Kada je Atila Taši totalizovao svoju “hondu” na testu na Salcburgringu, ekipa M1RA našla se pred velikim logističkim i tehničkim zadatkom.
Ne samo da nije dolazilo u obzir da mađarski tinejdžer ne nastupi na austrijskom trkačkom vikendu, već je u roku od samo nekoliko dana trebalo stvoriti i automobil za Norberta Mihelisa, jer ni vlasnik ekipe, ni njegov mlađi kolega nisu smeli da propuste rundu TCR Internacionalne serije na domaćem Hungaroringu.
Taši je nastavak Salcburgringa izvezao u “siviku” izvorno spremljenom za Norbija, pa su, zatvorivši jedan slučaj, u timu M1RA morali da rešavaju drugi i svom šefu obezbede start kod kuće. WTCC superstar Mihelis i inženjer tima M1RA David Bari otkrili su nam više detalja o ovoj obimnoj operaciji.
Priča počinje od momenta Tašijevog udesa na krivini Ostšlajfe.
“Atila se nije slupao zbog gumi-defekta”, objašnjava nam Norbi. “Videli ste da se tamo dogodilo mnogo udesa. Znam da ni Ficin udes nije imao veze sa gumama. To je jednostavno opasna i brza krivina, vozi se preko 200 km/h i teško ju je ukrotiti.”
“Kad posmatrate TV snimke posle udesa, teško vam je da pretpostavite šta sve treba da uradite sa automobilom. Mi smo počeli da pripremamo rezervne delove kako bismo bili spremni, ali tek kada nam je auto došlepovan, shvatili smo da nam je potreban drugi.”
“Meni je bilo važno da obezbedimo drugi auto, jer je iduća runda Mađarska i nismo hteli da Atila takmičarski vikend na Salcburgringu završi u lošoj atmosferi i da dočeka Mađarsku tako raspoložen.”
“Nije bila opcija da ostanemo bez automobila. Pokušali smo da nađemo rešenje tako što bismo preuzeli auto Jensa Renea Melera, da ga zamolimo da nam ga pozajmi, ali to na kraju nije uspelo. Sledeća opcija bila je da dobijemo auto od JAS motorsporta. Proveo sam neprekidno četiri sata na telefonu, morao sam tri puta da ga punim, ali uspeli smo da obezbedimo auto”, nastavlja Mihelis.
“On je stigao u rano jutro u subotu. Poslali smo jedan automobil u radionicu u Budimpešti da preuzme delove. Angažovali smo prijatelje i članove porodice kako bismo rešili dekoraciju automobila, pa je jedan od njih tokom noći dovezao tim ljudi koji o tome brine. Jer, čim smo znali da ćemo izvesno imati auto, želeli smo da on od prvog trenutka bude identičan onom slupanom. Hteli smo da Atili pružimo osećaj da je ekipa tu, iza njega. Koliko god sitni detalji bili u pitanju, nije smeo da oseti da to nije njegov auto, da to nisu njegove boje. Cilj je bio da od prvog trenutka ima potpuno samopouzdanje.”
“Naravno, nismo spavali između petka i subote, ali to je auto-sport, ponekad morate da izvodite i takve stvari.”
Vremenske koordinate ove operacije otkrio nam je David Bari: “Udes se desio u petak u jedan po podne, do pet ili šest sati razmotrili smo sve mogućnosti kako da ipak učestvujemo. Kamion iz Arluna je krenuo u devet uveče i stigao u tri ujutru u subotu. Momci sa nalepnicama došli su u isto vreme.”
Mehaničari i dekorateri radili su istovremeno: ako su se tehničari bavili prednjim krajem “sivika”, tim za dekorisanje sređivao je zadnji deo.
Mihelis je u subotu ujutru bio spreman da i sam krene u garažu ekipe u Budimpešti kako bi odande preuzeo potrebne delove, ali je Bari pronašao alternativni način za dostavu komponenti, pa je šef tima ostao pošteđen vožnje od nekih hiljadu kilometara.
Ishod cele operacije dobro je poznat: Taši je već u subotu vozio treninge i kvalifikacije, u nedelju je u prvom sprintu osvojio bodove, a u drugom izašao na podijum, na stepenik ispod osvajača trke, timskog kolege Roberta Kolčaga. Dvostruki trijumf bio je najlepša nagrada za uloženi trud.
“Veliki timski napor, teško je opisati ga rečima”, ispričao je Bari. “Ali, osećaj je dobar. Jako smo umorni, jer od početka vikenda nismo spavali. Posle Atilinog ogromnog udesa, sve smo rešili za samo 12 sati.”
“Naši partneri su bili uključeni, svaki pojedinac bio je sjajan. Imali smo i pomoć JAS motorsporta. Pomogli su nam svi koje smo zvali. Svi su se, čak i tokom noći, odazvali na naše pozive da i iz manjih mađarskih gradova dođu u Budimpeštu i donesu ono što nam je potrebno, kako bi to kasnije stiglo u Austriju.”
“Angažovali smo i članove porodice, pomagali su i Norbijev otac i moj brat i otac pomagali. Sve je bilo jednostavno neverovatno, svi su ostali pozitivni, iako su bili toliko umorni. I ne odnosi se to samo na jezgro tima prisutno na Salcburgringu, ovde se definicija ekipe širi na sve naše prijatelje i poštovaoce koji su to omogućili.”
Inženjer tima M1RA s posebnim ponosom ističe da je Taši posle krupne havarije rutinski ponovo seo u auto i da se uopšte se nije plašio kritične krivine Ostšlajfe.
Bari je bez ustezanja priznao da je Atilin udes bio posledica greške i da pneumatici nemaju nikakve veze s njim: “Dobra strana ovog tima je u tome da imamo hrabrost da priznamo da smo pogrešili ako pogrešimo. A to je bila naša greška u setapu i vožnji, ne gumi defekt. To se događa. Pokušavate da nešto postignete i ako tražite limite, ponekad morate i da ih prekoračite da biste znali gde su.”
Slavlje zbog dvostruke pobede u Salcburgu trajalo je “dva do tri minuta”, a zatim se ekipa posvetila pripremama za Mađarsku. Kako je Mihelis u opisanoj operaciji ostao bez automobila za TCR gostovanje na Hungaroringu, tim iz Budimpešte morao je da napravi ili pronađe “sivik” za svog prvog čoveka.
Izvorni plan podrazumevao je da se od JAS motorsporta dobavi nova šasija i da se zatim na njenoj osnovi izradi još jedan takmičarski automobil, uz korišćenje upotrebljivih delova sa Tašijeve urnisane “honde”. U tom cilju, polovina ekipe otišla je u JAS sedište u Arlunu kraj Milana, a drugi deo personala je krenuo ka Budimpešti da bi spremio vozila za Hungaroring.
“Pošto je to naša domaća trka, pretpostavljate da nije reč samo o pripremanju automobila, ima još mnogo aktivnosti koje moramo da izvedemo da bismo zadovoljili sponzore. Mnogo energije daje nam činjenica da će naši navijači i sponzori biti tamo i navijati za nas”, dodao je David Bari.
Ekipa koja brani čast Honde i JAS motorsporta u TCR Internacionalnoj seriji i koja je lider u timskom poretku šampionata apsolutno sebi nije mogla da dopusti da kod kuće ne nastupi sa tri automobila. Danas je jasno da će se tako i dogoditi, u Budimpešti startuju i Mihelis i Taši i Kolčago, ali auto za Norbija nije napravljen, već je iznajmljen. Od koga, pokušaćemo da saznamo na Hungaroringu.