Mađarski automobilista Norbert Mihelis prešao je dugačak put od trkača na simulatorima u rodnoj Himešhazi kraj Mohača do fabričkog pilota Hondinog WTCC tima.
Panorama Svetskog turing šampionata značajno se izmenila i, posle sedam kompletnih sezona provedenih u ovoj seriji, Norbi prvi put ulazi u takmičarsku godinu u kojoj bez dileme spada u najuži krug pretendenata na krunu.
Da li tako sebe doživljava i ko je favorit za titulu ako to već nije on sam, 32-godišnji Mihelis je otkrio u razgovoru za zvanični WTCC portal.
Test program Kastrol Honda tima 2017. počeo je prošlog meseca na Motorland Aragonu. Kako su prošle prve probe?
– Vrlo dobro. Uživao sam što sam se vratio u automobil, jer je već previše vremena prošlo od Katara i nedostajala mi je “honda sivik”. Bilo je zabavno, ali, najvažnije od svega, bio sam jako zadovoljan jer smo vozili tri dana i auto je vrlo dobro funkcionisao. Imali smo neka unapređenja i sva su se dobro pokazala. Uvek vam treba pouzdan auto, to smo uspeli da postignemo i svi su u ekipi srećni.
Kako stoji stvar kad su u pitanju performanse, da li ste i time bili zadovoljni?
– Cilj nije bio da sada izvučemo maksimum performansi, već samo da vidimo kako svi novi delovi funkcionišu i da li zajedno čine dobru kombinaciju. Sleduje nam još mnogo test sesija, na njima ćemo moći više da se usredsredimo na performanse nego na pouzdanost.
Da li ti je uspešan test povećao očekivanja od godine koja dolazi?
– Bio sam prilično samouveren već u novembru i decembru, znajući da nam dolaze unapređenja. Potencijal automobila je tu, samo treba da ga iskoristimo i siguran sam da ćemo to učiniti.
Testirao je i tvoj novi kolega Rio Mičigami. Kako je protekao rad sa njim i koliko si mu pomogao?
– Na testu smo imali dva automobila. Meni je u fokusu bila vožnja unapređenog “sivika”, ali sam rado pomagao Riju kad god sam imao vremena. Mnogo mi se dopada i veoma je usredsređen. Poznajem ga od Motegija prošle godine i sviđa mi se njegov stav: smiren je, tih i stopostotno fokusiran na ono što radi. Puno je vozio i to mu je koristilo jer ima najmanje iskustva. Prilično se poboljšao od prvog kruga do završetka trećeg dana. Biće jak konkurent.
Koliko će ti nedostajati bivši timski kolega Rob Haf?
– Velika je pogodnost kada u ekipi imate svetskog šampiona. Voleo sam što je Rob bio tu, ali kada vidim kako se Riove performanse popravljaju, siguran sam da će i on biti na visokom nivou. Naravno, loše je kad izgubite čoveka Robovih kvaliteta, ali i Rio će predstavljati veliki doprinos timu.
Rob je sada u Minih motorsportu, vidiš li ga kao pretnju u borbi za naslov?
– Naravno. Pogotovu nakon prošle godine, znam da je vozač svetske klase, on i “sitroen” biće jako moćna kombinacija. On je moćan pretendent, ali ne samo on. Čujem da Volvo puno testira, priča se o vrlo jakoj vozačkoj postavi, dakle sezona će biti uzbudljiva. Volim kada postoji konkurencija. Znam da ćemo biti mnogo jači nego 2016, jer ćemo imati bolji automobil, međutim, očekujem i ozbiljnu konkurenciju drugih vozača i zato se toliko radujem ovoj sezoni.
Ovo ti je druga godina u svojstvu fabričkog vozača. Koliko će ti lakše biti?
– Sada je malo lakše nego na početku. Neke ljude sam poznavao sa ranijih testova sa Hondom 2015, ali tokom trkačkog vikenda morate da radite s novim inženjerom i novim mehaničarima, a to vam nisu poznata lica. Jedno je kad s njima radite na testovima, a drugo na trkama. Tu postoji presija, tu morate da napravite rezultat. Okruženje se razlikuje, a ja moram da kažem da sam uživao radeći sa JAS-om i Hondom. Uvek su bili dovoljno predusretljivi, shvatili su da je meni to nova situacija i dobijao sam potrebnu podršku.
