Borković za Serbiaring: Želim da budem vozač koji je “alfi” doneo najbolji rezultat u TCR-u

Srpski automobilista Dušan Borković priredio je nemalo iznenađenje kada je prošle nedelje objavio da će sezonu 2017. u TCR Internacionalnoj seriji provesti za volanom “alfa romeo đulijete”, u timu iz Gruzije, sa Davitom Kadžajom kao kolegom.

Nije tajna da su domaći poklonici auto-sporta Dušanu priželjkivali “hondu sivik”, ali se sada mora računati sa realnošću: brzi Pančevac i njegov partner iz Tbilisija voziće automobile koji su delo italijanskog tjunera Romeo Feraris i sa kojima je prošlogodišnju TCR kampanju izvodio Mulzan rejsing. “Đulijete” su 2016. tek povremeno stizale do bodova, a najbolji pojedinačni rezultat predstavlja šesto mesto Petra Fulina na Soči autodromu.

Gruzijski tim je državni projekat, iza kog, kako je običaj u Kadžajinim programima, stoje Vlada i Ministarstvo unutrašnjih poslova. Ime ekipe je verovatno GE-fors (GE Force), što je izvedenica iz Kadžajinog matičnog tima MIA-fors, čiji je naziv označavao gruzijski MUP, a sada samu Gruziju.

Na početku razgovora Borkovića podsećamo da je u decembarskom intervjuu za Serbiaring pohvalio “sivik” i “golf”, ali i da je uputio nekoliko lepih reči o “đulijeti”, ispostaviće se svojoj budućoj trkačkoj spravi.

“Ja sam to rekao ne računajući na “alfu”, kaže Pančevac. “Ona je imala neki potencijal u čistoj snazi i brzinu na pravcu, ali je u tom trenutku imala 60-70 kg manje od nas u “seatima”. Već u serijskom automobilu, koji je mnogo teži, 60-70 kilograma prouzrokuje razliku u brzini na pravcu. Fulin je prvoklasan vozač, uspeo je da iz “alfe” izvlači maksmum, da dođe do 11. mesta na kvalifikacijama. U trci bi se on progurao, ali onda pada kao kamen i to se videlo. Uzrok je neravnomerna isporuka snage, ali automobil ima potencijal. Ja sam pristao na sve, samo zato što znam da auto može da napreduje. Voleo bih da upravo ja budem taj koji će da postigne najbolji rezultat koji je “alfa” ikad ostvarila u TCR-u.”

“Drugo je pitanje hoću li to i moći, jer mislim da su se svi još više naoštrili, da su svake godine sve jači, da ima sve više automobila s potencijalom za prvih deset. Biće sigurno mnogo teško ući u prvih 10, mnogo teže nego prošle godine. Prošle godine je možda bilo nekih trka gde je “alfa” mogla da se ugura, a teško joj je bilo i tad. Da li će moći sad, pitanje je. Ja se nadam da će razvoj tog automobila krenuti u još boljem smeru nego dosad.”

“Đulijete TCR” su prošle sezone za Mulzan rejsing vozili Fulin, Mikela Čeruti i Andrea Beliki. U 2017. tog tima više neće biti na stazama i kombinacija Borković-Kadžaja biće jedini i glavni adut Alfe.

“Romeo Feraris je sada uz nas, a mi ćemo davati sugestije kuda da se ide s podešavanjima. Razvoj delova je već urađen, ostalo je unapređenje automobila. Moraće mnogo da se radi na isporuci snage”, objašnjava Borković, koji veruje da će mu biti poverena vodeća uloga u razvoju.

Upravo je isporuka snage najveća bolna tačka “đulijete”. Vozači su se tokom 2016. često žalili na trakciju pri izlasku iz sporih krivina i govorili su da snaga stiže brutalno. Dušan to upotpunjuje svojim utiscima, stečenim na jednodnevnom testu: “Auto ima veliku turbo-rupu. Problem se javlja kod sporih krivina i sve spore staze, sve sa oštrim krivinama biće problem. Nema obrtnog momenta na niskim obrtajima, kad god se ubrzava iz prvog ili drugog stepena prenosa. Zato auto mnogo troši gume i performanse opadaju kako trka odmiče.”

