Šampion TCR Italija Nikola Baldan zavšio je svoj nastup na petoj rundi ovogodišnje serije već u kvalifikacijama: posle osam prevrtanja, zaradio je lom ključne kosti, koji će ga izbaciti iz stroja na barem mesec dana, a njegov “hjundai i30 N TCR” potpuno je uništen.
Udes je bio spektakularan i u isto vreme bizaran, a sve se desilo na samom otvaranju sesije, već u izlaznom krugu. Za haos je odgovoran prošlogodišnji viceprvak Erik Skalvini, koji je “hjundai” BRC rejsinga vozio cik-cak da bi zagrejao gume za prvi napad na štopericu, ali je u toj vožnji koristio celu širinu piste.
Baldan se nalazio iza njega i u jednom momentu, posle Varijante alta, pomislio je da mu Skalvini ostavlja desnu stranu za prolaz. Krenuo je u obilaženje, ali se potom Skalvini vratio u desnu stranu, potpuno nesvestan činjenice da je suparnik iz ekipe Pit lejn kompeticioni već tu. Iako brzina oba automobila nije bila velika, posledice su bile spektakularne. Dva “hjundaija” su se sudarila bočno, Baldanov je poleteo i isprevrtao se osam puta.
Posle karambola, “hjundai” #8 ostao je demoliran, a Baldan je iz njega izašao sam, da bi potom bio prebačen u medicinski centar na autoromu, a odmah zatim u bolnicu u Imoli. Tamo su mu dijagnostikovani lom ključne kosti i različite kontuzije, a pretpostavka je da će za oporavak biti potrebno tridesetak dana.
“Bilo je neverovatno”, ispričao je branilac titule u TCR Italija. “Opredelili smo se za strategiju sa tri promene guma i izašao sam iz boksa iza Skalvinija. Kada sam dostigao Varijante alta, delovalo mi je da on gume zagreva pomalo nenormalno, vozeći od jedne do druge ivice piste. U jednom trenutku sam primetio da je brzo pomerio ulevo i da je kočio što sam razumeo kao signal da me pušta da prođem. Međutim, on me uopšte nije video i sudarili smo se.”
“Tako je otpočeo zaista neverovatan karambol. I dalje ne razumem kako sam poleteo pri udarcu za koji je telemetrija pokazala da se desio pri oko 112km/h, dakle ne pri nekoj spektakularnoj brzini. Čudno mi je što sam upamtio baš svaki detalj udesa, uključujući i trenutak u kom sam osetio da mi puca ključna kost, to je bilo pri četvrtom prevrtanju. Prvo sam razmišljao ‘kako je moguće’, a posle ‘kad će ovo da se završi’. Sklonio sam ruke s volana, ali u tom trenutku sam već bio primio sve udarce. Ključna kost je jedno, ali kući idem sa podlivima, a od sigurnosnih pojaseva mi je ostala kompletna “tetovaža”. “Hjundai” je uništen, ali me je spasao mnogo težih posledica.”
Baldanov timski kolega Andrea Larini bio je na pisti odmah iza dva “hjundaija”, zaustavio je svoju “kupru” na mestu udesa i prišao da pomogne, iako postoji pravilo koje zabranjuje izlazak iz automobila u slučaju incidenta.
Baldan taj gest izuzetno ceni: “Larini je poznat kao žestok na pisti, ali ovaj njegov potez me je veoma dirnuo. Upoznao sam njegovu divnu ljudsku stranu, neće se svi zaustaviti kada vide protivnika u nevlolji. Često se ljudi koncentrišu na sopstveni posao i, u obrnutom slučaju, ja verovatno ne bih uradio to što je uradio on. Želim javno i najiskrenije da mu se zahvalim.”
Posle svega, Baldan je nakratko razgovarao i sa Skalvinijem: “Odmah je došao da se raspita za moje stanje i izvinio se, apsolutno sam ubeđen da to nije učinio namerno, ali mislim da je kazna koju su mu sudije izrekle apsolutno primerna i da će mu dati lekciju. Na kraju krajeva, ako ste prvi koji na kvalifikacijama izlazi iz boksa, morate da gledate u retrovizore. Prošlo je kako je prošlo, s njim sam uvek imao izvanredan odnos, on je pristojan i momak na mestu.”
Preostaje i “hardverski” problem: ono što je ostalo od Baldanovog “hjundaija” potpuno je neupotrebljivo.
“Mehaničari su počeli da analiziraju da li se nešto može spasti, možda motor, ali mi se čini da će to biti teško. Slobodno može da se kaže da možemo da ga bacimo i rešićemo šta da radimo posle razgovora s ljudima iz Hjundai motorsporta. Moj šampionat je već gotov, nisam siguran da li vredi truda da se pojavljujem na poslednje dve runde. Svakako bih želeo da se trkam, ali to u ovom trenutku nije izvesno. Ionako moram da sačekam na odobrenje lekara, zakazana mi je kontrola za mesec dana, tada će biti ocenjeno smem li da se takmičim i tek tada ću imati otvoren put da se vratim trkanju.”
Svoj komentar imao je i krivac za udes, Erik Skalvini. On je svoju najblaže rečeno nepromišljenost u kvalifikacijama platio isključenjem sa ostatka trkačkog vikenda u Imoli.
“To je bila sudbina, još se stidim zbog onoga što se desilo”, ispričao je trkač BRC rejsinga. “Prvi put sam izašao na kvalifkacije kao prvi i potpuno sam se koncentrisao na zagrevanje guma. Odjednom, koju stotinu metara posle Varijante alta, osetio sam jak udarac. Nisam gledao u retrovizore, ali nisam ni očekivao da neki auto može tako da me udari. U trenutku nisam video ko je to bio, vratio sam se u boks i tamo su mi sve ispričali.”
“Odmah sam otišao da se raspitam o Baldanovom stanju, s njim imam divan odnos. Želim da kažem da tu nije bilo ničeg namernog i planiranog, već da je u pitanju neverovatan niz slučajnosti koji, čak ni kada bih hteo, ne bi nikad mogao da se ponovi. S Nikolom je sve u redu, kazao mi je da ostanem miran i razumeo je da mu nisam namerno zatvorio prolaz. Duboko sam razočaran i što više gledam video udesa, to se više pitam kako je mogao da se dogodi.”
Kajanje i izvinjenja nisu pomogli pred zvaničnicima i Skalvini je ostatak vikenda proveo kao posmatrač.
“Sudije su mi rekle da nisam smeo da zauzimam celu širinu piste da bih ugrejao gume, zato su me diskvalifikovali. Dodatno, moj “hjundai” zaradio je ozbiljna oštećenja mehanike, pukao je i motor i moraću da ga menjam. U svakom slučaju, sledeći put će mi oči biti širom otvorene.”