Rukovodeći klijentskim programom Hjundai motorsporta, Andrea Adamo je korejsku marku doveo do prvih titula u trkama na kružnim stazama, u kojima brend do pretprošle godine nije imao apsolutno nikakvog iskustva.
Od marta 2017. detaljno pripremani “i30 N TCR”, koji nosi potpis italijanskog inženjera, izborio je duplu krunu na najvećoj od svih pozornica, u Svetskom kupu turing automobila. Poverenje u Adamove sposobnosti toliko je poraslo da mu je Hjundai pored postojećih zaduženja poverio i rukovođenje fabričkim timom u Svetskom reli šampionatu, u programu koji je odneo dosta novca i vremena, a nije doneo nijedan naslov.
U intervjuu za italijanski Motorsport.com Adamo je otkrio gde će Hjundai ubuduće tražiti mlade talente, objasnio motive koji su doveli do stvaranja “velostera N TCR”, ali i izrazio bojazan da će novi konkurent Lynk&Co predstavljati zakulisnu fabričku operaciju, u kom će slučaju Korejci umeti da reaguju.
Bilans prve pune Hjundai TCR sezone, prve na kružnim stazama uopšte, predstavlja pun uspeh?
Prvu sezonu ocenjujemo kao veoma dobru, tako se i odvijala. Naši klijenti su uzeli u ruke “i30 N TCR” i odmah su uspeli da ga iskoriste na najbolji način, ustanovili su da je pouzdan i ostvarivali su zaista pozitivne rezultate. Neke šampionate smo osvojili, neke ne, ali je osnovno bilo da dokažemo da je “hjundai” konkurentan i pobednički auto, ne samo pouzdan. To je brendu omogućilo da se u moćnom izdanju pokaže na pisti, gde pre nije imao nikakvog iskustva. Mogu samo da budem zadovoljan onim što smo postigli.
Tokom godine je bilo poteškoća s Balansom performansi, on je više puta menjan i ponekad je umeo da hendikepira “i30”. Kako ste se nosili s tim situacijama?
Jasno je da je Balans performansi deo ove igre i to smo znali. Zato nije imalo mnogo smisla da se na njega žalimo. Možda bi nam malo lukavosti omogućilo da s njim bolje nosimo, ali nam nije zadavao velike probleme.
TCR je stvoren kao šampionat za privatnike i klijentsko trkanje, ali su u FIA Svetskom kupu konstruktori prisutni i čvrsto povezani s ekipama.
U kom procentu je Hjundai pomagao svojim klijentima?
Ne mogu da govorim o procentima, ali ne krijem da smo pomagali. BRC rejsing tim je u 2018. vodio tehničku stranu posla, a pilote je plaćao Hjundai motorsport, tu mislim na Tarkvinija i Norberta Mihelisa. Ove godine dodajemo Nikija Katsburga i Augusta Farfusa. Svejedno, radi se o takmičarima koje šaljemo u klijentsko trkanje, naprave se sporazumi s timovima, a zatim se celom stvari upravlja. Pravilnik za ovu sezonu predviđa da jedna marka može da prijavi najviše četiri automobila – mi naše imamo.
U svakom slučaju to su vozači s iskustvom, imate li program za mlade?
Namera nam je da imamo niz mladih pilota koje će izbliza pratiti Hjundai motorsport. Oni će ulaziti u vrlo jednostavan program. To ne znači da ćemo sve njih plaćati, naprotiv, to treba da rade klijenti, ali će postojati interesovanje kuće za rezultate koje oni postižu. U ovom trenutku nije odlučeno kako će se sve to zvati, ali radimo na toj stvari i uskoro će uslediti prezentacija celog projekta.
Znači da ćete pratiti svoje mlade vozače u nacionalnim i kontinentalnim TCR serijama?
