Nije uspeo u Formuli 1, ali je postao najuspešniji vozač u DTM istoriji: ovo je priča Bernda Šnajdera.
Nakon devet započetih F1 trka, Šnajder je 1992. odvezao svoju prvu kompletnu DTM sezonu za volanom “mercedesa 190E” i u ukupnom poretku završio kao trećeplasirani.
Otada je šest puta podigao pehar namenjen najboljem DTM vozaču, i to tokom različitih faza ovog šampionata i postao je “Gospodin DTM”, a sa Mercedesom je osvojio titulu i u GT1 konkurenciji.
Danas brend ambasador Mercedesa, Šnajder kaže da ne može da navede “najlepšu DTM uspomenu”, jer je to “kao da ga pitaju koje od svoje troje dece najviše voli”.
“DTM mi je podario neke nezaboravne trenutke, i to u svakoj fazi moje karijere”, kaže Šnajder i otkriva da je najintenzivnije pripreme u karijeri imao za sezonu 2000, kada je DTM ponovo pokrenut.
“Imao sam nekoliko nezaboravnih trka. Za mene su najbolje pobede bile one koje su došle neočekivano, a nije ih bilo malo. Najvažnije mi je bilo da osvojim prvu titulu 1995, jer mi je 1994. bila jako teška sezona.”
“Biće da sam se najviše fokusirao na osvajanje titule 2000. Jako sam želeo da osvojim titulu te sezone, jer je započeo novi milenijum, a i jer je DTM restartovao. Nikad se nisam više pripremao nego za tu sezonu.”
Šnajder je od proizvođača iz Štutgarta pokušavao da otkupi “mercedes C-klasu” iz 2006, ali nije u tome uspeo.
“Dva automobila su mi posle mnogo godina i dalje bliska srcu. Pre svega, “mercedes C-klase V6″ iz 1995, koji je remek-delo Gerharda Ungara (tehnički direktor Mercedesa/HWA).”
“Taj automobil je bio reper. U to vreme, niko nije verovao da se može biti konkurentan sa automobilom sa zadnjom vučom u poređenju sa automobilima sa pogonom na sva četiri točka, kakvi su bili “alfa romeo” i “opel kalibra”. Ali, mi smo to uspeli.”
“Moj omiljeni automobil iz “novog” DTM-a je “mercedes” iz 2006, sa izduvnim sistemom “osam-u-jedan”. S njim sam osvojio svoju poslednju DTM titulu i to je moj automobil iz snova, trkački automobil koji bih želeo da posedujem.”
“Nažalost on je u muzeju i Mercedes ne želi da ga proda, ali me barem me puštaju da ga vozim na istorijskim događajima.”
Kada posmatra konkurente, Šnajder kao svoju odrednicu ističe Klausa Ludviga, koga je i smenio na tronu najtrofejnijeg vozača u DTM istoriji.
“Klaus Ludvig je bio čovek koga je trebalo pobediti u “starom” DTM-u. Bio je najbolji turing i vozač sportskih automobila, nesporna odrednica za mene. Prve sede sam, međutim, dobio zbog Darija Frankitija. On je stigao u DTM 1995. i odmah postavio svoj automobil na pol-poziciju. Onda mi je postao najžešći rival.”
“Bilo je mnogo dobrih vozača i van Mercedesa: Imao sam fantastične borbe sa Manuelom Rojterom (Opel), Nikolom Larinijem i Alesandrom Naninijem (Alfa Romeo). Kada je šampionat ponovo krenuo 2000, moji rivali su ponovo bili iz pula Mercedesa: Džejmi Grin, Bruno Spengler i Geri Pafet, sve vozači koji su došli iz Formule 3.”
“Trkajući se protiv njih prvi put sam osetio da mi postaje teže. Ne zato što sam bio spor, već zato jer je Mercedes imao neverovatno snažnu vozačku postavu u to vreme. Setite se, do tada su potpisali ugovor i sa dvostrukim šampionom Formule 1, Mikom Hakinenom.”
Govoreći o DTM uspomenama, Šnajder kaže da je ponosan na ono što je za sobom ostavio: “Ponosan sam što sam doprineo DTM istoriji. Prošlo je 11 godina otkada sam se poslednji put u njemu trkao i to vreme mi je dalo perspektivu gledanja na stvari.”
“S vremena na vreme sa svojom mlađom ćerkom gledam preglede starih sezona. Oboje smo sa suzama u očima – ona je tužna što se više ne trkam, a meni izlaze suze na oči kada se prisetim svih velikih trenutaka…”