrotom, kao na primer u Makauu, kada sam u trci 2 sve pustio da me prođu, ali generalno, uvek sam se trkao pokušavajući da pružim spektakl navijačima i da se zabavim. Bilo je važno koristiti glavu.

Kako si doživeo poslednju rundu u Makauu?
– Nije bilo lako pojaviti se sa 17 poena zaostatka, ali smo kao tim obavili izvanredan posao. Nažalost, trke su bile prava i potpuna farsa, s ljudima koji nisu u stanju da se trkaju. I tamo sam razmišljao o činjenici da mogu da se zadovoljim pozicijom, ali sa titulom u džepu. Međutim, pobedu u trci 1 doživeo sam kao polovičan uspeh i u njoj nisam u potpunosti uživao. To mi je ostavilo pomalo gorak ukus u ustima, pogotovu kad pomislim na navijače koji su došli da nas gledaju.

Kako si doživeo borbu sa tako moćnim timskim kolegom kakav je Verne?
– Žan-Karl je uvek u karijeri bio brz, ali me njegovo prisustvo u boksu nije namučilo, već me je jako motivisalo. Timske naredbe uvek su bile donošene u skladu s trenutnom situacijom. U Makauu sam ja startovao bolje i time sam stekao prioritet u borbi za naslov. Ostajem ubeđen da onaj ko pobedi nije apsolutno najbrži, već ukupno najjači. Potreban je kompletan pregled situacije, od jednog kruga, preko preticanja, trke, većeg broja trka i, naravno, do celog šampionata.

Postao si šampion zahvaljujući toj sposobnosti?
– Mislim da jesam. Uvek sam bio maksimalno koncentrisan na sve ono što se dešavalo na stazi. Mislim da sam postao kompletniji, kako sa tehničkog, tako i sa taktičkog aspekta. Kad govorim o strategiji, želim da kažem da se muda koriste kada je potrebno, ali to se radi u pravom trenutku.

Da li si bio jači ove godine ili 2015?
– Reći ću ove godine, jer sebe vidim kao kompletnijeg vozača. Ali, iskreno priznajem da mi se više dopalo kada sam osvojio titulu 2015, jer sam tada više koristio “neznanje”. Međutim, ja se nikada nisam odrekao svoje poslovične odvažnosti za volanom. Činjenica je da oni koji me kritikuju ne razumeju koliko je teško osvojiti titulu u poslednjoj trci za 3,5 boda, kao što se meni desilo ove godine. Možda takvi više vole da gledaju Lopesa i Sitroen koji završavaju WTCC igru pet trka pre kraja, ali ne znači da su ostali zbog toga tek drugorazredni vozači! Ljudima koji su me smatrali ludakom dokazao sam da sam i te kako sposoban da iskoristim svoju lucidnost. Kada uđem u automobil, potpuno sam smiren i sposoban sam da improvizujem koristeći inteligenciju.

TCR je šampionat koji ti se mnogo sviđa, nastavićeš tu?
– Tu mi je zaista dobro, okruženje je prijateljsko i profesionalno. Takmičarski nivo je izuzetno visok, a ja i van piste mogu da radim šta želim, a da niko ne dođe da mi prigovara. Lepo je što svako može da se prikaže onakvim kakav jeste. To nije dobro samo za šampionat, već i za same pilote.

Kakav je nivo TCR automobila danas?
– Na kraju godine bio je veoma dobar. Mislim da je balans performansi bio korektan, a svaka marka treba da poboljšava svoj model automobila. Alfa Romeo i Subaru se istinski poboljšavaju, ovaj drugi je mogao da pobedi u Italiji, u Monci, da nije nepravedno kažnjen po pravilima koja se uobičajeno primenjuju prema osećaju, kako se to u Italiji dešava. Po mom mišljenju, “seat” se u hijerarhiji nalazi ispred “honde” i “folksvagena”, ali mislim da “sivik” ima da prikaže još veći potencijal. Gračov se mučio s “golfom”, a osvojio je mnogo trka otkad je prešao u Vestkoust rejsing.

Ceo TCR svet razvija se i širi, do te mere da to pojedincima i smeta. Kako ocenjuješ ideju FIA da u WTCC uvede i klasu WTCC-2 za TCN2 (TCR) automobile?
– Za mene je to ogroman pokvarenluk i nemam problem da to kažem. Lako je kopirati tuđe funkcionalne ideje i pokušavati da ih predstavite kao svoje. To smatram apsurdnom inicijativom i mislim da neće imati mnogo uspeha.

Kako vi u padoku vidite neprijateljstvo koje stiže od strane FIA?
– S jednog stanovišta, to je loše, jer ti napadi, naravno, smetaju. Ipak, to je i dobro, jer ako oni mogu da gube vreme ubacujući nam klipove u točkove, umesto da razmišljaju kako da ožive WTCC, to znači da je ideja Marčela Lotija izvrsna! To govori da TCR raste i da postaje sve važniji.

Najzad, znaš li šta ćeš raditi iduće godine? Kruže glasine da Leopard rejsing značajno kasni sa plaćanjem…
– U ovom trenutku ne znam šta će biti moja budućnost, a te glasine su nažalost istinite. Nisam jedini u ekipi koji tek treba da bude isplaćen, ali se nadam da će se ova situacija, slobodno recimo veoma neugodna, razrešiti što pre i na najbolji mogući način. Kad se ta stvar jednom raščisti, tada ću moći da planiram svoju budućnost. I ja i ceo tim WRT želimo da nastavimo avanturu, ali danas je o tome nemoguće i razmišljati, barem dok se ne pronađe izlaz iz ovog užasog ćorsokaka.