Džejms Tompson je angažovan kao vozač treće “honde sivik” Minih motorsporta samo dan ili dva pre zvaničnih predsezonskih testova na autodromu Katalunja.
Englez je posle jednogodišnje takmičarske pauze uskočio u kokpit automobila u teoriji namenjenog vlasniku ekipe Reneu Minihu. U pitanju je nepotpuna WTCR kampanja, ugovorena samo za prvih pet rundi serije, što podrazumeva Marakeš, Hungaroring, Nirburgring, Zandvort i predstojeći Vila Real.
Bilo je očekivano da će se Tompson, pomalo zarđao u trkačkoj apstinenciji, do određene mere pomučiti na startu šampionata. Ipak, godinu je otvorio sasvim pristojno, prolaskom u 12 najbržih i u Maroku i u Mađarskoj. Od šest trka u sklopu prve dve runde šampionata, polovinu je završio u poenima.
Nirburgring je bio sasvim drugačija priča i pozornica najgoreg Tomovog izdanja u 2018, što opet nije bilo iznenađujuće. Džejms je prema “Zelenom paklu” bio rezervisan i 2015, kada je prvi put trebalo tamo da nastupi. Lada sport udaljio ga je iz vozačke postave pre tog nesuđenog starta, pa je njegov ovogodišnji izlazak na Severnu petlju bio i debitantski, a završen je plasmanima koji nisu ni vredni pomena.
Pre Zandvorta, Tompson je za Autosport izjavio da je njegov povratak trkanju protekao onoliko dobro koliko se moglo očekivati, ali je i ukazao na problem koji ima u prilagođavanju na “hondu sivik TCR”. Reč je o elektronskom menjaču s komandama na klackalicama iza volana, zbog kojeg je Tomo tvrdio da je daleko od maksimuma sopstvenih performansi.
“Menjač je apsolutna noćna mora,” kazao je 44-godišnji dvostruki BTCC šampion. “Nikada ne vozim na simulatoru, niti igram igrice na Plejstejšnu. Koliko god da su dobri, oni mi nisu po ukusu.”
“Elektronski menjač mi je jednostavno bio košmar, jer sam stalno šaltovao naniže. Imam prilično specifičan vozački stil, jer volim da koristim kočenje motorom na određeni način, i to prilično često činim u nekim od sporijih krivina. Godinama sam tako radio, a sada sam prešao na elektroniku koja to ne dopušta, pogotovu u nižim stepenima prenosa. I to je ispalo pravo mučenje.”
“Ne mislim da sam izvezao puna dva kruga a da nisam imao probleme. I ne govorim o jednom problemu, već o problemima nekoliko puta u krugu. Menjač uvek šaltuje naniže. To moram da savladam kroz veću kilometražu, ali u svakom slučaju ne vozim nigde ni blizu 100% svojih mogućnosti”, pričao je Tomo uoči holandske WTCR runde.
“Makar znam da postoji priličan prostor za poboljšanja. Jer, ako ne menjate brzine kako valja, ne šaltujete naniže i ne spremate se za krivine onako kako bi trebalo, vi zapravo grešite svaki put kada vam se to desi u krugu.”
Tompson je u predsezoni vozio samo u Barseloni, ali je i tu jednodnevnu probu ocenio kao prvo pravo testiranje od 2008. U svakom slučaju, pre početka Svetskog kupa imao je znatno manju pređenu kilometražu od ostalih konkurenata.
On priznaje da je i sam bio rezervisan u proceni svojih mogućnosti uoči Marakeša, ali je tamo u kvalifikacijama uspeo da se smesti između timskih kolega Estebana Gerijerija i Jana Erlahera, a zatim i da upiše bodove u trkama 2 i 3.
“Moje samopouzdanje je moralo da bude nisko, na osnovu onoga što se dešavalo u poslednjih nekoliko godina”, dodao je automobilista iz Jorka. “Ne gubite vi trkačku veštinu i štošta što je prati, ali kad počnete da se pitate da li zaista želite da vozite, onda brzina može da dođe u pitanje.”
“Ali, Gerijeri i Erlaher spadaju među najbolje i bilo mi je zadovoljstvo što sam se smestio između njih. Prijalo mi je da vidim koliko su svi bili zadovoljni i iznenađeni. Mislim da su svi imali rezerve u pogledu mog kasnog dolaska u tim, uz konkurenciju koja je tako jaka. Ni ja nisam razmišljao drugačije.”
U međuvremenu je Tompsonova sezona dobila još bolji zamah, a možda je i menjač ukroćen, budući da je Minihov Englez na Zandvortu izašao na podijum. Propustivši Erlahera, jer su njemu bodovi potrebniji, Džejms se zadovoljio trećim stepenikom pobedničkog postolja, prvim takvim rezultatom od 2011. kada je vozio “volvo C30” u Skandinavskom turing šampionatu.
Ako dogovor s ekipom iz Friderzdorfa ne bude proširen na više od pet takmičarskih vikenda, u drugoj polovini juna poslednji put ćemo gledati Tompsona u WTCR akciji. I zbog pronađene forme, i zbog džentlmenskog pristupa, bilo bi šteta da se ova pozitivna sportska priča završi već na ulicama Vila Reala.