“Nerealno je. Radi kao struja – ili upališ svetlo, ili ga ugasiš. Ali, Mario Feraris je vrlo pametan i zanimljiv, dobar za saradnju. Mislim da će on slušati sve sugestije, mislim da ćemo tokom godine najviše da radimo na tom polju. Jer, “đulijeta” dobije toliko snage da to ne može da se objasni. Brutalna je. To sam doživeo, nema doziranja gasa. Kad kreneš iz krivine, dodaš gas i auto prvo ne ide. Izgubiš 2 desete, jer su u tom trenutku “honde” i “seati” već dali gas, oni ga imaju iz malih obrtaja, a “alfa” odjednom dobije gas i mnogo troši gume.”

Iako na Rustavi motorpark odlazi bez ozbiljnih testova, Pančevac je sa ljudima iz Romeo Ferarisa proveo više vremena.

“Vozila je Mikela Čeruti i gledali smo šta još može da se uradi na automobilu. Nažalost, “alfe” su već morale da krenu – jedna u Bahrein za Kadžaju (na finale TCR Bliski Istok), a druga je već na putu za Gruziju.”

Iz svih iskustava vozača koji su nastupali s “đulijetom”, moglo se zaključiti da se urođeni problem automobila – motor od 1.750 cc, “kraći” za 250 kubika u odnosu na suparničke – manifestuje u već opisanoj isporuci snage i da se to ne da ispeglati ni elektronikom, niti turbopunjačem. Dušan to potvrđuje i kaže da bi on “đulijetine” probleme pokušao da reši daljim smanjenjem težine. Prema BoP merama, “alfa” je imala težinski popust od 40 kilograma, pa je s baznih 1.285 silazila na 1.245 kg. Dodatni problem za srpskog asa predstavlja njegova sopstvena težina, koja mu uvek stvara dodatni hendikep, bez obzira na popust u balansu performansi.

“Ja bih se borio da “alfa” bude još lakša, ne 40, već 70 kilograma lakša. “Pežo” ima 1.600 kubika i lakši je 100 kg. Alfa ima samo 150 kubika više od njega i nama bi trebalo da skinu još 30 kilograma. Druga je stvar što auto ni sada sa mnom ne može da bude tako lagan, on je pravljen za trkače teške do 80 kg, a ja imam 105 kg. Već sad, na minimalnoj kilaži automobila od 1.245, ja ću imati 1.270. Pitanje je koliko ga je uopšte i moguće olakšati, a ako i bude nekakvih modifikacija u tom pravcu, očekujemo ih tek od treće runde šampionata.”

“Mene je bilo sramota kad sam pročitao da je Fajls rekao da je “alfa” toliko brza na pravcu. To govori on, koji sedi u “hondi”. Može da priča ko šta hoće, ali “honda” je najbrži auto. Videćete kad tamo dođe Kolčago, ili neko dobar, kako će “honda” da leti. A Fajls priča kako “alfa” ima snage, a ne priča, jer nije vozio, kako izgleda da se izađe iz krivine s tim autom. “Alfa” izgubi 3 desetinke u krivini. Dobije nešto na sredini pravca zbog težinske razlike, čak ne ni na kraju pravca, jer se tu vozi preko 220 km/h, tu je već problem aerodinamika. Fajls je izjavio da ni u zavetrini nije mogao da sustigne “alfu”, a ja tako isto nisam mogao da stignem “hondu”. To niko ne priča.”

Kao rešenje za manju zapreminu agregata pominjana je mogućnost ugradnje 2-litarskog motora iz sestrinske “đulije”. Borković, međutim, sumnja u izvodljivost takve operacije: “Ja mislim da je to veliki problem i da će biti jako teško, s obzirom da “đulija” ima veću karoseriju i da je dvolitarski motor veći. Na “đulijeti” bi morale da se izvedu prepravke cele šasije i to je projekat koji ne može da se izvede, ili tako brzo, ili uopšte.”

Najavljeno zamrzavanje homologacija TCR automobila na period od tri godine biće problem svim vozačima i ekipama čije se naprave već ne nalaze na najvišem tehničkom nivou i u čijem razvoju nisu učestvovala fabrička sportska odeljenja.

“To me malo brine”, priznaje naš sagovornik. “Ako na autu ne bude moglo ništa da se menja, ili bude moglo samo minimalno, a mi treba da uradimo kardinalne stvari, mi to nećemo moći. Ja zasad imam ugovor na jednu godinu, videćemo kako sve to ide i funkcioniše.”

Brzi Srbin misli da Alfa kao fabrika ipak na određeni način pomaže tjunerski poduhvat kuće Feraris, ali da je njen oficijelni ulazak potpuno isključen ako se homologacije zamrznu.

