Gabrijele Tarkvini je najveća zvezda trkačkog vikenda TCR Nemačka na Red bul ringu.
Ovog vikenda gost u VIP “hjundaiju” tima Engstler, WTCR šampion ima lepe uspomene na austrijsku pistu, na kojoj je debitovao pre 34 godine, a poslednji put se na njoj trkao pre 18!
U turing kategoriji, Italijan je sada davne 2001. tu vozio ETCC i u “hondi akord” JAS motorsporta osvojio je pol-poziciju i obe trke na autodromu koji se u tada još zvao A1 ring. A u jednom ADAC organizovanom šampionatu Gabrijele nije vozio još od 1999. godine i Superturing epohe.
“Mnogo šta se promenilo, ali mi je zadovoljstvo da se vratim na ovu stazu, i dalje je lepa za vožnju,” priča Tarkvini za Serbiaring i objašnjava nam kako je došlo do VIP angažmana.
“Predlog je potekao od Hjundaija Nemačka. Želeli su me, pitali su Andreu Adama (šefa Hjundai motorsporta – prim.), on je pitao mene i povezao nas. Hjundai ovde ima treći auto samo za gostujuće trkače. Odmah sam prihvatio, zašto i ne bih, prija mi da vozim na stazi koju ne poznajem najbolje i u šampionatu koji ne znam. Zadovoljstvo mi je da upoznam ovu seriju. Šampionat je dobar, nivo je vrlo dobar i drago mi je što ću se trkati u njemu.”
“Red bul ring je veoma čudan, drugačiji od svega što smo zimus vozili na testovima. Potrošnja guma je vrlo niska, čak i na visokim temperaturama, i to je čudno. Normalno je da gume odu posle tri ili četiri kruga, na ovoj stazi se to ne dešava. Gume ostaju konzistentne. Ponekad na novim gumama vozite dva ili tri kruga i stalno se poboljšavate. I to je čudno. To mora da ima veze s asfaltom, ali ne bih znao, nemam iskustva ovde.”
“Pre 2001, ovde sam vozio 1985, još je bio stari Esterajhring. Tada sam bio u Formuli 3000, vikend zajedno sa Formulom 1, mi smo se trkali u subotu.”
Naravno, i Gabrijele i Hjundai motorsport isuviše su profesionalni da bi vikend u Špilbergu videli jedino kao šansu za uživanje i zabavu.
“To je na početku bila i lepa prilika da ovde isprobamo i nešto drugačije u setapu, jer je TCR Nemačka jedini nacionalni šampionat koji koristi iste gume kao i WTCR, Jokohama Nordšlajfe specifikacije. Zato sam planirao sam da ovde dođem sa svojim inženjerom i mehaničarima, da ovo iskoristimo kao test vikend. Međutim, iz tehničkih razloga niko nije mogao da dođe, testiraju u Budimpešti sa dva automobila. Na kraju, tu sam ja, tu su Engstlerovi ljudi i oni se brinu o meni. A i ja mogu da im u ponečemu pomognem svojim iskustvom.”
TCR Nemačka postoji od 2016, a veteran iz Đulijanove imao ju je “na radaru” naročito od 2018, kada se tu aktivirao njegov južnokorejski poslodavac.
“Pratio sam seriju od početka, viđao sam više od 35 ili 36 automobila, trke su bile vrlo zabavne i pune akcije. Gledao sam ih na internetu, a pogotovu prošle godine, kada se i Hjundai uključio u seriju s Lukom Engstlerom. Podržavao sam performanse “hjundaija”, doduše izdaleka.”
Kao čoveku koji je zajedno s Hjundai motorsportom stvorio “i30 N TCR”, Gabrijeleu nije bila potrebna priprema pred ovaj takmičarski vikend.
“Ne treba mi nikakva praksa u automobilu, ali moram da upoznam ljude oko sebe, mehaničare, inženjere, seriju i vozače koje ne znam. Isto važi i za stazu. Nije mi potpuno nova, ali moram da izvezem nekoliko krugova pre nego što mogu da forsiram 100%. Auto je vrlo dobar, ali mislim da ovde nije najbrži u ovom trenutku. Krajnja brzina “hjundaija” nije fantastična u poređenju s drugim proizvođačima. Mnogo smo bolji na vijugavijim stazama, to znači da ovo nije najbolje mesto za nas, ali ja ću dati sve od sebe da uživam i pružim maksimum.”
