Portugalski as Tijago Monteiro proveo je celu deceniju u Svetskog turing šampionatu, a 2017. je prva sezona u koju ulazi kao član najužeg kruga favorita u borbi za titulu.
Fabrički pilot Honde od 2012, Tijago se prošle godine pokazao u najmoćnijem izdanju otkako se bavi turing disciplinom. Uputio je ozbiljan, istina kratkotrajan izazov Sitroenu i Pečitu Lopesu, na Vila Realu je zabeležio svoju verovatno najlepšu WTCC pobedu i na kraju se ovenčao sezonskom bronzom. U njegove ružne uspomene iz 2016. spadaju diskvalifikacija u Marakešu i, naravno, gadan udes na Severnoj petlji Nirburgringa – oba ova događaja realno su ga izbacila iz bitke za zvanje najboljeg.
Sada sasvim zreo kao turing trkač, 40-godišnji Monteiro odgovorio je na nekoliko pitanja zvaničnog WTCC portala: ocenio je novog timskog kolegu, ukazao na najopasnije protivnike u šampionatu i rekao šta misli o stazama koje su se vratile na kalendar, kao i o onim koje su sa rasporeda nestale.
Osim što si testirao, čime si se bavio tokom zimskih meseci?
– Neko vreme sam se odmarao s porodicom, tokom Božića i novogodišnjih praznika. Bilo mi je lepo, uživao sam u vremenu provedenom s decom i familijom. Potom smo počeli da isprobavamo automobile, imao sam i neke PR i marketinške aktivnosti. Od početka januara proputovao sam celu Evropu, čak sam jedan dan proveo na skijanju radi foto sesije. Sad sam “rasprodat” do prve trke u aprilu. Kad pogledam svoj plan, februar je bez prekida popunjen testovima i PR-om. U martu nemam puno slobodnih dana, a zatim će brzo doći i prva trka.
Šta misliš o novoj vozačkoj postavi Honde – Rio Mičigami se pridružio timu, a Rob Haf je potražio novi izazov na drugom mestu.
– Prvi put smo bili zajedno tokom testiranja. Sve to i nije tolika novina, jer smo Rija već upoznali prošle godine, kada je malo testirao i izvezao jednu trku sa nama. Kako ovo nije bio takmičarski vikend, zasad sve i ne deluje toliko drugačije nego inače. Ne čini veliku razliku ni to što Rob nije tu – mnogo puta na testiranjima i nismo bili zajedno. Ali, vrlo mi je drago što je pronašao dobro sedište – nema sumnje da će biti moćan suparnik.
Hoćete li pomoći Riju?
– Naravno, zato smo tu. Već sam mu pomogao na testovima. Tu smo da mu pomognemo da dostigne brzinu, a talenat i iskustvo već ima. Samo mora da upozna automobil, koji je mnogo drugačiji u odnosu na ono na šta je navikao. Dokazao je da je brz i da može da se usavršava.
Svakako će vam biti potrebno da bude brz zbog timskog sprinta. Šta misliš o MAC3? Da li ti se dopao, da li je dobar izazov?
– Mnogo je zabavniji nego što sam očekivao. Prošle godine je njegov uticaj u bodovnom smislu bio premali, to se za ovu sezonu menja, što je definitivno dobra ideja. MAC3 je ozbiljan izazov za vozače, zanimljiv je, ali nosi i mnogo stresa. Ako je navijačima predstava dobra, onda je to dobro i treba da ostane. Potrebno nam je da Rio bude brz i prilično sam uveren da će i biti. Naravno, biće i staza koje ne poznaje, ali trebalo bi da ispadne OK.
Makau i Monca su ponovo na kalendaru ove godine. Mora da ti je posebno drag povratak u Makau, koji tebi izgleda kao domaća trka zbog tamošnjeg portugalskog uticaja?
– Jeste, vrlo sam zadovoljan zbog Makaua, bio sam jako razočaran kada je nestao iz šampionata. Sjajno je što je opet tu. Kao što znate, vozio sam tamo prošle godine da bih osvojio turing trku, jer mi je mesto toliko drago. Makau zaslužuje da bude u ovom šampionatu i obratno. A Monca nije baš najuzbudljivija staza, iako je ogromno ime i ima bogatu istoriju. Trke umeju da budu uzbudljive, ali sa svojim dugačkim pravcima i jakim kočenjima, ona za vozače nije savršena. Okej, postoji jedna odlična šikana, ali inače nisam poseban obožavalac.
Pomalo frustrira što smo izgubili staze na kojima je “honda” bila vrlo jaka – Pol Rikar, gde smo uvek pobeđivali, Slovakija ring i Moskvu. Ali, tako je kako je i s tim moramo da se nosimo.
WTCC se vraća i na Nirburgring, s kog nosiš ružne prošlogodišnje uspomene. Imaš li strah od povratka posle udesa u 2016?
– Strah ne, nemam, ali Nirburgring je uvek izazov. Imao sam udes, u redu. Odmah posle njega vratio sam se u automobil i sve je bilo dobro. U svojoj trkačkoj karjeri nisam imao previše velikih udesa, ali oni su deo igre i Bogu hvala što ovaj na mene nije uticao ni fizički ni psihološki. Razume se da ću uvek razmišljati o tom udesu, ali to nije mesto na kojem biste se slupali osim u slučaju mehaničkog problema. Izazov je vratiti se na Nirburgring, s udesom ili bez njega.
Ako ti ne osvojiš naslov ove godine, ko će biti šampion?
– Naravno, Norbi Mihelis će verovatno biti moj glavni konkurent. U istom smo timu, imamo iste automobile i on može da se bori za titulu. Ali, ja ne sumnjam da će Rob Haf u “sitroenu” biti veoma moćan suparnik. Iako to nije fabrički tim, taj auto je u ovom trenutku još brži od našeg. Nema sumnje da on raspolaže kvalitetnijim oružjem.
Ne bih isključio Volvo, jer su se oni pokazali zaista jakim. Mnogo su se trudili, a znam da angažuju vrlo kvalitetne vozače. Ojačavaju ceo tim, ne mogu da ocenim kako im ide na testovima, ali sam siguran da će biti jak konkurent. Zato bih rekao da Rob i Norbi biti moji glavni rivali, ali ne zaboravimo Volvo.
Kako su prošla testiranja, imaš li razlog za optimizam?
– Stvari deluju pozitivno. Imamo puno novih delova na automobilu, i na aerodinamici i na motoru i sav veliki trud uložen preko zime izgleda sjajno na osnovu brojčanih podataka. Sleduje nam još testiranja pre prve trke, pa će delovi postepeno biti ugrađivani na automobil.