S obzirom na neslavna iskustva koja je Dušan sa svojih 207 cm visine imao u kokpitu TC1 “sivika”, zanimalo nas je koliko prostora ima u “đulijeti”.

“Ima mesta, mada ne kao u “seatu”. Meni je tesno u svakom automobilu. Udaram dosta glavom u rol-bar, sa strane i pozadi. To tuče, osetim to malo, ali nema druge. Međutim, ja “alfu” mogu da vozim, ono s “hondom” je bilo katastrofa, sedim ukrivo, trnula mi je noga, ne osećam je posle prvog kruga, vozim i plačem. Ovde malo udaram glavom, ali to nije problem.”

Osvajač ETC kupa 2015. ponovo je istakao svoju čvrstu veru u koncept Marčela Lotija: “Mene on oduševljava i ubeđen sam da će to da postane jedan jedini svetski šampionat, jer je WTCC “ugasio”. Tamo sad može da vozi ko hoće, oni daju sve samo da neko uđe. TCR će postati WTCC i svi koji su prešli ili sad pređu čine pravu stvar.”

Dušanu predočavamo da su se mnogi njegovi navijači nadali da će 2017. sesti za volan “honde”.

“Bilo je otvoreno mnogo opcija, to je sve najviše radila moja supruga, ja se tu nisam ni mešao. Gruzini su imali šansu da uzmu šta su hteli. Zašto su se tačno opredelili za “alfu”, ja ne znam, niti sam učestvovao u tome. Samo sam znao da će uzeti taj auto, a posle i da ću da vozim “alfu”. Vidim njen potencijal i mislim da ću sad, već sa iskustvom i mojom brzinom, da je dovedem na viši nivo.”

“Biću sigurno pametniji, manje ću se gurati nego prošle godine. Mislim da je (vicešampion 2016) Neš u 11 kvalifikacija samo jednom bio ispred mene! E, sad, to što sam ja u trkama pravio gluposti, a on je grabio i završavao, to je opet u redu – desetka za njega, on je tako hteo da vozi, ja nisam, niti je to od mene iko tražio. Mislim da sad mogu da traže.”

Dakle, da li je rešena čuvena nedoumica, hoće li prvi Srbin u TCR Internacionalnoj seriji voziti srcem ili glavom?
“Između. Da li će tim nešto zahtevati? To ćemo još da vidimo.”

Kod nas – kao i svuda – ima puno alfista i brzom Pančevcu se ukazala lepa prilika da pred ovdašnjim fanovima brani trkačku čast brenda na velikoj sceni.

“Nisam o tome razmišljao, zato što je meni važno da dam sve od sebe. Ako budem dobar, oni će biti srećni. Ako ne budem dobar, onda će bar znati da sam se trudio, ali da to još nije na nivou drugih automobila. Jednostavno ne zato što je “alfa” loša, već zato što VW grupacija toliko ulaže u TCR projekat, pogotovu otkako je WRC stao. Đordi Žene je prešao ne znam ni koliko hiljada kilometara da bi unapredio auto, a mi to nismo imali. Alfa je svuda popularna, ne znam kakva je strast u tom automobilu, ali ljude baš privlači. I ima trkačku biografiju, voleo bih da mi to do kraja godine vratimo na vrhunski nivo.”

Dušanov prošlogodišnji tim, mađarski B3 rejsing, potpuno je kapitulirao i oglasio prodaju sveg svog materijala, počev od trkačkih automobila i transportera. Pitamo šta se tu dogodilo.

“Ne znam tačno. Znam samo da je vlasnik ispao nekorektan prema mnogim ljudima, pominjan je i neki zatvor. Pravio je neke finansijske prekršaje. Ali, svi ostali momci u timu bili su super i ja im se zahvaljujem, radili su dobro i kako treba.”

Iako će 2017. provesti u automobilu koji izaziva opšte simpatije, ali je realno manje konkurentan, Borković spremno kaže šta očekuje od nastupajuće sezone: “Cilj mi je da ulovim neki podijum. I da se unapredimo, da znamo da smo došli na trku i da “alfa” može da se bori sa ostalim brendovima. Jer sad mi idemo i ne znamo da li možemo da se borimo. Cilj je da se unapredimo u par trka i da znamo – sad idemo i nerviramo se ako smo loši, a ako smo dobri – super. Sad idemo i nismo sigurni šta možemo.”