Tarkvini je jedan od apsolutno najvećih autoriteta u turing trkanju i normalno je da od njega mlađi piloti (i ne samo iz tima Engstler) ovog vikenda traže savete o tome šta da urade svojim “hjundaijima”.
“Da, tako se dešava. Ja najbolje poznajem ovaj auto, razvijao sam ga od samog početka 2017, kada sam izvezao i tri takmičarske runde. Mladi vozači, Engstlerovi momci i moje timske kolege Teo Koako i Maks Hese ovde ga tek ga upoznaju. Imaju samo dva vikenda s “hjundaijem” i ne znaju sve tajne setapa. U četvrtak smo seli i razgovarali o setapu i osećaju u automobilu. To je normalno.”
Zamolili smo Tarkvinija da nam razjasni kontroverzna dešavanja na holandskoj WTCR rundi u vezi sa “lynk&co” Balansom performansi i pretnjama pojedinih ekipa da će zbog kineskih automobila bojkotovati trke na Zandvortu.
“Nisam baš uključen u te bitke. Kad vidite rezultate prvih kvalifikacija na Zandvortu, razlika je bila velika: “lynk&co” je bio 7 ili 8 desetinki brži od svih, a ostali su stali u 2 desete. Pošto su samo dva dana pre toga dobili 2,5% jači motor, ljudi su se razbesneli, jer njima to nije potrebno. S aspekta performansi, 2,5% snage može da bude 2, 3 ili 4 desetinke. A oni su imali sedam desetinki prednosti, nije im bilo potrebno to povećanje. Zbog toga su ljudi, posebno jedan proizvođač, bili ljuti i prvi put je odluka o Balansu performansi promenjena tokom trkačkog vikenda. A dan kasnije, Lynk&Co je opet imao 1-2-3.”
“Posmatrajući sa strane, ne znate šta se dešava. Iz nekog razloga, “lynk&co03” su se mučili u Bratislavi i bili su neobično spori. Pogledajte prve tri runde. Na prvoj su bili vrlo brzi, osvojili trku, bili na pol-poziciji, u prvom startnom redu. U Budimpešti – vrlo brzi, borili su se za pol-poziciju i za prva tri mesta, u trkama vrlo konzistentni. A na trećem vikendu, u Bratislavi, oni su nestali. Imali su mesta na dnu poretka, a nikakvih izmena nije bilo, samo mala promena u balastu uspešnosti. Nešto se desilo. Ljudi misle da su oni namerno usporili u Bratislavi, gledano spolja i meni tako izgleda, ali iz te perspektive nikad ne znate šta je istina. Ali, u Zandvortu su bili prebrzi za sve ostale.”
Automobili kineskog brenda trkaju se samo u Svetskom turing kupu, nema privatnih “lynk&co03” u drugim serijama, pa su u doba Zandvorta proglašeni praktično fabričkim, a anlalogija je dobila ime “slučaj Sitroen”.
“Nisam posebno upućen u pravila, ali u njima stoji da auto mora da bude prisutan na tržištu. Hjundai je ušao prošle godine u WTCR, prodali smo dva automobila Ivan Miler rejsingu i borio sam se s Ivanom do poslednje krivine. To je takmičenje – stavite auto na tržište i svi su identični! Istina je da niko ne zna pravi potencijal “lynk&co03” jer nema drugog automobila u nekom drugom šampionatu. Ne znam da li oni mogu da prodaju automobile tokom ili krajem sezone. To je čudno. Proizvođaču treba nedelja, dve ili tri da napravi auto. Počeli su da testiraju u septembru ili oktobru, auto bi mogao da bude na tržištu.”
“Možda niko ne želi da ga kupi? (smeh) Ili da ga proda? Nisam pokušao da ga kupim. Verovatno pravilnik nije sasvim jasan. Takođe, njihovu homologaciju smo videli prilično kasno, možda pre ili posle Budimpešte, ali u svakom slučaju posle početka sezone. To je još jedna čudna priča.”
