Konvencionalnim rečnikom, Ivan Miler bi se mogao nazvati “herojem iz senke” Volvoovog trijumfa u glavnoj trci na Nacionalnom autdromu Monca.
Kao razvojni vozač i konsultant Polstar Cijan rejsinga, četvorostruki WTCC šampion svakako ima značajnog udela u transformaciji “volvoa S60 TC1” u spravu kadru da osvaja trke i pol-pozicije, možda i titule.
Međutim, Alzašanin u Hramu brzine nikako nije “stajao u senci”: među prvima je prišao da čestita Tedu Bjerku, videvši u njegovom uspehu i plodove sopstvenog znanja, zalaganja i izvezenih test kilometra.
Miler je rado govorio o svojoj roli u švedskoj ekipi, mada je, tradicionalno, kod nekih tema ostao krajnje “zakopčan”.
“Pokušavam da svoju ulogu ispunim sa šireg aspekta. Tokom trkačkih vikenda, pokušavam da svojim iskustvom pomognem vozačima što bolje mogu. Nije mi cilj da im kažem šta treba da rade, već da im sugerišem, ukazujem na moguće pravce, a na njima je da odluče šta im se od toga dopada. Oni nisu greškom ovde, zaista su dobri, a ja sam tu samo da donesem poneku stotinku koja će na kraju napraviti razliku”, skroman je turing superstar.
“Nisam ja postigao pol-poziciju, pomogao sam timu da danas ima dobru postavu i dobar auto koji može da postigne taj rezultat. Bili smo moćni celog vikenda i trebalo je da imamo 1-2-3 u kvalifikacijama, ali se nije dogodilo kako smo planirali. Ceo tim je izveo savršen vikend, Ted je bio ispred svih, moćan u kvalifikacijama, još moćniji u trci. Imali smo tri automobila u prvih pet, takav rezultat pre tri meseca nismo mogli ni da zamislimo. I još možemo da se poboljšamo, na tome dalje radimo.”
Francuz je angažovan u Polstar Cijan rejsingu početkom ove godine, a kada opisuje preokret u formi “volvoa”, on ne preza od toga da stvar nazove malom revolucijom.
“Od januara sam proveo mnogo vremena u radu na automobilu i sa timom da bismo videli šta treba da uradimo kako bismo poboljšali stvari. U poslednja četiri meseca izveli smo malu revoluciju i danas se vidi rezultat.”
Miler je izričit – auto treba i može da bude još bolji: “Mnogo smo radili, bilo je puno posla i ima ga još mnogo. Ništa se i neće dogoditi ako ne radite. Mnoge dane preko zime proveli smo testirajući u Španiji, u Portugalu, kasnije i ovde u Monci. Izvezao sam mnogo testova ali to je jedino što možete da uradite.”
Zamoljen da opiše razlike između “sitroena C-elize”, u koji je takođe ugradio sve svoje iskustvo, i Volvoovog pretendenta na turing slavu, Ivan, razumljivo, sakriva karte: “Sitroen je bio crven, a “volvo” je plav (smeh). Izrađeni su po istom tehničkom pravilniku i ima sličnosti među njima… Gume su takođe iste… Ne, ima razlika, ali o tim detaljima ne mogu da govorim.”
Malo određeniji Alzašanin je bio kada je opisivao kako konkretno sarađuje sa Polstar Cijan rejsingom: “Za moj posao nema potrebe da idem u sedište ekipe. Ima nedelja kada odlazim tamo, ali mogu da radim i kod kuće. Održavam vezu sa timom, predlažem rešenja ili ih komentarišem. To je posao opšteg tipa, i ne radim ga samo ja: pokušavam da ubrzam neke stvari ili iniciram neke ideje, a Volvo je zaista sposoban da stvari izvede do kraja.”
Obrazlažući svoju prošlogodišnju odluku o silasku sa takmičarske scene, Miler je govorio da je pomalo umoran od života na trkačkim stazama. Ipak, nalazio se u garaži Volvoa i u Maroku i u Monci, a kad se dodaju i aktivnosti povezane s rukovođenjem sopstvenim timom, raspored obaveza deluje prilično zgusnuto.
“Već četiri nedelje nisam kod kuće, jer imam i svoju ekipu koja učestvuje u LMP3 klasi u ELMS seriji. Prošlog vikenda smo bili na testovima, pre toga je vožen Silverston. Već sam 35 godina na pistama, to ne može tek tako da se prekine i da se kaže ‘stajem i više ne idem’. To je moj život”, iskren je legendarni vozač.
“U redu, više nisam pilot, radim zaista drugačije stvari i polako se navikavam na njih.”