Posle takmičarske pauze u kojoj je igrao i te kako aktivnu savetodavnu i stručnu rolu u fabričkom WTCC programu Volvoa, Ivan Miler, četvorostruki turing prvak sveta, ove godine ponovo seda u kokpit automobila u kompletnoj WTCR kampanji.
U 2018, legendarni trkač iz Alzasa je i prvi čovek tima i trkač istovremeno. Vozačke obaveze za sebe početno nije planirao, ali ih se prihvatio motivisan timskim interesom i na inicijativu svojih partnera u poduhvatu. Zato insistira na tome da je u prvom redu šef tima, dok njegova pilotska uloga ima tek sekundarni značaj.
Ivan Miler rejsing ukazao je poverenje brendu Hjundai, glavni pulen tima biće Ted Bjerk, a da li je samom Mileru toliko svejedno kakvi će njegovi lični rezultati biti, to će samo vreme pokazati. Tek, na medija danu na Katalunji, videli smo ga u potpuno osveženom izdanju, potkresane brade i sveže ošišanog. Po izgledu, kao da je vratio sopstveni vremeplov na period 2010-2012.
Već na početku razgovora, Ivan ne ostavlja mesta nedoumicama.
– Ja sam ovde pre svega zbog timske perspektive. Povukao sam se pre više od godinu dana i bio sam zadovoljan svojom situacijom. Bio sam zadovoljan time što sam pored Tedovog automobila, što se ne kuvam ja u tom automobilu i što mogu da sednem za tanjir pice deset minuta pre starta trke. I u tome sam baš uživao. Ali, onda mi se ukazala prilika da preduzmem i treći program sa svojim timom. Već smo angažovani u ELMS u P3 i GT4 kategoriji. Kazao sam sebi: “OK, zašto da ne”. Moj je plan bio da uzmem Teda Bjerka i još jednog vozača. Nisam planirao da vozim i ja. Na kraju su uslovi ispali takvi da je s Tedom bilo sve u redu, ali sam morao da se aktiviram i ja. Zbog interesa tima, ja sam to prihvatio.
Ipak, mora da si uzbuđen što si ponovo u akciji i što se opet boriš. Ili je ipak drugačije?
– Ako mogu, ja bih uložio džoker kod tog pitanja. Naravno, ja ću biti za volanom automobila. Takmičim se celog života i, naravno, takmičiću se sada, ali to sada ne radim zbog vozačkog, već zbog timskog rezultata.
Da li je lako promeniti tu perspektivu u glavi?
– Ne znam da li moramo da budemo takvi kao vozači, ali većina vozača je sebična i misli samo na sebe. Korak po korak, kako sam postajao stariji, sve sam manje mislio na sebe, a više na ljude koji rade oko mene. Zato sam pre pet godina i osnovao svoj tim, da bih delio svoja iskustva s mladim vozačima, ali i da bih sarađivao sa mladim inženjerima i mehaničarima. U tome sam zbilja uživao, jer to je pravi izazov, mnogo se razlikuje od situacije kada sam brinuo samo o sebi, sada moram da brinem o celoj grupi. Ali, to je interesantno i zato mi je danas prirodno da kažem da će Ted da pobedi, a ja ću biti ispod podijuma s peharom u rukama, jer ću i ja biti pobednik, ali timski.
Koliko je lako predati svoje iskustvo drugom vozaču, pogotovu nekom s potpuno drugačijim stilom?
– Lako je ako osećate da vozač pored vas sluša i usvaja ono što mu date. Ali, ne znači da vozaču odgovara sve ono što mogu da mu pružim. Ja s Tedom delim svoja iskustva, ali on ima i sopstvena i usvaja ono što misli da mu treba. Nikada mu nisam kazao da uradi ovo ili ono. Ja bih možda nešto učinio na određeni način, ali on radi ono što mu se dopada jer je dovoljno sposoban da odluči sam. S mladim vozačima je, naravno, malo drugačije, ali čak ni njima nikada ne govorim da moraju nešto da urade, već da možda mogu nešto da pokušaju i vide da li im to odgovara. Da pokušaju, u tome je suština. Dakle, ja u glavi nemam šta da da razdvajam, ja sam ovde tim menadžer, koji takođe i vozi.
Na koga bi se kladio u WTCR 2018?
– Na Teda! Koliko bih novca uložio? Pa, s obzirom na sav novac koji sam potrošio u poslednja dva meseca, i nije mi ostalo mnogo.
Kako si odabrao Hjundai? Jasno je da su te mnogi videli u saradnji s Pežoom ili sa Seatom, zbog starih dana.
– Naravno da sam pričao sa nekoliko proizvođača, a izbor je bio timska odluka, pogotovu odluka mojih partnera. Onaj ko plaća, taj i odlučuje.
TC1 automobili su sada prošlost, da li ti TCR tehnika liči na povratak u neke prethodne turing dane?
– Turing auto je uvek turing auto. U celoj mojoj karijeri upoznao sam mnoga različita turing pravila. Neki automobili imaju više aeropotiska, neki manje, neki imaju više snage, neki manje, ali uvek je to turing auto. Meni ovo nije korak unazad. Ova pravila su dobra pravila, to su pravila koja sam podržavao pre pet godina kada smo razgovarali o TC1 regulativi. Jer, ovo su ekonomski dobra pravila. A to je bilo važno. I to se vidi po tako velikom broju automobila u startnoj rešetki. Da, sada zvučim kao pravi tim menadžer, ali pre pet godina ja sam bio tu i kao vozač. Naravno, prethodni auto, TC1, bio je fantastičan za vožnju, kao vozač sam obožavao da ga vozim, ali je cena bila tri puta veća nego kod ovih automobila. Ekonomski je to bilo isuviše komplikovano. I u tome je dobra strana – više volim da imam s čime da radim narednih deset godina s nečim što je možda, možda malo manje dobro, nego da radim s nečim fantastičnim što će trajati samo tri godine.