Francuski vozač Teo Koako drugi je pilot Hjundai tima Engstler u TCR prvenstvu Nemačke i ovog vikenda na finalnoj rundi na Zahsenringu kompletiraće svoju drugu punu sezonu u ekipi iz Vigenzbaha.
Devetnaestogodišnji takmičar postiže manje-više prosečne rezultate u odabranoj seriji, ali je napredak u odnosu na 2018. očigledan; tada je godinu završio dvanaesti, a sada mu se smeši top 5 plasman u generalnom, što mu i jeste ambicija.
Na početku razgovora, Koako nas je upoznao sa svojom dosadašnjom sportskom karijerom.
“Počeo sam da se trkam 2013, vozio sam karting u Francuskoj i to je trajalo dve godine. Onda sam počeo školovanje na sportskoj akademiji Francuske federacije auto-sporta (FFSA) na Le Manu. Tamo sam vozio francusku Formulu 4, zatim sam se prebacio u Formulu Reno u Severnoevropskom šampionatu (NEC). Potom sam testirao “folksvagen” tima Engstler u Dubaiju, to je bilo odmah posle 24-časovne trke, i tada smo odlučili da uđemo u TCR Nemačka. Ovo mi je druga godina u šampionatu.”
Pitamo francuskog pilota šta ga je iz trka formula usmerilo u takmičenja s automobilima prekrivenih točkova.
“To je mešavina budžetskih razloga i mog izbora. Ove zime sam probao mnogo kategorija, a kad sam isprobao TCR, osetio sam se vrlo ugodno u njemu. To je, mislim, pravi izbor jer zaista uživam u ovoj kategoriji, auto uliva samopouzdanje.”
Kao nekadašnjem vozaču jednoseda, Koakou je bilo potrebno nešto vremena da se navikne na prelaz sa zadnjeg na prednji pogon.
“U poređenju s formula automobilom, ovo je drugačiji svet. Potrebno je nešto vremena, ali posle jednog ili dva test dana, osećaj je bio sasvim komforan. To nije veliki problem. Samo morate da budete oprezni kada je kiša, jer je u takvim uslovima pomalo komplikovano s pogonom napred. Dobro mi je s ovim tipom automobila.”
Govoreći o uzorima u auto-sportu, Teo se zadržava na tri imena, mada bi mogao da nabraja još.
“Mislim da ih je bilo i previše (smeh). Luis Hamilton je jedan od njih. Dopada mi se njegov životni stil. Gabrijele Tarkvini je takođe jedan od njih, on je bio s nama u Austriji, ima ogromno iskustvo i to je veoma lepo.”
Podsećamo Koakoa da ni njegova rodna Francuska ne oskudeva u turing zvezdama, a on odgovara: “To je istina, a ja sam i dobar prijatelj Žan-Karla Vernea. Bio mi je trener dve godine kada sam vozio Formulu 4 i Formulu Reno 2.0. Tako da je i on jedan od uzora.”
Uz priču o uzorima i kolegama, zgodna tema su i omiljene staze.
“Mnogo ih je. Kad sam vozio Formulu Reno zavoleo sam Spa Frankoršamp. Prošle godine su mi se baš dopali Zandvort i Zahsenring, ali i Red bul ring. Isuviše mi se staza dopada, nema jedne koja mi je favorit.”
Teove ovosezonske ambicije u TCR Nemačka odraz su realnog razmišljanja, a krajnji cilj mu je profesionalna karijera.
“Za ovu sezonu, cilj je apsolutno da završim u top 5. Zapravo, top 3 je moj cilj, ali je konkurencija vrlo moćna, pa bi top 5 bio sasvim dobar rezultat. Ipak, svakako ću se boriti za prva tri. A onda bih voleo da se prebacim u TCR Evropa, možda s Hjundaijem To je cilj. Zapravo, svima nama je jedan od prvih ciljeva da postanemo profesionalni, plaćeni vozači. Nadam se da to možda mogu da postanem već iduće godine, daću sve od sebe. Sad kad sam u TCR kategoriji, mislim da ću u njoj ostati još godinu ili dve, bar se nadam. Posle toga – nikad se ne zna. Naravno, voleo bih da vozim i endurans trke. Prošle godine sam vozio prvo izdanje 6-časovne trku u Šangaju sa Lukom Engstlerom i Dijegom Moranom. Njih dvojica se zajedno trkaju u TCR Azija. Tu trku smo osvojili i zato bih voleo da nastavim s tim. Nemam konkretnih planova, ali bih svakako voleo da vozim 24 časa Le Mana.”
I Francuz ima samo reči hvale za “hjundai i30 N TCR”, koji je Engstlerov tim nabavio tek u drugoj polusezoni 2018.
“Čim smo prošle godine prešli na ove automobile, Luka Engstler i ja smo se odmah snašli u njima i pred kraj sezone smo imali neke baš dobre rezultate. Volim taj automobil, osećam da on jeste trkačkiji od ostalih. Mislim da je to samo pitanje osećaja, kao i Balansa performansi. Međutim, osećam da je “hjundai” malo oštriji i agresivniji.”
Poklonik auto i moto-sporta generalno, Koako prati širok spektar disciplina.
“Pratim mnoge kategorije, pogotovu reli, MotoGP, endurans trke, Blanpan, WTCR, TCR Evropa… Od svega pomalo.”
Upitan zašto je rešio da se trka u Nemačkoj, sagovornik daje interesantno objašnjenje: “Pre svega, ne postoji TCR Francuska. Zatim, čim sam testirao sa timom Engstler, tu sam se osetio dobro. Kao što znamo, TCR Nemačka je na veoma visokom nivou, pa sam sebi rekao da je to dobra prilika i dobro mesto da pokažem šta mogu.”
Startne rešetke TCR Nemačka ove godine su se praktično prepolovile u odnosu na 2018, kada je na stazama umelo da bude bezmalo četrdeset automobila. Zvučalo bi logično da se u promenjenom ambijentu lakše diše, ali Teo tvrdi da to nije pravilo.
“Nije baš tako. Prošle godine je bilo mnogo automobila, otprilike 35 u startnoj rešetki, ove godine ih je dvadesetak. Međutim, prvi redovi i dalje su popunjeni moćnim vozačima. Zato nije lakše, ali nije ni teže. Možda je malo lakše da se u kvalifikacijama uđe u Q2, ali su dvanaest najbržih i dalje jaki, pa mi na kraju krajeva i dalje moramo da se borimo mnogo i žestoko. Takođe, ako pogrešite, malo je lakše da se s nekog petnaestog mesta vratite na stazu i stignete do neke bolje pozicije, jer nema toliko mnogo automobila.”
Od Vernea smo proletos čuli da su u vreme opšte pomame za električnim automobilima, u današnkoj Francuskoj nastali teški dani za klasičan auto-sport. Koako se potpuno slaže s tom tezom.
“To je sasvim tačno i to je jedan od razloga zbog kojih se trkam u Nemačkoj. Oseća se da auto-sport u Nemačkoj ima svoje važno mesto, u Francuskoj je drugačije. Ali, to ne možemo da promenimo i onda samo možemo da promenimo zemlju.”