Prvi referentni šampionat biće TCR Evropa. Smatram da je to veoma konkurentna serija, kao što se pokazalo 2018. Mislim da će dogodine tamo biti još žešće i tamo mladi vozači mogu da pokažu svoje kvalitete, ne samo u jednoj trci, već u toku celog šampionata. Uskoro bi momci iz WTCR-a mogli biti zamenjeni, tu će se događanja razvijati i zato će za budućnost svih strana biti veoma korisno i važno da imamo pul vozača koji odrastaju u evropskom TCR šampionatu.
Hoće li to ponovo uključiti BRC rejsing tim, pošto je on razvijao automobil i s njim učestvovao i u Svetskom kupu i u TCR Italija?
Ja radim za Hjundai motorsport, dakle ono što čine klijentski timovi, to su njihova posla. Kad od nas kupe auto, mogu da odluče hoće li ga držati u garaži, ili ga izvesti na pistu. Ne moraju nas da obaveštavaju o svojim programima. BRC će odlučiti šta mu je najbolje da radi, a mi ne guramo nos u njihove projekte.
Koliko ste modela “i30 N TCR” prodali za godinu dana?
Otprilike 45. U ovom trenutku nemam tačan broj pri ruci, ali to smo manje-više postigli.
Predstavljen je i novi “hjundai veloster N TCR”. Kažite nam nešto više o njemu.
“Veloster N” je auto koji ima istu osnovu kao i “i30 N”, promenjena je samo karoserija. U svetu automobilskog sporta, nama je pretvaranje serijskog automobila u TCR bilo jednostavno i razumno. Jasno je da ćemo početno biti prisutni u šampionatima gde je serijski auto komercijalizovan. U slučaju “velostera N” radi se o Americi i Koreji. Naši proizvodni kapaciteti primarno su usredsređeni na “i30 N”, “veloster N” je u drugom planu, tako da će procenti proizvodnje biti relativni. Tako će biti barem do kraja 2020, a posle ćemo videti kako će se razvijati situacija i tržišta.
“Veloster” ima zanimljivu karakteristiku – sa leve strane ne postoje zadnja vrata.
Auto ima četvora vrata, jedna s vozačke strane, dvoja sa suvozačke i zadnja, vrata prtljažnika. TCR pravilnik kaže da automobili moraju da imaju najmanje četvora vrata. Nigde nije napisano gde ona moraju da budu montirana, “veloster” se uklapa u te parametre i to je to. Dovoljno je pročitati pravilnik.
Kad smo već kod pravilnika, zli jezici kažu da je “i30 N” u stvari mini TC1 automobil, što će reći više trkački nego TCR auto izveden iz serijskog modela. Šta je Vaš odgovor?
Po mom mišljenju, pričaju se i pišu svakojake besmislice, a ja sam isuviše zauzet da bih ih sve pratio i poklanjao im pažnju. Naši automobili su homologirani prema onome što kaže pravilnik, dakle sve je u redu.
U 2019. će biti novih uspeha?
Cilj svakako ostaju pobede, ne znam hoće li konkurencija biti tako žestoka. Doći će i novi konstruktor, Lynk & Co, i prikazaće se. Nadam se da će rukovodioci šampionata situacijom upravljati inteligentno i održati ga kao takmičenje posvećeno klijentskom trkanju. Ako bi to pokušalo da se zamaskira, Hjundai će sve pratiti s dužnom pažnjom.
U 2018. je Ivan Miler rejsing uzeo dva “hjundaija” i trkao se s njima, ali su u ekipi bili ljudi iz Cijan rejsinga, koji je izradio “lynk&Co”. Da li je to bila neka vrsta špijunaže?
Špijunaža ne postoji, jer to su naši automobili izrađeni da bi se s njima trkali klijenti. Ako su želeli da ih kopiraju, bilo bi dovoljno da ih kupe i odvezu u svoje baze. Miler i njegova ekipa trkali su se s njima godinu dana, s našeg stanovišta to je prošlo odlično, čak smo u svmu tome i zaradili!