U jeku borbe za primat, uz osvetnički pohod Marčela Lotija, oca Svetskog šampionata turing automobila i TCR koncepta, kao i tešku situaciju u kojoj WTCC možda neće imati dovoljan broj automobila za start sezone, pozvali smo iskusnog srpskog automobilistu Zorana Kastratovića da nam da svoje viđenje trenutne globalne turing scene.
Kastratović je u novembru 2016, u Barseloni, razgovarao sa Rubenom Espinom, direktorom WTCC i TCR operacija Kampos rejsinga, koji mu je pomogao u razrešenju pojedinih ličnih nedoumica.
“Još tada se sumnjalo da će WTCC imati mogućnost da “sakupi” 16 automobila za start sezone 2017, a ja sam doznao kakvi problemi ih čekaju. Klasa WTCC-2 je napravljenja kao neko nužno zlo, kako bi se na neki način izvukli iz krize u koju su zapali, a razmišljanja Rubena Espina bila su slična mojim”, počinje priču beogradski automobilista i inženjer.
“Njemu je, kao i meni, tehnika bitna, i obojica smatramo da nije poenta trkanja da svi voze kup automobile. Cela scena koja je proistekla iz Superturinga, posebno mali timovi, morali su da imaju podršku fabrika, čiju bi vrhunsku tehniku ekipe poput Kamposa ili JAS Motorsporta održavale i unapređivale. Poenta je bila u tome da se ne trkaju samo fabrike već i privatnici kojima je dozvoljeno da budu kreativni. Zato je u Superturingu bilo odvojeno fabričko od privatničkog takmičenja.”
Kastro dodaje da je ceo problem koji mu je Espin izložio zapravo pravac u kome turing ide. Prelazak na kup automobile, prema zajedničkoj oceni, jeste lagano odumiranje discipline.
“Konkretno mislim na trenutak kad je TCR homologirao “seat leon kup” auto, uz izvesna unapređenja. Ja zbog toga nisam srećan, jer to uništava turing trke u tehničkom smislu. Što se vozača tiče, koncept je dobar za neke nove, mlade i talentovane vozače, koji će sa relativno jeftinijim automobilom moći da se oprobaju na velikoj turing sceni. Za takav auto ne treba mnogo znanja, nije potreban posebno iskusan inženjer niti tim, a opet može da se pokaže koliko je snalažljiv na stazi, pa i da postane šampion. Ipak, taj nivo je daleko, daleko ispod nivoa TC1, DTM ili superturing automobila”, objašnjava Kastratović svojevrsnu globalizaciju kao izlaz iz krize turing trka.
Nastanak klase WTCC-2 dodatno je uznemirilo duhove, jer su se mnogi zapitali gde je motiv nekog ko će voziti tu klasu a da zna da nikada neće pobediti u ukupnom poretku.
Kastro se ponovo vraća na razgovor sa Espinom, koji mu je u novembru rekao da njegova ekipa neće podržati puko popunjavanje broja automobila na startu. Međutim, kako je vreme odmicalo, procurela je vest da Kampos nije iznajmio nijedan od svoja dva “ševrolet kruza” TC1 specifikacije i da je u procesu nabavke dva “audija” TCR specifikacije.
“Tako su se timovi našli u procepu između želja i mogućnosti. Niti je FIA izrazila spremnost da homologira TCR automobile, niti se VW izjašnjavao da će to gurati. Tako će, recimo, Kampos, biti prinuđen da vozi TCR, a ne WTCC. S druge strane, meni je čudno da fabrika napravi auto koji može da se vozi isključivo u TCR-u, mada bi to Marčelo Loti verovatno voleo, jer taj auto onda neće moći da se vozi ni u ETC kupu, pa ni u CEZ-u.”
Kastratović generalno nije oduševljen TCR konceptom, ali… “Ako bih imao sponzora od milion evra, sigurno bih prihvatio da vozim. Međutim, to nije srpska realnost.”
Našem sagovorniku je posebno nejasna činjenica da se prošle godine učesnici u TCR internacionalnoj seriji nisu pojavljivali na regionalnim ili nacionalnim TCR takmičenjima, ako se izuzme Kominijevo gostovanje u TCR BeNeLuks.
