Posle osam godina provedenih na DTM i GT sceni, Augusto Farfus se vraća svetskom turing trkanju, ovoga puta kao pilot BRC Hjundai N Lukoil rejsing tima.
Brazilac je tokom šest sezona bio jedan od WTCC protagonista. Kao zvanični pilot Alfa Romea i BMW tima često se nalazio u borbi za titulu i na završne trke dolazio je kao pretendent na krunu, ali do nje nikada nije stigao.
Na prezentaciji četvoročlane Hjundai postave za Svetski kup turing automobila, Augusto je italijanskim kolegama objasnio kako je spojio podjednako važne WTCR i BMW GT programe i zašto sada, kao 35-godišnjak, ima drugačiji mentalitet i više razmišlja o trkama koje vozi.
Augusto, posle mnogo godina vraćaš se korenima.
–Tako je, moja poslednja WTCC sezona bila je 2010, a sada sve ponovo počinje. Mnogi ljudi koji rade u BRC rejsing timu bili su u Svetskom šampionatu u to vreme i poznajem ih, zato ovo smatram povratkom kući. Veoma sam zadovoljan jer volim ovakav tip trka, kratke su, tu se daje maksimum, obiluju kontaktima i borbama. Čim se ova mogućnost konkretizovala, nisam sebi dozvolio da je propustim.
Vremena su prošla, kakav je vozač Augusto danas?
– Vraćam se izmenjenog mentaliteta. U ono vreme sam bio vrlo mlad i drugačije sam shvatao trke. Sada sam spremniji i imam mnogo iskustva, zato me jako zanima da vidim na kom ću nivou moći da se uključim u igru kada stignem u Marakeš.
Koliko se šampionat promenio u odnosu na vreme kada sti ga napustio?
– Kad se sve uzme u obzir, automobili su prilično slični. Koncept turing automobila nije se promenio i s određenog gledišta smatram da su jednostavni. Konačno, ovde je na pilotu da napravi razliku. S druge strane, mnogo je drugačija priprema timova i priprema trka, praktično se razlikuju kao dan i noć. Primećujem i da su pripreme na testovima brižljivije, da bi se usavršili automobili. Postoji strateški pristup, nije dovoljno samo osvajati trke, već je potrebno misliti na ceo vikend i na šampionat. Ne krećete tako što ćete spustiti vizir i dati gas, treba razmišljati. Nekada nije bilo tako.
U međuvremenu si se bavio DTM i GT trkama…
– Da, one su bile suštinski bitne za moj razvoj i iskustvo. Zahvaljujući svemu što sam naučio, timu sada mogu da pružim mnogo više. To su drugačije serije, s drugačijim pravilima, ali ovladao sam i njima, a siguran sam da ću ovde moći da obavim odličan posao.
Nastavićeš s BMW programima?
Da, apsolutno, oni su u stvari moj glavni zadatak. Veoma sam im zahvalan što su mi dali mogućnost da se trkam i u Svetskom turing kupu, koji nema preklapanja sa mojim GT obavezama. BMW je moj dom i nastavljam svoju vezu s njim. WTCR je alternativni program, ali ne manje važan i ne manje težak. Radi se o različitim prioritetima, ali će moja posvećenost i jednom i drugom biti identična.
Da li je već postojao predlog da voziš WTCR kada si završio sa DTM angažmanom?
– Tada još ne. Svojom voljom sam odabrao da napustim DTM, jer sam posle šest godina osećao potrebu da promenim sredinu. U svojim prvim DTM godinama bio sam vrlo konkurentan, dok poslednje dve sezone nisu prošle tako dobro. Tu seriju čine usponi i padovi, mnogi ljudi mogu da budu protagonisti od jedne do druge trke, ali i od jedne do druge godine. Uvek postoji motivacija kada sednete za volan, ovde se radilo baš o tome da se suočim s nečim novim.
Odustao si od DTM-a i zato što si u GT svetu imao sve više obaveza?
– BMW WEC i endurans programi su mnogo narasli, a ja sam postao jedan od njihovih referentnih vozača u kategoriji. Sporazum da prestanem s DTM-om postigli smo zajedno, jer mi nije uspevalo da posvetim odgovarajuću pažnju i jednom i drugom šampionatu. To nije bilo korektno, ali su u BMW-u bili zaista od pomoći i to su razumeli.
I onda se otvorila WTCR opcija…
– Tačno tako. Tokom svih ovih godina, stalno sam se čuo s Gabrijeleom Ricom, on je danas šef BRC tima, a u WTCC epohi radio je za Alfa Romeo. I s mnogim drugim ljudima sam održao kontakte, ali bilo je problematično da se pronađe slobodno vreme za druge obaveze, jer su se kalendari često preklapali. Ove godine sam u tome uspeo, biće izuzetno teško, ali sam jako srećan što sam ovde.
Zimus si isprobao “hjundai”, kako su prošli testovi?
– Dobro. Veoma sam zadovoljan brzinom i performansama. Nismo radili upoređenja, jer često vremenski uslovi nisu bili isti za sve vozače. Tarkvini i Mihelis su mi bili od velike pomoći, oni poznaju “i30 N” iz 2018, zato smo i mogli da isprobamo nove detalje koje su njih dvojica sugerisali. Moramo da sačekamo Marakeš da bismo shvatii na kom smo nivou, ali ja nisam ni zbog čega zabrinut. Štaviše, apsolutno sam spokojan.
Koliko sebi trka tolerancije daješ dok ne postaneš konkurentan?
– Jednu! Već na prvom vikendu cilj je da budem u borbi s najboljima, mada sam iskren i kažem da to neće biti jednostavno. Ali, to je ono što želim.
Marakeš je posebna pista, poznaješ li je?
– Nažalost ne, nikad na njoj nisam bio (vozio je na staroj konfiguraciji staze – prim. aut.). Tu startujem s hendikepom, jer je svi ostali poznaju, za razliku od mene. Međutim, iskreno – nisam zabrinut. Znam da ćemo se pripremiti dobro, držaćemo sastanke i prostudiraćemo najbolje strategije. Bićemo spremni.
Koliko drugih staza s kalendara ne poznaješ?
– Slovakija ring, Vila Real i Ningbo, što čini 40% kalendara. Maroko i Portugal su ulične staze, dok su one u Slovačkoj i Kini tradicionalnije, dakle ne mislim da ću na njima imati većih problema.
Pošto se trkaš u GT kategoriji, dobro poznaješ probleme koje može da stvori Balans performansi. Tokom 2018. “hjundai” je ponekad umeo da se nađe u nevolji. Kako misliš da ćeš time ovladati?
– Nažalost, reč BoP ne sviđa se nikome, ali on je deo igre. Onaj u Svetskom endurans prvenstvu je čak i drugačiji, jer se zasniva na obilju parametara. Ali, ako želimo kategorije s većim brojem konstruktora, neophodno je da se pronađe pravi nivo za sve, u suprotnom ćemo imati samo monomarka šampionate. Svi se žale, ali to je već postalo navika. Ne mislim da će u WTCR-u biti tako oštro kao u GT3 i GTE, ali je bolje imati 10 različitih automobila na startu koji će se međusobno boriti, nego kada postoji veći broj, ali potpuno identičnih.