Šef Mercedesovog DTM projekta Ulrih Fric istupio je sa intrigantnom tezom da se serija na loš način bavila kompenzacionim težinama i loše sprovela njihovo ukidanje, te da je to trebalo da učini još na početku 2017.
Sve zainteresovane strane u nemačkoj premijum turing seriji došle su do sporazuma o odbacivanju kompenzacionih težina nešto pre runde na Red bul ringu, pa su na austrijskoj rundi – pretposlednjoj u sezoni – prvi put svi automobili startovali podjednako teški. U takvim uslovima dominirao je Audi, što je branioca titule, BMW pulena Marka Vitmana, navelo da izjavi kako je ovaj potez “ubio” takmičenje.
Međutim, Fric je temi pristupio s drugog aspekta i analizirao je faktore koji se retko pominju kada se vodi debata o težinskim hendikepima.
Njegova je teza da su proizvođači zloupotrebili sistem, koristeći ga kao taktički element u cilju rasterećenja svojih automobila, koje nisu ni dovodili do maksimuma performansi, a organizator celom tom situacijom nije upravljao kako treba.
“Bilo bi mi mnogo draže da je stvar sa propisima koji se tiču težine bila razrešena ranije”, kazao je Fric.
“Da li je neki proizvođač tokom određenog takmičarskog vikenda jak ili ne, to ne zavisi samo od težine, već i od toga do kog stepena njegov auto odgovara konkretnoj stazi, jesu li inženjeri pronašli pravi setap i, iznad svega, od toga koji se vozač najbolje izašao na kraj sa zahtevima staze i njenim karakteristikama.”
“Po mom mišljenju, tokom godine je premalo pažnje posvećeno tim aspektima. Ako neki brend nije imao dobar vikend, onda je to uvek objašnjavano kao posledica težine, kao da je to bio jedini razlog.”
Lukas Auer je trenutno najbolje rangirani Mercedesov DTM vozač, šesti je u generalnom i zaostaje 41 poen za liderom Matijasom Ekstremom iz Audija. Do kraja šampionata ostala je još samo runda na Hokenhajmringu, a Auer u teoriji još može do titule. U poretku konstruktora, Mercedes zauzima drugo mesto i ima 166 bodova manje od lidera Audija.
Upitan da li bi ranija eliminacija kompenzacionih težina pomogla kući iz Štutgarta u tekućoj DTM sezoni, Fric je odgovorio: “To bi bar značilo da postoji jedno taktičko sredstvo manje. Bez kompenzacionih težina, svi bi se u svakoj prilici trudili da izvuku maksimum performansi iz svojih automobila, tako bi bila eliminisana taktička zamisao o sporijoj vožnji u cilju rasterećenja.”
“Nažalost, čak ni pokušaj da se trkačke performanse uzmu kao kriterijum za dodeljivanje hendikep težina nije sprečio ljude da voze taktički. Drago mi je što smo se konačno otarasili težinskih viškova.”
Fric ne negira da je izvorna zamisao o kompenzacionim težinama imala smisla i da je u prvi plan trebalo da istakne vozačke kvalitete, ali da su proizvođači manipulisali sistemom.
“S druge strane, mora da se kaže da taj sistem nije bio uveden bez razloga”, dodao je on. “Cilj je bio da performanse automobila budu na sličnom nivou i da vozač bude u centru pažnje. A to je moglo da upali da težine nisu korišćene kao taktički element.”
Jedna od najvećih falinki sada napuštenog DTM sistema kompenzacionih težina bila je u tome da su za njihovo izračunavanje korišćena prosečna vremena svih automobila jednog brenda.
Kako svaka od marki u seriji ima po šest automobila, nijednoj od njih nije bilo teško da u svom pulu odredi vozače koji smeju da voze brzo i osvajaju bodove, nasuprot onima koji su imali zadatak da prave sporija vremena krugova, kako bi kvarili prosek, “vukli brend naniže” i spasavali ga viška kilograma.