“Da se TCR vozi u Beogradu, a da ja imam TCR auto u garaži na Zvezdari, koji je razlog da se ne prijavim za start? Kakvi su to kompleksi? Meni bi bilo predivno da vidim 45 automobila na startu na, recimo, Spa-Frankoršampu, da tu dođu i lokalne zvezde i oni “veliki” iz internacionalne serije”, priča dalje Kastro i dodaje da mu je možda jedino zanimljiva ideja o TCR Trofeju Evropa, ali da i to previše košta.
“Ta četiri evropska vikenda, plus peti na velikom finalu koštaju približno 50 odsto od budžeta kompletne sezone u TCR internacionalnoj seriji, bilo da se automobil iznajmljuje ili kupuje, jer to nije velika razlika.”
Kad je reč o ETC kupu, koji uprkos najavama ni ove godine nije prerastao u šampionat, Kastro kaže da se on ipak među vozačima i njihovim sponzorima tretira baš tako – kao evropski šampionat, jer je zahvaljujući Eurosportu veoma dobro medijski pokriven.
“Iako nemam visoko mišljenje o tom takmičenju, drago mi je što će se ove godine tamo pojaviti neka nova imena, a prema najavama i neki naši vozači. Da sam ja u toj situaciji, ja bih za isti novac radije vozio TCR Trofej Evropa nego ETCC, iako takmičenja koja potpisuje FIA imaju veću vrednost u očima sponzora, a posebno zbog činjenice da jedan “seat leon rejser” može da startuje u oba takmičenja”.
Na kraju smo se osvrnuli i na same vozače, pre svega one mlađe, koji su se pojavili na sceni u poslednjih nekoliko godina.
“Ja sam čovek iz tehnike. Mislim da je TC1 auto apsolutno superioran i teško ga je voziti. Mlad vozač može da se prikaže kao “mlada nada” u TCR automobilu, ali to ne znači da će biti dobar i u TC1 autu. Meni je Hose Marija Lopes momak koji je pokazao kako to treba da se vozi. On je vozio automobile od 400 konja sa prednjom vučom, prošao je različite kategorije i veoma lako se prilagodio TC1 tehnici. Ja ne mogu da stavim Stefana Kominija, dvostrukog TCR šampiona, rame uz rame sa Lopesom, jer on nikad nije ni seo u TC1 auto, niti je ikada pobedio jednog Ivana Milera. To nije uspeo ni Pepe Oriola, koji jeste vozio WTCC, bio je veoma neubedljiv, a u TCR-u se borio za titulu.”
Veoma se ne slazem sa ovim tezama. Uskoro objavljujem moje misljenje.
Pepe Oriola je počeo da vozi sa nepunih 17 godina, i umalo nije osvojio Yokohama trofej u Camposovom Seatu. Najmlađi je pobednik trke u Makaau. Teško da je bio neubedljiv u WTCCu. Mislim da bi Kastro mogao da sedne u neki TCR pa kad pobedi neku trku, onda nek priča.