“Hjundai je imao profesionalan pristup. Naravno, proveli smo mnogo vremena testirajući auto i prijavili smo ga za šampionat kada smo bili spremni. Ali, papiri su bili tu, auto je bio na tržištu, vožen je u WTCR, Italiji, Evropi, Engleskoj… Mogli ste da ga vidite širom sveta, i u Sjedinjenim Državama. Ja sam ga u Americi testirao u februaru. To je logičan pristup za kategoriju koja nema profesionalne i proizvođačke timove. Lynk&Co ima drugačiji pristup.”
Susretali smo se s tezom da su WTCR automobili posebni i performantniji od TCR tehnike koja stiže do nižih kategorija. Po pravilima tako ne bi smelo da bude, pa teoriju o različitosti proveravamo kod Tarkvinija.
“To nije istina, a nije ni dozvoljeno. Ne znam za druge brendove, ali svaki “hjundai” mora da bude identičan. Performanse u drugim šampionatima veoma su slične onome što se dešava u Svetskom kupu. Vozio sam “hjundaije” iz različitih šampionata, italijanskog, američkog, evropskog. Oni su potpuno isti. Naravno, gume nisu. U Americi su prošle godine vozili Pireli, ove godine Mišlen. Italija je koristila Mišlen, TCR Evropa vozi prošlogodišnju Jokohama specifikaciju, u Nemačkoj se vozi isto što i u WTCR, ali sam auto je potpuno isti. “Hjundai” u TCR Nemačka isti je kao moj u WTCR!”
“Razume se, setap je drugačiji. S njim možete da uradite šta hoćete, da menjate opruge, vešanje, diferencijal, klirens. Fabrika vam isporuči automobil sa osnovnim setapom, a posle toga birate setap koji želite.”
Nikada ranije nismo čuli Gabrijeleovo mišljenje o elektrifikaciji i/ili hibridizaciji trkačke tehnike, pa je ovo bila prilika da pokrenemo tu temu.
“Ja nisam prava osoba za to pitanje, jer sam stara generacija, generacija atmosferskih motora i davnih vremena. Na trkačkoj stazi nikad nisam vozio električni automobil, zato i ne znam kakav je osećaj. Gledao sam neke trke Formule E na televiziji i uživo i ta akcija me ne čini srećnim. Ne zbog kvaliteta vozača, on je visok, ne zbog kvaliteta bitaka, nekad su vrlo dobre, kao u turingu. Ali, osećaj na trkalištu ne postoji! Dopire samo ružna buka kočnica i guma. To nije pravi zvuk auto-sporta. Motor je vrlo važan u auto-sportu, pogotovu za moju generaciju.”
“Verovatno će za desetak godina stara generacija biti potpuno zaboravljena i svi će znati samo za elektroautomobile. Možda je to prirodna evolucija auto-sporta. Izgleda da je to put koji proizvođači biraju za budućnost, sve je više električnih putničkih automobila.”
“I promoteri moraju da budu spremni za takvu budućnost, ali nisam siguran da je to pravi put za trkanje. Međutim, ako tržište putničkih automobila ide u elektrifikaciju, trkanje mora to da prati. Veliki novac u auto-sportu ne dolazi više od sponzora, već od proizvođača. Čak je tako i u Formuli 1, osim za dva ili tri tima. A turing trkanje je oduvek bilo takvo, i ranije i sada. Vrhunski nivo turinga određuju proizvođači i ako oni krenu u električne automobile, sigurno i mi moramo da ih pratimo među trkačkim”
Italijan u Štajerskoj neće moći da osvaja poene, ali smo ga 2017. u tri navrata viđali kako trijumfuije i dominira i u situacijama u kojima je takođe bio transparentan. On je već uspostavio prioritete za ovogodišnji nastup na Red bul ringu.
“Pristup je takav da uživam u vikendu, da dam sve od sebe i da se klonim nevolja
Znam da se ljudi bore i da se mnogo trude da osvoje šampionat, pa ne želim da budem uključen u bilo kakvu borbu. Ne znam ni kako ko stoji u bodovima, ali ja sam ionako transparentan. Voziću svoju trku bez ikakvih poena, želim da se klonim nevolja i to mi je prvi cilj.”