Ekipa Butsen-Žinion rejsing osvojila je drugu titulu u TCR Beneluks, a 18-godišnji Benžamin Lesene okitio se najsjajnijim odličjem, nasledivši na tronu regionalne serije šampiona 2016. Stefana Lemerea.
Iako je na poslednji vikend serije koja najverovatnije neće postojati 2018. Lesene došao sa uverljivom prednošću, u Asenu se nije znalo ko će biti šampion do samog kraja četvrtog sprinta.
Incident na startu treće trke začinio je finalne momente sezone, ali je Lesene uspeo da osvoji petu poziciju u trci 4 i ona mu je bila dovoljna da osvoji titulu ispred Gijoma Mondrona.
Vikend u Asenu počeo je šezdesetominutnom kvalifikacionom trkom, koju su posle 33 izvezena kruga osvojili Paul Siljes i Vilem Mejer u “audiju RS3 LMS” Bas Kuten rejsinga.
Maksim Poti je u WRT “VW golfu” vodio do promene vozača, nakon čega je u vođstvu bio Denis Dipon u “seatu” iste ekipe. Posle pit-stopa Mejer je pritisnuo Sema Dejongea, kog je pretekao u 21. krugu, a nešto kasnije je preuzeo vođstvo od Matjea Detrija. Tandem Lesene-Koronel stigao je na cilj peti.
Dvojac “pežoa” Orelijen Komt i Kevin Abring nije startovao zbog problema sa motorom, što ih je eliminisalo u borbi za titulu.
Na prvoj sprint trci, na mokroj pisti, tempo su diktirali Mejer i Morien u “audijima”. Ipak, Mejer je kažnjen prolaskom kroz boks zbog preranog starta, a u sedmom krugu je Morijen pao na treće mesto iza Dejongea i Detrija, pa je to bio i poredak na cilju.
Posle karirane zastave, Detriju je dodato 30 sekundi zbog incidenta sa Tomom Koronelom, što je značilo da su Morijen i Koronel rangirani kao drugi i treći.
Dejonge je “seat” dovezao do trijumfa i u drugoj trci, vođstvom od starta do cilja. Posle kazne koja ga je u prvom sprintu bacila na sedmu poziciju, Detri je trku 2 završio kao drugi, pretekavši Koronela u drugom krugu i Morijena u trećem. Morijen je kasnije potonuo u plasmanu i završio šesti, a na podijum ove vožnje u Asenu izašli su Dejonge, Detri i Koronel.
U trećem sprintu, Dipon je preuzeo vođstvo na startu, dok su Lesene i Poti izbacili jedan drugog već u četvrtoj krivini i obojica su se odvukli do boksa. Dipon je stekao veliku prednost ispred Rika Brekersa, a najniže mesto na pobedničkom postolju zauzeo je Siljes, iako je i on kažnjen prolaskom kroz boks zbog incidenta.
Poti je izvojevao pomalo neočekivanu pobedu u finalnoj trci. Krenuvši sa začelja, on se brzo probio do trećeg mesta, a zatim se prostor pred njim otvorio u sudaru Dipona i Siljesa. Dipon je odustao, a Silijes je pri povratku na stazu uspeo da zakači timskog kolegu Brekersa, kome je na kraju pripalo drugo mesto, dok je treći bio Komt.
Lesene je u incidentu s jednim od Bas Kuten “audija” završio u šljunku, odakle su ga redari izgurali i vratili na pistu. Za titulu mu je bilo dovoljno da prođe kroz cilj ne niže od sedmog mesta, a završio je peti. S druge strane, Mondronu je bila potrebna pobeda, do koje nije stigao, već je rangiran kao četvrti.
Belgijski tinejdžer osvojio je vozački naslov s 18 bodova više od Mondrona, a 40 više od Potija. “Honda” je stekla zvanje automobila godine, sa poenom prednosti u odnosu na “folksvagen”.
Iako se činilo da će “honda sivik TCR” dominirati u 2017, ovo je tek druga titula japanskog brenda u jednom TCR šampionatu (uključujući i srodni ETCC), mada se još čeka rasplet TCR internacionalne serije.