Treća sezona Đanija Morbidelija u TCR Internacionalnoj seriji definitivno je i daleko najteža do sada.
Dok je 2015. i 2016. bio pretendent na titulu, turing veteran sada može da bude zadovoljan kada osvaja bodove. Njegov tim Vestkoust rejsing ove godine je prešao na “VW golf” i daleko je od konkurentnih izdanja. Morbidelija pitamo šta je razlog tome.
“To je veliki znak pitanja, i ja bih voleo da znam. Treću godinu trkam se za Vestkoust rejsing, tim je za ovu sezonu rešio da promeni auto, prešli smo s “honde” na “folksvagen”. Mislim da je to bila dobra odluka, ali na početku smo se mnogo mučili. Pre početka sezone izvezli smo smo nekoliko dana u Barseloni.”
“Možda smo bili previše optimistični kad smo počeli bez testiranja, ali to tako ne ide. Nivo šampionata je sada viši, morate biti dobro pripremljeni i morate dobro poznavati automobil.”
“I mi smo sami bili iznenađeni što nismo dovoljno brzi. U redu, znali smo da će nam prvi deo sezone biti težak, prvih nekoliko trka pogotovu, ali moram da priznam da smo očekivali nešto više od ovog.”
“Nismo imali pravih mogućnosti da radimo na automobilu, kalendar nam ne daje prilike da testiramo. Izvezli smo zapravo samo jedan test, posle trka u Monci, znači posle četiri runde šampionata, kada je već 40% sezone prošlo.”
“Sada smo malo samouvereniji, počeli smo bolje da upoznajemo auto. Ponekad posle sezone s jednim automobilom to iskustvo možete da prenesete na drugi i da krenete napred, ali nije tako. Ovo je potpuno drugačija priča, nije kao da krećete iz početka, već je zapravo još teže, jer je drugačije od očekivanog.”
“Mislili smo da ćemo biti konkurentniji i da ćemo se boriti za čelo poretka, kao u protekle dve godine. Međutim, takva je ova igra. Morate biti realni i ponekad priznati da ste mislili jedno, a da se stvarnost pokazala potpuno drugačijom.”
Stvarnost o kojoj Morbideli govori izmenila je pristup ekipe ovoj TCR sezoni.
“Žao mi je što nisam u konkurenciji za titulu, to je naravno bio naš cilj za ovu sezonu. Sada smo potpuno promenili ciljeve, odsad pa do kraja sezone pokušavamo samo da budemo dovoljno konkurentni da se borimo za prva tri mesta na pojedinačnim trkama. Ne govorim o šampionatu, on je odavno otišao. Razmišljamo samo o tome da poboljšamo situaciju i da pokažemo da smo sposobni za poneki dobar rezultat.”
Upitan da li postoji neko posebno područje automobila u kojem se Vestkoust ne snalazi, ili je problem opšte prirode, Italijan odgovara: “Postojalo je. Mnogo smo se mučili sa zadnjim delom automobila, nismo mogli da pronađemo dovoljno prianjanja pozadi. To nam je bio glavni problem, a to je prilično čudno za auto s pogonom napred. Njihov glavni problem je obično podupravljanje. S ovim automobilom nije tako.”
“Zato smo se i našli u pomalo čudnoj situaciji. Nismo bili u mogućnosti da radimo i pokušamo da rešimo problem, jer takvo ponašanje nismo očekivali. Ali, moramo da priznamo da je naš konkurent Leopard rejsing, koji nam je istovremeno i referenca jer vozi iste automobile, bio u stanju da postiže dobre rezultate. Teško nam je pala situacija u kojoj smo se našli. Nismo mogli da budemo brzi poput njih. Ponekad pokušavate da izvedete mnogo šta, ali mi nismo bili u stanju da pronađemo ključ našeg problema.”
“To je šteta, još jedan šampionat je otišao. To je za mene loše, jer sam već treću godinu u njemu i nadao sam se da ću izvesti nešto bolje, ali takve su trke. Morate da nastavite, da pokušate da date sve od sebe.”
Osim nestabilnog zadnjeg kraja, drugih nedaća nema, tvrdi naš sagovornik.