Uz prošlogodišnje informacije i poznavanje ekipe kakvo sada posedujem, možemo da obrazujemo moćniji “paket” za iduću sezonu. Očekujem da ću od prvog trenutka moći da uložim sto odsto svojih mogućnosti. Prošle godine, naročito na početku sezone, novo okruženje me je pomalo “saplelo”, jer je za mene predstavljalo veliku odgovornost što radim za Hondu kao njen fabrički vozač. Da bi se stvorila čvrsta kombinacija, mora se proći i kroz lepa i kroz teška vremena. Prija mi da radim s ljudima u timu, ne samo zato što su ljubazni, već zato što se međusobno stoprocentno razumemo.
Imaš li još nešto da dokažeš Hondi, ili je tvoja vožnja već na svom maksimumu?
– Uvek postoji presija kada se trkate za fabrički tim. Ali, najveća presija je ona koju sam sebi stvorim. Moja očekivanja su visoka, tu nisu u pitaju samo očekivanja Honde. Postoji određena presija, ali najveći deo pritiska u mom slučaju stiže iznutra.
Uveren si da ćeš ove godine osvojiti vozačku titulu?
– Uvek se plašim da pre starta sezone budem isuviše samouveren. Sada je najvažnije ostati hladne glave, raditi istim ritmom, uz isti onaj pristup kakav smo primenjivali prošle godine. Ako tako učinimo, bićemo jaki pretendenti na titulu. Pre prve trke u Marakešu mi treba da pređemo još dug put s unapređenim delovima koji su nam na raspolaganju. Moram da dam sve od sebe da bih bio spreman za taj trenutak, da mogu da se borim za svetsku titulu. Prema informacijama koje imam, ako sve bude išlo kako smo planirali, mogli bismo da imamo šanse.
Ako ti ne budeš osvajač titule, ko je vozač na koga bi se kladio?
– Po mom mišljenju, to je Tijago Monteiro. Prošle sezone je pokazao da je fantastičan vozač. Mnogo je poboljšao svoju vožnju od 2015. do 2016. godine. Zatim, najverovatnije, to će biti Rob i svi vozači Volvoa. Teško je reći samo jedno ime, jer čvrsto verujem da šest ili osam vozača do kraja može da se bori za naslov.
Na ovogodišnjem kalendaru ponovo su Makau i Monca. Šta misliš o tim stazama?
– Volim ih. U Monci sam 2008. godine osvojio svoju prvu međunarodnu trku (u Seat leon Evrokupu – prim.). And u Makauu sam 2010. osvojio svoju prvu WTCC trku, dakle to su posebne i lepe uspomene. Obe staze spadaju u moje omiljene.
Vratićeš se i na Nirburgring-Nordšlajfe. Sviđa li ti se to mesto?
– Apsolutno. Nirburgring se ne može uporediti ni sa čim drugim. Ranije sam mislio da je Makau najteža staza na svetu, ali sam 2015, kad smo prvi put posetili Nirburgring, brzo shvatio da je to potpuno drugi nivo. Tokom trkačkog vikenda, bilo da je trening ili da su kvalifikacije, uvek postoji taj osećaj opreza, jer na toj stazi pogrešite jednom i možete da doživite veliki udes – velike su brzine, a nema nikakvih zaustavnih zona. Nirburgring je toliko izuzetan zato što je stvarno, stvarno težak. I zbog toga se ceo pristup trkačkom vikendu razlikuje od onog na svim ostalim mestima.
Ove godine novitet su “džoker krugovi”. Šta o njima misliš?
– Mislim da je zamisao zaista dobra. Teško je voziti na uličnim stazama, ali potpuno razumem da navijači na Vila Realu to ne vide i da im nije naročito zabavno. Oni bi hteli da vide preticanja i akciju. “Džoker krugovi” mogli bi da nam budu lepa strategija i da nam otvore mogućnost da izvedemo poneko preticanje. To je uvek lepo, a trebalo bi da bude lepo i publici.
Koliko je dobar osećaj kada znaš da su svi mađarski navijači uz tebe?
– To je neverovatno. U nedeljama pre trka presija je uvek ogromna. Ali, čim izađem iz automobila na kraju druge trke, jedva čekam da se vratim u njega i trkam se pred svojim navijačima. I to je najposebniji osećaj koji imam kada se trkam kod kuće. Imam toliko lepih uspomena na moj prvi tamošnji podijum, na prvu WTCC trku 2012. Sećam se koliko je osećaj bio sjajan, to su trenuci i uspomene za ceo život. Mnogo cenim podršku mojih mađarskih navijača, izuzetno je kada su svi ti ljudi na mojoj strani. Šta god da se desi, oni su stopostotno uz mene i podržavaju me. To mi je mnogo puta dalo dodatni podsticaj i dodatnu energiju, naročito onda kada mi zbivanja baš i nisu išla naruku.