Gabrijele Tarkvini je trkač čija karijera traje skoro 30 godina, a ove sezone je postao najstariji FIA prvak sveta.
On je krajem prošle godine započeo saradnju sa italijanskom ekipom BRC rejsing sa kojom je razvio auotmobil “hjundai i30 N”. Već posle prvih nastupa u novom TCR automobilu, govorio je da će se 2018. boriti za titulu i tako je i bilo.
Posle silovitog starta sezone, sredinom godine nije sve išlo glatko, ali su promenjivi rezultati konkurenata učinili da trkač iz Đulijanove uspe da se domogne još jednog naslova.
Kakav je osećaj biti prvi šampion FIA Svetskog kupa turing automobila?
. Želeo sam da pobedim jer je sezona bila duga, teška, i ujedno prva. Takođe, nalazio sam se u vođstvu tokom 90% sezone. Osećaj je odličan. Moram da se zahvalih Hjundaiju što me je izabrao na početku, celom BRC rejsing timu, mehaničarima i mom timskom kolegi. Takođe, želim da čestitam Ivanu, koji je bio odličan tokom cele sezone. On mi je bio najveći protivnik. Želim da se zahvalim mojoj porodici, mojoj ženi, ćerki i sinu.
Da li si očekivao da ćeš osvojiti titulu?
– Da budem iskren, očekivao sam da ću se boriti za titulu. Već sam poznavao automobil, ali ostala tri “hjundaija“ su vozili odlični vozači. Norbi, Ivan i Ted su uvek na visini zadatka. Kao što sam rekao na početku godine, titulu najverovatnije neće osvojiti najbrži vozač, već najsrećniji i najpametniji, jer je sezona imala 30 trka.
Posle odustajanja u drugoj trci, da li si mislio da je borba za titulu gotova?
– Osvojio sam titulu na teži način, mojom greškom. Ne mogu nikoga drugog da krivim, ja sam napravio grešku u kvalifikacijama. Bez toga bi verovatno bilo mnogo lakše, ali startovao sam 14. o drugoj i trećoj trci i znao sam da će se nešto desiti na startu. U drugoj trci nešto se desilo jer sam bio u dobroj poziciji, na startu sam pretekao dva ili tri automobila. Ali ispred se neko slupao, nastao je zastoj u krivini Lisabon i neko mi je uništio zadnji deo automobila. Treća trka, najverovatnije najgori start ovoga vikenda, ali sam preživeo krivinu Lisabon. Posle prvog kruga, 50% posla je obavljeno. Bilo je teško jer sam iza sebe imao Teda, ali auto je bio mnogo brži nego u subotu, jer smo tada imali problema sa performansama. Bilo je teško, ali ovako je bolji osećaj, nego da je sve bilo uredu.
Kako se ova titula može porediti sa tvojom iz 2009. u Svetskom šampionatu turing automobila?
– Ova je mnogo važnija, jer je nivo takmičenja viši nego 2009, pošto su tada samo vozači “seata” bili u igri. Ove godine je bilo mnogo borbi sa različitim vozačima, i sa balansom performansi nekada ste na vrhu, a nekada ste na dnu i veoma je teško osvajati poene.
Da li je istina da si razmišljao o odlasku u penziju posle osvajanje titule 2009?
– Sećam se da sam pre devet godina ulazio na konferenciju kao svetski šampion i da sam razmišljao da se povučem, jer ne postoji veći uspeh od osvajanja svetske krune. To je najverovatnije najbolje vreme za vozača da se povuče, ali dok sam išao do sale pomislio sam “Zašto bih se zaustavio, i dalje želim da se trkam. Imam adrenalin, nisam spor i dalje mogu da se trkam sa najboljima.“ I tada sam odlučio da posle povlačenja “seata“, 2010. započnem sa privatnim timom. To je bio težak trenutak, ali devet godina kasnije ponovo sam osvojio titulu. To je čudno, ali ponekad je život čudan.
Ova titula mora da je još važnija, pošto si upravo ti imao veliku ulogu u razvoju “hjundaija i30 N TCR“?
– Dugo smo se pripremali. To je bilo naporno, ne samo za mene, već i za Hjundai, inženjere, mehaničare i tim. Sve je bilo odlično pripremljeno, plan je bio dobar i sezoni smo pristupili na najbolji mogući način. Veoma sam ponosan na ono što smo postigli.
Ivan Miler je najavio da će se i sledeće godine vratiti u WTCR. Da li ćeš se i ti vratiti da braniš svoju titulu?
– Da budem iskren, još ne znam. Želim da se ohladim. Imam 56 godina, i dalje sam brz, verovatno sam pametniji nego kada sam bio mlađi. Ovo je moja treća titula šampiona sveta, jer sam prvu osvojio u kartingu. Mislim da ne želim sada da se zaustavim, pa ako Hjundai želi da me zadrži – ostaću.