“Auto je dobar, pouzdanost mu je savršena, nikad nismo imali problema i moram reći da je vrlo dobro izrađen. Nikome ne pripisujem bilo kakvu krivicu. Ovo je ponekad normalna situacija. Nekad usledi brza reakcija i u stanju ste da rešite problem posle jedne trke. Nekad su vam potrebne četiri i to je najgora situacija u kojoj smo se mogli naći.”
Vestkousti ne preostaje ništa drugo već da radi dalje, uporno i timski.
“Žao mi je zbog sebe, zbog sponzora i tima, oni zaslužuju mnogo više od ovoga. Ove momke poznajem tri godine, već smo jedna vrsta porodice i uvek im govorim da zajedno pobeđujemo, ali i da zajedno gubimo. Moramo i dalje da budemo grupa, grupa i jesmo i mučimo se, ali je dobro kada se vidi njihova motivacija, sav trud koji sve vreme ulažu. To jako cenim u ovoj ekipi – nikada ne odustaju, nikada ne dižu ruke.”
“Sada nam je potrebna reakcija. Nažalost, nismo imali nimalo sreće s kalendarom prvenstva, nismo mogli da testiramo. To je šteta, jer gubite vreme. Odmah posle testa, auto je otišao za Gruziju, pa za Bahrein, pa natrag u Evropu. Imali smo dve trke jednu za drugom. Nemoguće je – čak i ako pokušate da razmišljate o tome šta možete da uradite sa autom da poboljšate situaciju, ne možete da testirate.”
Ne samo da je testova dosad bilo malo, već dalji zasad nisu planirani,
“Ne u ovom trenutku. Posle Monce, izvezli smo jedan na Adriji. Proveli smo tamo nekoliko dana i mislili smo da pokušamo da pronađemo druga rešenja. To smo i uradili, pristupili smo problemu na drugačiji način i auto izgleda da postaje bolji. Ovde u Budimpešti nismo loše prošli na treningu u petak.”
Na sesiji o kojoj govori, Morbideli je rangiran kao šesti.
Začudio nas je komentar da je Vestkoustova promena auta – praktično korak u nepoznato – bila dobar potez, pogotovu sada, kad je “honda” uz sve svoje kvalitete još i pouzdana.
“Nemamo kristalnu kuglu da bismo videli budućnost i mogli da predviđamo. Imali smo iskustva s “hondom”, dve godine smo se borili za naslov i nismo uspeli da ga osvojimo. Imali smo malera i nekih problema s automobilom. Sad su “honde” dobre, rešili su problem, brze su i konkurentne, ali i mi smo s “hondom” bili podjednako brzi.”
“Međutim, ja ne želim da razmišljam o tom iskustvu, ono to je prošlost, morate razmišljati o sadašnjosti i budućnosti. Želim da živim svaki dan posebno, da uvek dajem sve od sebe, ne mogu da razmišljam o tome šta sam radio protekle dve godine.”
“Ja sam sledio Vestkoust. Kada smo početkom godine počinjali pregovore o saradnji za treću godinu, znao sam da će menjati auto. Niko ne može da kaže da “golf” nije brz, prošle godine je uspeo da osvoji titulu, dakle, auto je dobar. Tokom zime su ga promenili, stvorili su nov aerodinamički paket izmenili su ponešto na automobilu i to nam verovatno još otežava situaciju, jer mi nemamo isto iskustvo kao Leopard, koji se već jednu godinu trkao s “golfom”. Ne bih baš rekao da je sve bilo protiv nas, ali nam je sve bilo teže.”
“Nekad vam uspe da brzo odreagujete, nekad to ide sporije i onda gubite vreme i poene.”
Đani završava priču konstatacijom da je TCR serija puno napredovala, za šta daje konkretan primer.
“Šampionat se mnogo razvio. Kao što vidite, kvalitet vozača i timova je sve bolji, nivo je sve viši. To znači sledeće: ako ste pre neku godinu imali mali problem, izgubili biste jedno ili dva mesta. Sada možete da izgubite deset, čak ne možete da završite ni među prvih dvanaest u kvalifikacijama. Postaje sve teže, a ja sam siguran da će ovaj šampionat u budućnosti postati referenca u turing trkanju. Doći će više proizvođača, više vozača, tako nivo postaje viši. Mali problem danas košta deset puta više nego pre dve godine.”