Želeo bi da kažem da samo iznosim svoje stavove naspram stavova iz ovog intervjua, ništa lično ne zameram Gospodinu Kstratoviću, već se jednostavno ne slažem sa dosta toga. Krenimo redom…
KUP TEHNIKA, KREATIVNOST TIMOVA, I SL….tačno je da su automobili manje više gotovi proizvodi i da nema, citiram, kreativnosti. Međutim, TCR je spasio turing trkanje od totalne propasti. Specifikacija S2000 koliko se sećam je umirala, TC1 je, vreme je pokazalo, samoubilački poduhvat, novca je bilo sve manje i manje, lokalni i marka šampionati su polako propadali ili se gasili. Zamislimo samo gde bi bio Komini i da li bi iko čuo za njega da se nije pojavio TCR. Ima sigurno još Kominija, možda i u Srbiji. Loti je zaista veliki vizionar jer kada su svi oplakali turing on je smislio odličnu strategiju. Uzeo je kup automobil, ali odlično osmišljen i jeftin, okupio je “leftovere” iz propadajućeg turinga, skupio je Oriolu, Kominija, Neša, Morbidelija, Genea, itd…da kažemo, uslovno rečeno 2 ligu, motivisao timove da se “vrate” poput Cratf Bamboo i sl. “Završio je” i kombinaciju da JAS napravi Hondu i izbegao monomarka šampionat dajući mu kredibilitet. Ali pogledajmo WTCC, tamo voze 1 liga vozača i 3 liga vozača, nema 2 lige ! Imamo Milera, Hafa, Monteira, Mihelisa, Koronela i imamo onda Demustijea i Filipija u C-ELIZEima. Ma dajte, molim vas. Znači Loti je tu drugu ligu vozača ubacio u jeftin šampionat i spasio im karijere. Plodovi ovoga će se tek videti za koju godinu. A verujte, biće vremena i za kreativnost i budženje, samo polako, korak po korak. Najvažnije je da se oživi baza, a to su lokalni šampionati. NBA igrači ne padaju sa neba, već idu iz baze USA koledža i klubova Evrope. U nekim stvarima Kastratović je u pravu, ali u svim bitkama se žrtvije nešto da bi se pobedilo na kraju. Pitanje: koje drugo rešenje je bilo dobro sprovesti 2015 godine ?
KAMPOS…Kampos je primer kako ne treba da se radi. Imaju stari model auta, Chevroleta nema na radaru u radijusu od 10000 milja, tehniku im razvija RML, iznajmljuju motor, traže legionare poput Valentea, Filipija, i sl. koji će sami da plate papreni novac, onaj nesretni treći auto, “Borkovićev” auto 🙂 vozi ko kada i gde stigne, ne vozi ga samo ko neće da ga vozi ( onaj arapin u Kataru, Homola, Gerijeri, Filipi ga polupao u Makau na prvoj krivini, i ne sećam se ko sve još ga nije vozio ). Veoma pametan primer je Oriola koji je bio u Kamposu, imao novca, ali nije hteo da se zaleće, sada je autoritet u TCR.
Novca nema nigde, svi sportovi koji nisu profitabilni su u stagnaciji i padu. Realno, turing trke se ne prodaju u vidu TV prava nigde, možda u Britaniji, nisam ni to siguran. Ovo što je Loti izveo je generalski potez “napad u povlačenju”. Ni Berni Eklston ovo ne bi smislio. Ako realno gledamo, jedina šansa za ovaj sport je pakt FIA i Eurosporta i Lotija, da smisle klasu tipa TCR Advanced, da puste Lotija da to uradi, a ovi iz FIA i Ribeiro da priznaju poraz na način da to nije poraz nego pobeda, licemerno, njima to bar nije problem da smisle.
Za Kraj, živim za dan kada će neko iz Srpskog autosporta da kaže:…”svaka čast Dušanu Borkoviću, vozio je TC1 auto, imao i 2 mesto, ETCC je šampion, HILL CLIMBING šampion”, realno odličan u TCR gde se prilagođavao i imao pehove sa briljantnim partiturama Ošersleben i Makau, filigrantska preciznost u Makau, Ošersleben totalna vozačka dominacija, imao preticanja u sezoni koja niko nije izvodio, eto, nije mu se otvorilo sada, ali ove godine sigurno hoće, pa Suzuka, pogledajte samo privatne snimke gledalaca iz Suzuke sa par krivina, maestralno, Mihelis mu nije prišao ni metar nakon onog guranja, mislim da je imao čak i najbolja vremena…ajde, ETCC se uzima zdravo za gotovo, ali ako ništa izdominirao je nad Fulinom koji je za sve EX-YU vozače 5 svetlosnih godina ispred…i tako, sujeta nas ubi.
Po meni, najveći uspeh Jugoslovenskog automobilizma se nalazi u ovih 30 sekundi. Mislim čak i da je “imao” Tarkvinija, i da je hteo na njega, jer takva šansa je jednom u životu, da pobediš, i Borkoović je to znao. Mihelis ga je gurnuo još na prvoj krivini, to se ne vidi u prenosu. Ovaj start, ovih 30 sekundi su najveći psihološki faktor za TCR ove godine. On to može. Evo pogledajte:
https://www.youtube.com/watch?v=19wtsJ-KLGs